Jezički pristupi

Jedno od sredstava za razumevanje čoveka je proučavanje njegovog jezika. Jezik neke osobe nije obavezno spontan. U stvari, govor je jedno od izražajnih sredstava nad kojim se kontrola može najlakše sprovoditi. Govorom se može manipulisati tako da je ono što neka osoba pokušava da kaže maskirano ili uvijeno u reči koje prenose drugačija značenja. Neke od ovih manipulacija su jedinstvene kod pojedinaca.
Centar pristupa u ovom poglavlju je na govornim šemama koje su uobičajene u današnjem društvu i kojeg manipulacije udaljavaju od izražavanja samoga sebe. U stvari, one se često upotrebljavaju po navici i tako smanjuju govornikovu samo-svesnost. Namera pristupa je da eksperimentiše sa promenom izvesnih navika govora kao sredstvom za povećanje svesnosti odrežene osobe i njene unutrašnje dinamike.


Personiliziranje zamenica

Menjanje "to" u "ja"

Bezlični govor se najčešće čuje kod klijenata koji žive u svetu u kome obiluje bezlični depersonalizovani govor. Ovakva vrsta govora predstavlja još jednu naviku koja ih udaljava od izražavanja samih sebe. Takođe, stvara prepreke za njihovu svesnost o sebi. Ako se neka osoba više obraća svetu koristeći bezličan govor i zamenicu "To", utoliko će ta osoba sebe više doživeti kao treće lice. Ovo je jedan neželjeni i poguban pravac razvoja za svaku osobu. Rad sa bezličnim govorom (it-talk) tada postaje sredstvo sa kojim savetnik može pomoći klijentu da usaglasi "šta" - koje se odnosi na govor, sa onim "šta" koje se odnosi na iskustvo.

Eksperiment

Pokušajte da kažete neke primere bezličnog govora koji su uobičajeni u svakodnevnici. "Lepo je danas biti ovde", "Provokativno je kada vi to radite", "Lepo je, zar ne..." Da li vam nešto od ovoga zvuči poznato? Možete li se setiti nekih sličnih vaših govornih šema? Uočite razliku između ovakvih vrsta bezličnih rečenica i onih kao što su "Danas pada kiša", "To je velika kuća", "Sada je pola šest" Sada promenite neke od originalnih rečenica na ovaj način: "Meni je drago što sam danas ovde", "Ljutim se kada vi to radite", "Ja mislim da je to lepo". Uporedite i suprotstavite pristupe istim rečenicama sa zamenicom "to" i "ja"... Možete li osetiti razliku u stepenu sebstva koje ulažete kada pravite svaku rečenicu? Da li vam se rečenica sa "to" čini drugačija?


Menjanje "vi" u "ja"

Govor sa upotrebom zamenice "vi" (you-talk) uobičajen je među klijentima u istoj meri kao i u društvu uopšte. Klijent može da upotrebi "vi" da vam saopšti kako se on oseća. On takođe može upotrebiti "vi" da vam saopšti kako on zamišlja da ćete vi reagovati u određenoj situaciji, što je u stvari, drugi način da vam kaže kako se on oseća. Klijent možda nije svestan kako on ublažava svoje izražavanje pomoću ovog pristupa ili kako uopštava stvari.

Eksperiment

Evo kako reaguje osoba na efekat droge koju je uzeo: "Pa, pomalo vam se vrti. Zatim osećate kako pod nestaje. Najzad, nije vas briga šta osećate. " Da li vam je nešto od ovoga blisko u vašim govornim šemama? Napravite eksperiment zamišljajući neke rečenice sa zamenicom "vi" radi upoređivanja.
A sada "vi" zamenite sa "ja". .. Da li možete da osetite, da čujete razliku izmežu onoga što kažete o samom sebi kada ih uporedite sa onim izjavama koje se odnose na nekog uopšteno.
Slično tome, šta vi osećate kada vam neko kaže šta će te raditi ili kako će te se osećati u vezi sa nečim? Kada vam recimo kaže "Vi ćete voleti tu osobu. Ona je tako zabavna." Ovakva rečenica pretpostavlja mnogo toga. Možete li se setiti kakve su vaše reakcije kada neko govori u vaše ime?


Menjanje "mi" u "ja"

Klijent se identifikuje i povezuje sa svojim okruženjem, grupom, prijateljima. Osećaj pripadnosti nekoj grupi je važan za njihov međulični razgovor jer su prijateljske grupe primarni znak za formulisanje verovanja, stavova, osećanja i očevidnih radnji. Međutim, izvesni klijenti upotrebljavaju termin "mi" na načine koje maskiraju njihovo izražavanje. Da bi im pomogli da postanu svesni onog što doživaljavaju savetnici im mogu savetovati promenu "mi" u "ja".

Eksperiment

Obratite pažnju na to kako koristite termin "mi"... Da li ste sigurni da valjano iskazujete i osećanja drugih o kojima govorite? Da li nekada kažete "mi" da biste dobili podršku za nešto što želite da kažete a ne biste to sami rekli?
Uzmite nekoliko rečenica o sebi i prebacite ih u prvo lice množine. Šta doživljavate dok to radite? Sada ih vratite u prvo lice jednine. Uporedite ta dva iskustva. Zapazite razlike.

Primena

Kl: Uvek nam se govori šta da radimo a mi to ne volimo.
Sa: Ko smo to "mi"? O kome ti govoriš?
Kl: Svi mi, deca. Cela škola.
Sa: Voleo bih da mi kažeš šta ti o tome osećaš.
Kl: Osećam isto ono što i svi ostali.
Sa: Pokušaj da to kažeš nekako na svoj način. Probaj da kažeš recimo "ja" umesto "mi".
Kl: Muka mi je od špijuniranja. Pre neki dan uputio sam se prema kancelariji nastavnika, a oni me pitaju gde ću.
Osećao sam se kao kriminalac.


Menjanje "ne mogu" u "neću"

"Ne mogu" se često čuje među klijentima. Ponekad je njihova upotreba te reči odgovarajuća. Klijent može imati izvesna ograničenja koja odražavaju stvarne nemogućnosti. Vrlo često, međutim, klijent će reći "ne mogu" kada osećanje restrikcije spada u domen "mogu-ako-odaberem-tako". Klijent u stvari doživaljva bezazlen položaj zbog "ne mogu" i oseća se nesposobnim. On možda nije svestan da se njegov iskaz "ne mogu" više izjašnjava sa "neću".

Eksperiment

Pokušajte da se setite nekih rečenica sa "ne mogu" koje često koristite. Polako ponovite neke od njih i obratite pažnju na osećanja koja ih prate. Možda ćete prepoznati da postoje neke stvari koje zaista ne možete da uradite. Vidite da li možete da napravite razliku između tipova tih "ne mogu" rečenica.

Primene

Kl: Sastav iz engleskog je dobra stvar, al ja ne mogu da ga radim.
Sa: Pokušaj da kažeš to na drugi način. Reci, "Ja nisam voljna da ga radim"
Kl: Ja nisam voljna da ga radim. Ne radim ništa sem što buljim u papir.
Sa: Šta bi se dogodilo kada bi ga ipak napisala?
Kl: Verovatno bih dobila još jednog keca. Meni sastavi teško idu.


Menjati "treba" u "želeti"

Ponekad će klijent uneti osećaj potrebe u nešto što želi. Ishod toga je da on počinje da oseća kao da mu je to potrebno da bi preživeo. Postoje slučajevi gde se klijent uspaniči ako oseti da njegova potreba neće biti zadovoljena. Pomoć da klijent oseti razliku između želja i potreba, može mu pomoći da postane svestan briga koje izaziva sam, prilazeći nekim svojim željama kao potrebama.

Eksperiment

Šta vam je potrebno da bi preživeli? Napravite spisak tih stvari. Sada izgovorite, za svaku ponaosob, "Meni je potrebno ovo da bih preživeo". Zatim se upitajte da li je izjava koju ste upravo izrekli tačna ili ne. Zapazite kako verovatno postoji manje stvari koje vam trebaju nego što zamišljate. Sada uzmite u obzir ostale stvari sa spiska, i probajte da ih prepoznate kao stvari koje želite. Recite, "Ja ovo želim". A zatim "Meni ovo treba". Da li osećate neku razliku? Dok ovo radite da li ste stekli neku novu svesnost o vašim željama i potrebama? Možete li sebi da dozvolite da ostvarite želje?


Menjanje "morati" u "izabrati"

Mnogi klijenti osećaju da ih obaveze i pravila pritiskaju sa svih strana. Čak i situacije u kojima sami prave izbor, počinju da ih osećaju kao da izbor nije pravi. Tražeći od klijenata da zamene "Ja moram" sa "Ja biram" može im pomoći da povećaju svoju svesnost o slobodi izbora i odgovornosti koju će time preuzeti.

Eksperiment

Pokušajte da budete svesni svih stvari koje ste obavezni ili koje morate uraditi... Polako pređite preko svake od njih skoncentrišući se na "Imam obavezu" ili "Moram"... Sada ponovite svaku rečenicu i posle svake ponovite "Ko to kaže?" Vidite da li možete da odredite ko vas to primorava.
Sada pokušajte da ponovite te izjave samo ovaj put recite "Ja hoću da" tamo gde ste govorili "Ja moram". Istaknite "hoću"... Možete li osetiti odgovornost u htenju da nešto uradite nasuprot moranju? Možda postoji neko uzbudjenje u ovome za vas. Vi ste više sposobni da nešto preduzmete ako to hoćete nego da reagujete na nešto što morate.


Menjanje "znam" u "pretpostavljam"

Neki klijenti žive u svetu neproverenih pretpostavki i hipoteza. Oni osećaju da znaju ono što zamišljaju i deluju u skladu sa tim. Budući da nisu svesni razlike između znanja i pretpostavljanja, ko bi mogao očekivati da postupaju drugačije? Savetnik može zabeležiti da se klijent ponaša prema pretpostavljenim činjenicama, informacijama, događajima. Važan zadatak koji savetnik treba da izvede je da pomogne klijentu da uvidi razliku između onoga što je poznato i onoga što je zamišljeno.

Eksperiment

Usmerite vašu svesnost na stvari koje su vam poznate - one stvari u koje ste sigurni i koje jasno razumete. Šta znate o sebi u ovom trenutku? O drugima? O situacijama i događajima koji su van vašeg neposrednog iksustva? Istražite za sebe šta mora da se desi pre nego što osetite da nešto znate. Kakva osećanja, misli i osećaj tela su u vezi sa vašim znanjem?
Druga strana znanja je imaginacija ili fantazija. Proverite ovo pretvarajući se da zamišljate neke stvari koje samo osećate da znate... Možete recimo zamisliti kako biste izgledali da ste suprotnog pola. Vi to tačno ne možete znati. Ispitajte linije razdvajanja između onoga što znate ni onoga što zamišljate. Kako ste odlučili šta je šta? Da li ste u nekim situacijama voljni da odustanete od znanja radi zamišljanja?


Menjanje pasivnog u aktivno stanje

Jedan od glavnih processa kojima se klijent služi da bi izbegao odgovornost za svoje ponašanje jeste korišćenje pasivnog stanja. Govoreći "kao da" oni reaguju umesto da deluju u životu, što predstavlja uzrok i posledicu onoga što oni misle o sebi. Oni mogu govoriti na taj način jer osećaju da ih kontrolišu i da sa njima manipulišu. Na isti način pasivni glagoli teže da zadrže to gledište. Savetnik može intervenisati na jezičkom nivou i sugerisati da se neke pasivne rečenice ili izjave zamene aktivnim. Na ovaj način klijent može ponovo zadobiti ili zadržati moć svesnosti koju nije koristio.

Eksperiment

Vratite se na trenutak kada ste jutros ustali i pretresite sve vaše aktivnosti u toku dana sve do ovog momenta... Izdvojite neka specijalna ponašanja i iskažite ih u pasivu. "Dignut sam iz kreveta", "Lice mi je umiveno", "Donet mi je doručak", "Kola su me odvezla na posao"... Odbacite svako htenje i volju u ponašanju. Zamislite da ste pion u potpuno predodređenom danu u kome su sva vaša ponašanja unapred propisana. Sada obratite pažnju na ovo iskustvo...
Sada obrnite proces. Zamenite sve pasivne glagole aktivnim. .. Uradite ovo sa svim vašim aktivnostima, čak i ako u nekima morate preterivati. Osetite da ste vi potpuni gospodar nad onim što radite. Koliko odgovornosti za vaše postupke ste spremni da preuzmete? Koja sredstva koristite da biste izbegli odgovornost kada vam se za to ukaže prilika?


    Reči koje neka osoba bira da bi se izrazila su odraz njegove ličnosti, njegove samosvesnosti i mera do koje ona prihvata odgovornost za sebe.

Izvor

 ja reko'nesto o ljubljenju pa da ostavim svoje misljenje  

Ja nerviram muža kad mu kažem pokvarićeš, razbićeš, pogrešićeš,... Onda traži da promenim u Mogao bi da pokvariš, razbiješ, pogrešiš. Ali ako mu kažem uspećeš, popravićeš, zaradićeš to nikad ne traži da izmenim.