Čitao sam neki feljton u novinama o stanju u jeziku. Tu su govorili članovi odbora za stantardizaciju srpskog jezika i ono što mi je zanimljivo je da je jedan od članova rekao kako se naš zajednički jezik razvezao po verskoj osnovi na 3 identična jezika: hrvatski, srpski i bošnjački. Slične stavove sam i ranije slušao od lingvista. Naši se nikada nisu trudili da dokazuju kako je srpski drugačiji od hrvatskog. Naš najveći rečnik koji će imati preko 20 tomova i 400 000 kniga se zove rečnikom srpskohrvatskog jezika. Čak sam u nekom udžbeniku za srednju pročitao stav da je srpskohrvatski jedan jezik ali da se srpskim može nazvati ono što se nekada zvalo istočnom verzijom sh, a hrvatskim ono što je nekada bila zapadna verzija. Te verzije su bila ravnopravne. Kada se npr pogleda Bensonov rečnik i stavka island piše da je to ostrvo a onda da se u zapadnoj verziji kaže otok.

Doduše jesu se u Hrvatskoj i BiH trudili da izmene govor. Ali eksperiment i nije uspeo. Npr. kad gledam na HRT-u njihove komentatore oni se jadni ubiše da govore čisto. A to običnim ljudima i ne ide. Čuveni su gafovi Franje Tuđmana. A i Račan se ispali po nekad. Sećam se kad je govorio o uhićenju Gotovine i posle mu se omače mrska reč hapšenje! Ili kada je neki liku u nekoj emisiji pomenu penziju iako ga je voditelj strogo pitao o mirovini. Slično su prošli i eksperimenti sa ekavicom u RS. Jedino se u Zapadnoj Hercegovini delimično uspelo menjsnje hiljade u tisuću i opštine u općinu. Ali i tamo može da se pogreči po principu "sine iljadu sam ti puta rekao da se kaže tisuća".

U Srbiji se niko nikada ni oko čega nije trudio i baš zbog toga je jezik na najnižim granama. Ljudi ne znaju da sastave prostoproširenu rečenicu. Naći ću se piše zajedno, daktanje iako protivno duhu jezika je dobilo epidemijske razmere. Stalno se čuje "hoću da kažem" mesto "hoću kazati" itd. Zanimljivo da se najiskvareniji govor čuje sa televizije.

Dakle jesu li srpski i hrvatski i bošnjački isti jezici?

Hrvatski
Bosnjacki
Bosanski [sandzacki... izdaju se knjige na njemu... da, bas BOSANSKI]
Crnogorski [postupak osamostavljivanja u toku]
Srpski
Sve je to isto... sa manje ili vise razlika... ali sve je to isto...
Ko sto engleski i amerciki i skotski engleski ne zvuce isto i ovde se neke stvati razlikuju, ali u globalu, isto je to.

Ma, oko toga nema spora! Svi imaju isti koren - srpski jezik. E sad, ne pisem to kao ostrasceni pripadnik srpskoga naroda, vec kao poznavalac prilika u srpskome jeziku.
Sto se tice Odbora za standardizaciju srpskoga jezika mogu da kazem samo jedno - gorih ljudi srpska lingvistika nije imala. Predvodnik im je najokoreliji antisrbin - Ivan Klajn. Pa vas ne treba cuditi kakve sve "zakljucke" donosi to vasljivo telo, koje je priznalo postojanje tzv. hrvatskog, a kasnije i tzv. bosnjackog jezika.
A sto se tice puritizacije govora u Hrvatskoj, jasno je da oni njome samo pokusavaju povecati razliku izmedju srpskog istocne varijante i srpskog zapadne varijante. Inace, puritizacija se zasniva na uvodjenju kovanica nastalih doradom slovenizma i arhaizama iz srpskoga jezika.
Treba znati jedno: Hrvati nikad stokavicom nisu govorili, njihova je kajkavica i cakavica ili latinski, kojeg su se s mukom odrekli. Oni su donekle i ocuvali srpski jezik od turcizama, ali ne i od germanskog uticaja. To pravi osnovnu razliku izmedju istocne i zapadne varijante srpskoga jezika.
O tzv. bosnjackom necu ni govoriti, jer su i kod njega 'zabelezeni isti simptomi' kao i kod hrvatskog, samo sto se ovi puristi trude da im jezik bar zvuci na neki orijentalni.
P.s.: Osvrnucu se na neke reci: reci 'tisuca' i 'bojovnik' koriste se u Srba jos od Dusanovog zakonika. 'Tajnik' i 'opcina'  su reci koje Srbi koristise jos u toku 19. veka...

Lep pozdrav i
Uzdravlje

@ SF
Bošnjaci zvanično svoj jezik zovu bosanskim. Bošnjaci u Srbiji kada traže da im se omogući da koriste svoj jezik oni ga imenuju sa bošnjačim iz marketinških razloga, a inače ga zovu bosanskim. Naime malo je nezgodno tražiti bosanski u Srbiji, a taj naziv se i osporava jer ispada da svi Bosanci govore bosanski + Bošnjaci izvan Bosne i Hercegovine. Čak i Hercegovci osporavaju naziv bosanski i traže da se zove hercegovački

Neki ekstremi u srbjanskom delu Novopazarskog sandžaka baš pokušavaju da govore jekavski kao u Sarajevu. I to ispada smešno. Jednog su novinari uhvatili u mašinu jer je prvo rekao djeca, a posle dete!
To što oni pokušavaju je zločin protiv budućnosti. Oni hoće da bošnjačke deca uče na bošnjačkom. To znači da će od malena da podvajaju decu po nacionalnoj osnovi i to prislno jer to odlučuju roditelji. Verovatno će kroz tu nastavu naterati decu da govore drugačije nego što su im preci govrili, a nastavnici će morati imati dokaz da su stručni u bošnjačkom, što ustvatri znači da će im nastavnici biti samo Bošnjaci. To je klasična getoizacija. Slično sranje rade Hrvati u Srbiji i Srbi u Hrvatskoj.

@ Bogumil
Prvo ne mislim da su ikada jezici bili razdojeni. Nije bilo standardizacije, ni pravopisa ni gramatike tako da nisu ni mogli mnogo da se razlikuju. Jeste da je dobar deo Hrvata u Hrvatskoj govorio kajkavskim i čakavskim, ali i to su naši dijalekti, doduše nama malo manje razumljivi ali sasvim dovoljno. Ali Hrvati u Hercegovini su vazda govorili čistim Vukovim govorom (do pre par godina). U Dalmaciji i Slavoniji takođe.

To što je narečje kojim su Srbi govorili dobilo prevagu je sasvim razumno. Prvo Srba i danas posle svih onih ratova ima 2 puta više nego Hrvata. Glavni uticaji na Hrvate su bili iz Hrvatske a u njoj je Srba bilo i po 20%, a uz Hrvate koji su govorili štokavski jasan je uticaj. I naravno ni jednoj naciji u nastanku ne odgovara podvojen jezik i oni su imajući u vidu da je brojnost štokavaca, imajući u vidu i širi južnoslovenski krug (ilirski) prelaze na štokavicu. Posle su nastala zajednička država. Gomaila ljudi se selila a Srbi i Srbijanci su bili najbrojniji, TVB je bila najvažnija i savim je jasno što je govor Hrvatske konvergirao govoru Srbije više nego govor Srbije govoru Hrvatske. Ali svakako da je približavanje govora bilo uzajamno. Čak su se i različiti jezici približili i delovali, slovenački i makedonski su delovali i na srpskohrvatski. Zapitajte se zašto se za utakmicu kaže tekma. Pa čak se i u Srbiji smanjuju razlike. Sigurno da se danas Somborac i Piroćanac bolje razumeju nego pre 100 godina.

U Hrvatskoj se govori mnogo čistijim jezikom nego u Srbiji. Jeste da su jedno vreme preterivali u novim rečima, ali je to bar bilo dobro za razvoj viceva. Menjali da su menjali gramatiku srpskohrvatskog samo da bi se što više razlikovala pa je npr. u Hrvatskoj sasvim ispravno reči sa nikim, iz ničega, što se kod nas ni na pijaci ne može čuti. Ali opet oni mnogo više čuvaju naše reči, i to ikao je donekle iskvareni srpskohrvatski mnogo je čistiji nego ono što mi čujemo na našim prostorima. Čik nek mi neko navede 2 domaće reči za WC.

Ta puritizacija više nije tako jaka. Pa umro je Franjo! Nije tačna tvrdnja da je razlika u tome što se kod nas koriste orijentalizmi, a kod njih germanizmi. Prvo kod nas ima germanizama koliko ti duša želi. Drugo i kod njih ima orijentalizama da ni oni nisu svesni njih. Čarape, jastuci, čaše, ajvari, rakije, ćevapi, sat, čamac, dugme...

U pravu si kad kažeš da hrvatski šovinisti misle da su neke reči samo hrvetske, a srpski šovinisti to takođe misle. Npr. meni je omiljena fora u zajebavanju šovinista da ih pitam da li je netko srpska reč. Pošto oni ko smesta odgovore da nije ja krenem da recitujem "Netko bješe Strahinjiću bane, bješe bane u manlenoj Banjskoj, u malenoj Banjskoj kraj Kosova, da takoga ne ima Sokola" i "Strahinj-bane ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu, svud su brodi đegod dođeš vodi" i sve to by Vuk Stefanović Karadđić! A sad citirajući ovu epsku narodnu pade mi na pamet glupost hrvatskih šovinista kada tvrde da je ban sasvim i jedino hrvatska reč pa onada logikom da je Kulin bio ban izvode zaključak da je Bosna Htvatska! Da li znate da u Hrvatskoj vjetar ima pravo samo da puše. Ali zaboravlja se da vetar puše i u Srbiji (pored toga što duva) a otud i pušenje. Slično i župe pa otuda i župnici ili župani postoje i u Srbiji. Uglavnm većina reči se koristi i razume i na zapadu i na istoku, samo se negde više a negde manje koriste.

Koliko znam odbor je samo konstatovao sa žaljenjem da se zajadnički jezik razdvojio. To je rekao Srbin. Dakle nije rečeno da su bosanski i hrvatski drugačiji jezici, naprotiv rekao je da su to sinonimi.

Što se tiče naziva jezika on ne predstavlja teškoću. Niko nikoga ne može naterati da jezik kojim govori ne zove kako on hoće. Dakle neka naš zajednički jezik svako zove kako mu je volja ali neka se ne trudi da deli ono što se ne podeliti ne može. Kamo lepe sreće da Nemci govore nemački koji je isti kao i srpski, hrvatski, bosanski, bošnjački i crnogorski.

Gledam HRT i čujem i gluposti i pametne svari.

Prvo je bila emisije koju je vodio neki fratar. On je rekao da je prva Biblija koju su Hrvati koristili na svom jeziku pila ona u prevodu Vuka Stefanovića i Đure Daničića i još je pohvalio taj prevod kao izuzetan i napomenuo da je on zvaničan prevod koji SPC koristi. Bravo za fratra!

Posle sam gledao neku emisiju u kojoj se tvrdi da postoji hrvatski jezik koji je drugačiji od jezika kojim gvore Srbi, Crnogorci i Bošnjaci. A kažu da su na nekom saboru tisuću osamsto i neke izglasali ralaz na štokavicu, a posle kaže kako je u Jugoslaviji hrvatski jezik posrbljivan. Pa to su sami uradilai na tom saboru jer većina Srba govori štokavski. I što su se fiksirali na Srbe što nisu rekli da im je jezik pobošnjačen, pocrnogorčen, ponemčen, pomađare, palatinjen... A kad je rekao da su Hrvati naterani na Novosadski dogovor i stvaranje hrvatskosrpskog došlo mi da bacim televizor. Koliko znam ideja je potekla upravo od jezikoslovaca i književnika a i Krleža se zalagao za to. E kako neko može da sere to je neverovatno.

Verovali ili ne na Filološkom fakultetu u Zagrebu postoji odsek za srpski jezik. Oni stvarno misle da je srpski drugačiji. Samo čekam odsek za crnogorski i bosanski! To znači da ako nekog Deliju 2050. godine pri utakmici Dinamo Zvezda uhite on može tražiti službenog tumača na suđenju jer ne razumije hrvatski!

Bar lako mozes zavrsiti fax i milina ti je raditi kao prevodilac

Ne znam da li iko josh uvek obraca pazhnju na ovu temu (vidim da je poslednji post od pre dve godine), ali da se i ja oglasim.
Najbolji odgovor na ovu temu je dao Nenad Jankovic aka dr Nele Karajlic. On je rekao otprilike: Naravno da postoje i srpski i hrvatski i bosanski i hercegovachki i crnski i gorski. Razlike se jasno vide kada uporedimo srpsko ja chitam sa hrvatskim ja chitam, shto bi se na bosanskom reklo ja chitam a na hercegovachkom ja chitam, dok se na crnskom kazhe ja chitam a na gorskom, naprotiv ja chitam. Posle ovakvih argumenata, samo bi neupucen chovek mogao tvrditi da je posredi jedan isti jezik.

Ja sam rus,i neznam,kaka razlika u ovih jezicah,za to sto ne dobar sam u srpskom,ali mislim sto ovo sve zapadna politika-da bi jedan jezik raditi kao ne jedan,kao ruski i ukrainski jezici,kao ruski i belo ruski jezici,da bi mi kroz godine ne mogli uruzumeti srbin hrvata a hrvat srbina. Ovo sve ne dobro,kod nas bio jedin jezik,puno godina nazad-stari ruski jezik,za to i nasi jezici vrlo slicani,a sada puno jezice,kojih mi mozem razumeti,ali tesko. Ovo Bugarski Srpski Makedonski Ruski Ceski i puno jos. Izvinite za gramatiku,nisam bio u Srbiji,(imam 17 godina,ucio vas najlepsi jezik kroz internet)Zdravo!