Резултати промене л у о на крају слога сачувани су у савременом језику у творби речи и облицима. Самогласник о ће на крају слога бити увек уместо л у:
облицима именица изведених дометком -ац од радног гл. придева (осим у ном. јд. и у ген. мн.): читаоца, читаоцу (: читалац), мислиоца, мислиоцу (: мислилац), прегаоца, прегаоцу (: прегалац);
Именице на -илац и -алац са значењем вршиоца радње и сл. најчешће имају алтернацију л : о у косим падежима, осим генитива множине. Њихова промена изгледа овако:
Од овога одступају неке именице с једносложном основом и неке које немају типично значење вршиоца радње, иако се изводе од глагола. Најобичнија су одступања нееаљалац, ген. -алца и зналац, ген. зналца (за ову другу П наводи и вар. знаоца, али она није нимало обична). Остале немају знатнију учесталост, било зато што су стилски обојене или што имају познатији синоним: прелац, прелца (поред предилац), ткалац, ткалца (ткач}; земљоделац иј. земљ о дјела ц, -лца (эемљорадник}; устала ц, устаоца и усталца, али само прегалац, прегаоца, страдалац, страдалца и страдаоца (страдалник); крвопилац, -илца и -иоца (креопија); погорелац, -елца иј. погорјелац, погорјелца и (биће ређе) погориоца. - Опступања су, дакле, маргинална, и нимало не подривају системски карактер обрасца под (1).