Слике Милана Коњовића у Галерији САНУ

Публика ће до 27. септембра моћи да погледа 65 слика и 20 пастела из богатог опуса сомборског сликара



Ретроспективна изложба дела чувеног сомборског сликара Милана Коњовића (1898-1993), под називом „Стваралаштво једног века”, биће свечано отворена сутра у 19 часова у Галерији САНУ у Београду. Публика ће шетајући Кнез Михаиловом моћи да погледа до 27. септембра, 65 Коњовићевих слика и 20 пастела, као део богатог уметниковог опуса, који броји око 6000 дела (уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, витража, мозаика, графика, сценографија, скица за костиме). У Галерији „Милан Коњовић”, у родном Сомбору налази се око хиљаду дела славног сликара, тако да се у истом моменту могу направити три ретроспективе на различитим локацијама, а да све буду квалитетне, тврде историчари уметности. То речито говори о енергији, таленту и посвећености коју је Милан Коњовић, током свог 95 година дугог живота, гајио према сликарству.

Небојша Васић, аутор ове ретроспективе, иначе сликар и стручни сарадник сомборске Галерије „Милан Коњовић” је о томе шта ћемо у Галерији САНУ тачно моћи да видимо за „Политику” рекао:

– Биће то својеврсни пресек Коњовићевог стваралаштва, од 1913-1914. када су настала његова прва дела па до 1990. Дакле, изложба представља уметниково осамдесетогодишње стваралаштво. Једна од слика из раног периода коју ће публика моћи да види је „Шума у потоку”, а типична је за његов рад пре Академије, коју је насликао као ђак сомборске гимназије. У овај избор нисам уврстио „Портрет”, ни „Аутопортрет” из 1933, нити „Жито” из 1939, ни „Натур морте” из 1953, јер су често излагане, а и зато што је Коњовић толико изванредних дела оставио иза себе које Београђани нису често виђали, а сада је прилика за то.
Ретроспективу сам конципирао тако да из сваке развојне фазе Милана Коњовића представим по десет слика и то из ране фазе, потом из плаве, црвене, сиве, колористичке, асоцијативне и беле тј. византијске фазе на крају његовог опуса.

Милан Коњовић је још као гимназијалац приредио прву изложбу 1914. године када је изложио шездесетак слика, а исте године је добио и награду за запажену слику „Шума”. На Академију у Прагу уписује се 1919. код професора Влаха Буковца, али због строгих правила академизма после годину дана напушта студије растрзан између експресионизма и првих додира са кубизмом. Корисне савете потом добија од чешког авангардног сликара Јана Зрзавија, затим одлази у Беч, обилази музеје у Минхену, Берлину и Дрездену. У Паризу, како сам каже, почиње стварно да слика и ту борави од 1924. до 1932. По повратку у Сомбор бавио се војвођанским пејзажима, сликао људе, амбијенте, али и сцене из Далмације. По повратку из заробљеништва 1942. настаје његова сива фаза, и тада ствара и пастеле. Од 1953. наступа колористичка етапа до 1960, када почиње асоцијативна која траје до 1989. Од 1985. уметник слика са варијацијама на византијску уметност.

Коњовића одликује специфичан стил, експресионистичког темперамента, како оцењује критика. Одржао је бројне самосталне и колективне изложбе у земљи и широм Европе и Америке. Највише његових радова чува се у Галерији у Сомбору која носи његово име. Био је веома динамичан, сликао је готово до самог краја, радо се дружио и био веома отворена особа. Таквог га се сећа Ирма Ланг, историчарка уметности која је и ауторка монографије посвећене славном сликару. Лангова је поред сликара провела 26 година радећи у сомборској галерији, а ту је дочекала и пензију тако да се дружила са његовим делима око четири деценије.

– Тешко је издвојити упечатљиве моменте, али се сигурно може рећи да је Милан Коњовић био радан, што се види по његовом опусу. Често је говорио: „Не знам да се досађујем” . Тако је стварно и било. Ако није сликао у атељеу, своје радове је евидентирао и при том је веома рационалан. Желео је да сва документација буде сређена за будућност. Испоштовао је свачију личност, одржавао преписку са савременицима. Волео је људе , био заинтересован за другог човека и то није била поза, већ стварна потреба да разуме свет око себе – рекла је Ирма Ланг за „Политику”.

Б. Лијескић
објављено: 27.07.2011

Политика