Ако мислиш да је ово написао проф. Радивоје Пешић, то значи да текст ниси ни читао, али ти то не смета да о њему судиш.  То си ''научио'' од модератора овог ''подфорума''?

---

О Радивоју Пешићу
• Теорија о аутохтоности Словенске цивилизације • Завера порицања • Оптужујем ћутање јер нека река тече својим током, али нека не руши кућу • Нећу се бранити бекством • Немам где да се померим, то је једина моја земља...

Пише: Татјана Ђорђевић за часопис »Српско Огледало« Бр. 66
Проф. др Радивоје Пешић (1931-1993)

Проф. др Радивоје Пешић (рођен 1931. у Велесу, умро 1993. у Београду) био је истраживач изузетне научне упорности и доследности и пре свега личног истрајавања и храбрости. Докторирао је и објавио петнаестак књига из области науке о књижевности. Био је члан многих страних академија наука и уметности и носилац Златног ордена француске академије. У складу са својом великом љубављу и оданошћу научној истини, био је иницијатор и један од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације у Новом Саду. Идеја творца било је мултидисциплинарно, научно и пре свега слободно проучавање уз посебно формирану архиву, библиотеку и информативно-издавачку делатност. Циљеви овог Института требало је да буду оно што је Пешићев научни рад већ са успехом и показао, а то је да словенска историографија трпи доминантан утицај нордијске школе, да су многе историјске истине фалсификоване из ненаучних интереса са врло тешким и дуготрајним научним, историјским и сваким другим последицама. Слободна и темељна анализа, како нових, тако и старих извора, требало је да покаже Балкан као прву Европу и источник европске писмености и цивилизације, као и аутохтоност Словена на његовим просторима.

За живота проф. др Радивоје Пешић није доживео да његови радови из ове области буду објављени на српском језику, што сада исправља издавачка кућа, коју су основали његови наследници под именом “Пешић и синови”. Они су објединили његова предавања из лингвистике и палеолингвистике која је излагао у Риму, Милану и Трсту, као и његов скоро четири деценије дуг истраживачки рад на Винчанском писму. Тај рад се огледао у систематизацији графема и откривања законитости које владају међу њима, као и упоређивање са етрурским, али и критским, санскритским, англосаксонским и другим писмима.

Потврду свом раду проф. Пешић је добио у делу најкомпетентнијег европског палеолингвисте Харалда Хармана, као и проф. Марије Гимбутас, која је основала катедру за проучавање Винчанског писма на универзитету у Калифорнији. Код домаће научне јавности, на жалост, таква подршка је изостала, будући да је био највише оспораван од нестручњака.

Проф. Пешић је открио систем “Винчанског писма” 1980. године, 8000 година после његовог настанка и систем писма Лепенског Вира 1985. године, 10000 година после настанка. Уједно је и предочио универзалну генезу писма, доказујући да човек није прво цртао предмете ради споразумевања. У почетку је било слово (у чијој је структури било садржано архетипско, креативно и формативно), а не пиктограм, хијероглиф или идеограм. Проучавајући писмо Лепенског Вира, уочио је морфологију која се налази у скоро свим архајским системима писма. Индијски граматичар Панини (ИВ век пре н.е.) оставио нам је у наслеђе трагање за нултом фонемом, а проф. Пешић за нултом графемом.

Сећајући се Галилеја који нас је упозорио да природа говори језиком математике, запитао се када се праисторијски човек помирио са природом наслутивши њену геометрију. Из прве уцртане тачке произашао је први круг. Сложеније структуре су попримиле, према резултатима његовог истраживања, различите али симетричне обрасце. Таква дијалектика преображаја форме заједничка је тековина старе кинеске традиције као и савремене физике.

Цивилизација се, дакле, родила истог “трена” када и потреба за препознавањем облика и његовим овладавањем, и то не само у избору и распореду станишта него и осећања и “схватања” света. Тај преокрет десио се у периоду неолита од ВИ до ИВ миленијума пре нове ере и то баш (зашто не?) на простору између Црног и Јадранског мора и Карпата и Крита. Радивоје Пешић је први схватио епохалност открића археолошког локалитета Винча, а да је тачно његово тврђење да се из тог епицентра писменост ширила Панонском равницом, сведоче локалитети: Старчево, Гомолава, Доња Брањевина, Ватин.

Својим делом, овај научник на нас преноси задивљеност чињеницом да је већ у раним траговима овог писма, било на керамичким предметима за свакодневну потребу, било на жртвеним фигурама, доследан синтетизам и прецизност у облицима. Распрострањеност забележених порука у свој њиховој сложености сведочи да духовне потребе нису биле привилегија повлашћених, него да је интелектуална комуникација била својина целе заједнице.

Када модеран човек ово схвати, мора да се још једном замисли над својим површним односом према духовном животу праисторијског човека. Тада више не може да се одржи став неких научника о митолошкој, уместо историјској свести човека тог давног времена. Јер, наш предак није бележио само елементе свог живота у његовој појавности, него и законитости њиховог међусобног односа, остављајући будућим људима да и они о њима мисле. Ако ово изазива неверицу, шта рећи за најновија истраживања која су доказала писменост човека старијег од нас 250000 година.

Све до открића проф. Пешића 1980. године, богат фонд балканске писмености из доба неолита није озбиљно тумачен. Сваки пут, међутим, када би се тим налазима прилазило са научним поштењем, били су прихваћени као докази аутентичне писмености. Пуна афирмација је остварена 1985. у Милану, када је документовано представљен систем писма које је по свом првом и најбогатијем налазишту названо Винчанско. Тај тренутак је изменио до тада важећу хронологију, која сада изгледа овако:

Протописмо Лепенског вира (8000-6000 год. пре н.е.).
Винчанско писмо (5300-3200 год. пре н.е.).
Сумерско у Месопотамији (3100 пре н.е. – 75 год. н.е.).
Протоеламско (између 3000 и 2000 пре н.е.).
Протоиндијско (око 2200 пре н.е.).
Кинеско (1300 пре н.е. и траје до данас)
Египатско (3000 пре н.е. – 400 н.е.).
Критско (2000–1200 пре н.е.).
Хетитско (1600–777 пре н.е.).

Винчанско писмо је, не само историју, померило временски неколико хиљада година уназад, него и просторно изменило цивилизацијску карту, али се померања ту не заустављају. Проф. Пешић у предавању о Словенској цивилизацији (1991. год.), под називом “Завера порицања”, наводи низ до тада важећих аксиома, који по цену бурних ломова, дефинитивно морају бити научно раскринкани и прогнани у поглавље догми. Значи: Слави не потиче од Скјави (на латинском: робови), Словени имају Дажбога, бога Сунца, те отуда њихов етноним који именује ову цивилизацију као цивилизацију светлости.

Словени нису били без језика све до почетка нове ере и нису чекали браћу Ћирила и Методија да им дају прво писмо. Словенима припадају и Сармати и Скити, Илири и Трачани, Венети и Анти, Дачани и Готи, Дарданци и др. Истраживања Херодота и Константина Порфирогенита нису довољно детаљна и веродостојна да би на њима почивале науке ИИИ миленијума (нове ере). Можда се многи ратови не би ни водили у име (сада знамо) лажног идентитета. Ни Рим, ни Грчка, ни Византија нису дошли на празна пространства. Дух света којег су затекли и на који су наслонили своје темеље наџивео их је.

Настављајући традицију свога оца и примерно обогаћујући српску културу, “Пешић и синови” најављују скоро објављивање Велесове књиге или такозваних Изенбекових дашчица, названих по Али Изенбеку, руском царском пуковнику, који их је 1917. изнео из ратног вихора Русије и донео на наше тло. Због незаинтересованости тадашње научне јавности, делови тог дрвеног текста дешифровани су и објављени први пут тек 1954 – 1959 у Сан Франциску, у редакцији А. А. Кура и Ј. Мирољубова.

Овај необични историјски документ од 10 свезака, под називом “Велесова књига” постоји до сада објављен само на украјинском језику. Непознати писац је на брезовим дашчицама предћирилским писмом исписао историју Словена од 650. године пре н.е. до ИX века н.е. Стара десетак векова, надовезује нова питања о историји Словена.

Писана словенским језиком и писмом данас представља најстарији документ писане историје настанка, развоја и сеобе словенских племена. Говорећи о просторима које су Словени заузимали у својој најранијој историји, на 7. дашчици каже: “... Тамо где је пала наша крв, тамо је наша земља. То добро знају наши очеви, али и наши непријатељи то знају”. Љубав према земљи, дакле Словенима, није донело тек хришћанство.

Књига је, иначе, добила име по 15. дашчици која говори о Велесу, богу земљорадње и плодности. Цео запис нам открива суштински принцип наше цивилизације у породици и роду као највећој светињи, која свему даје смисао. Потпуно посвећени природи, наши преци су узроке сукоба, сеоба и деоба налазили само у поремећеном односу према природи, коју су сматрали божанском.

Проф. Пешић је први превео “Велесову књигу” на српски, упоређујући своја запажања са осталим научницима који су је изучавали, исписујући тако странице незаобилазне у тумачењу. Свестан значаја ове писане тековине, основао је Институт за истраживање Велесове књиге у Ахену у Немачкој, ради даљих истраживања.

Откривајући са закашњењем целокупно дело Радивоја Пешића, ми почињемо да откривамо сопствену историју.

(преузето из часописа »Српско Огледало« Број 66.)

http://www.pesicisinovi.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=40&Itemid=19

Ne to nije istina ,vec mi je interesantno sto neki ljudi pokusavaju da nekako povezu srpstvo ,hriscanstvo sa istorijom zemlje i podrucija sa koga originalno ne poticu kao i cinjenica da se arheoloski dokazi neolitskih vremena koriste slicnom cilju.

Srbi nemaju nikakve veze sa neolitskom kulturom iz Lepenskog vira.

Srbi nisu Sloveni ,sloveni su samo jedna od pet etnickih grupa sa kojima su se Srbi mesali i to se jasno vidi iz naseg DNK.

Hriscanstvo koje su Srbi prihvatili je bio uslov i deo dogovora sa Vizantijom oko cuvanja njihovog carstva,
u ciju smo zamenu dobili zemlju na kojoj zivimo od Vizantijskog cara Heracklusa u 610 godini .
Proces pokrstavanja naseg naroda je trajao 150 godina .

A koje su ostale cetiri etnicke grupe sa kojima smo se izmesali?

Pa pogedaj svih devet genetskih grupa koje imamo i u kom su narodu najvise zastupljene ,
ovo je sve vec davno receno i postavljeno na forumu .
ali ti je najsigurnije da uradis svoj sopstveni genetski test za nekih 120 evra ,sa majcine i oceve strane jer ipak ne balkanu i okolini je bilo dosta drugih naroda za vreme srba .
Najstariji istorijski dokument koji pominje dolazak srba na balkan kao i pokrstavanje je od Konstantina VII ,
Vecina Srba je tek pokrsteno 870 godine kad je hriscanstvo priznato od drzave kao zvanicna religija.
Prva Vlastimirovic Dinastija je vladala do 960 godine .

"The Serbs are descended from the unbaptized Serbs, also called 'white', who live beyond Turkey in a place called by them Boiki, where their neighbour is Francia, as is also Great Croatia, the unbaptized, also called 'white': in this place, then, these Serbs also originally dwelt. But when two brothers succeeded their father in the rule of Serbia, one of them, taking a moiety of the folk, claimed the protection of Heraclius, the emperor of the Romans, and the same emperor Heraclius received him and gave him a place in the province of Thessalonica to settle in, namely Serbia, which from that time has acquired this denomination."...
..."Now, after some time these same Serbs decided to depart to their own homes, and the emperor sent them off. But when they had crossed the river Danube, they changed their minds and sent a request to the emperor Heraclius, through the military governor then governing Belgrade, that he would grant them other land to settle in."...
..."And since what is now Rascia (Serbia) and Pagania and the so-called country of the Zachlumi and Trebounia and the country of the Kanalites were under the dominion of the emperor of the Romans, and since these countries had been made desolate by the Avars (for they had expelled from those parts the Romans who now live in Dalmatia and Dyrrachium), therefore the emperor settled these same Serbs in these countries, and they were subject to the emperor of the Romans; and the emperor brought elders from Rome and baptized them and taught them fairly to perform the works of piety and expounded to them the faith of the Christians."...
..."And since Bulgaria was beneath the dominion of the Romans * * * when, therefore, that same Serbian prince died who had claimed the emperor's protection, his son ruled in succession, and thereafter his grandson, and in like manner the succeeding princes from his family"...
 
-De Administrando Imperio chapter 31, Constantine VII


 
Seal of StrojimirThe following list shows the genealogy of the early dynasty ruling Serbia 610-960 and successor state Duklja 960-1043.

Unknown Archont (~610–641+), Leader of Serbs and their Byzantine Sclaviniae under Heraclius.
Son
Son
Višeslav (~780-800)
Radoslav (~800-822)
Prosigoj (822-836)
Vlastimir (836-~850) (Founder), Defeated the Bulgars at the Bulgaro-Serbian Wars 839-846.
Mutimir Vlastimirović (~850-†891-893).
Pribislav Mutimirović, ruled (~891-893)
Zaharija (921-924), brought to the throne by the Byzantines,
removed by the Bulgarians Bran Mutimirović, pretender to the throne 895-6
Pavle (~917-921), brought to the throne by the Bulgarians, brought down by Byzantines
Stefan Mutimirović
Strojimir Vlastimirović, vassal to Mutimir, later under Bulgarian khan Boris Klonimir Strojimirović,
Časlav (927-960), liberated Serbian lands under Bulgarian occupation, unified Serbia
Gojnik Vlastimirović, vassal to brother Mutimir, later under khan Boris)
Petar Gojniković (~892-918), captured by Bulgarians, died in captivity.
Daughter, married Krajina Belojević

Prvi smo dosli na Balkan. (steta sto nema neki smajlic kao pehar)
Sve je vrlo diskutabilno.

a da nisu grci mozda prvi dosli?

ideja da su srbi "narod najstariji" je smesna
svako ko zna malo istorije to shvata

oni koji su skloni tome da prihvate teoriju o antickim srbima imaju nekav problem sa svojim identitetom.
nas kao licnosti ne odredjuju nasi preci od pre hiljadu godina. bili srbi, turci, germani, vlasi ili sta god.
da ne pominjem maniju gonjenja
potreba da se identifikuje sa bivsom velicinom je jadna.
takvi ljudi bi trebalo da se potrude da i sami nesto urade, a ne da se pozivaju na znacajne pretke

Трагајте, децо моја... 

jaooo, isus bio srbin... 
srbi pali sa marsa, poslati od boga sa druge planete hahahaha
jao lupetanja i lupetanja!!!Jednostavno receno mi smo juzni sloveni, dosli smo sa prostora urala na balkan u 6 i 7 veku.

tacno tako,evo i dokaza za to,ja sam jos uvek u orenburgu

posto izgleda da ima dosta ovih koji podrzavaju teoriju srba kao najstarijeg naroda, ja planiram da izdam knjigu da su srbi narod sa druge planete. naime srbi su ziveli na planeti Srbenda koja se nalazila do planete Kripton(planeta supermena). kada su planeta Srbenda i Kripton zaratili, srbi su porazili supermene i unistili njihovu planetu, ali avaj oni su uspeli da spasu jedno njihovo dete, koje su nekoliko trenutaka pre unistenja planete poslali u kapsuli na planetu zemlju. srbi su za njim poslali ekspediciju sa zadatkom da ga pronadju i eleminisu. sve se to desilo pre par hiljada godina, srbima se pokvario leteci tanjir, pa nisu mogli da se vrate... i onda su oni stvorili sve velike civilizacije...  e mislim da moja teorije ne ide dalje od naslova ove teme u kojoj pisemo