Lactarius piperatus

Domaće ime: paprenjača, bela gljiva, bela mlečnica, mlečnjača   
   
       
Šešir: prečnika do 15 cm, uglavnom je ravan, dugo podvrnutog ruba na unutrašnju stranu, bele boje.

Listići: vrlo tanki, spuštaju se niz dršku, žućkasto-beli, luče belo mleko koje oksidiše na vazduhu i ostavlja trag plavičasto-zelenkaste boje. Mleko je vrlo ljuto.

Drška: vitka i visoka do 10 cm, belo-žućkaste boje.

Spore: u masi bele.

Meso: belo-žućkasto, sa ponekom zelenkasto-plavičastom pegom, zrnaste strukture. Ukus mu je gorak i ljut, miriše na biber.

Stanište: raste od kasnog proleća do kraja leta u listopadnim i četinarskim šumama u velikim grupama.

Upotreba: obzirom na ljutinu mesa, može se reći da je jedva jestiva. Ipak, u našem narodu poznata i jedna od najomiljenijih vrsta. Može se sušiti i upotrebljavati kao dodatak jelima umesto bibera.

Boletus aereus      


Domaće ime: medvedara, crni vrganj      
         

Šešir: prečnika preko 20cm, jastučast, crno-smeđe boje.

Cevčice: u mladosti sasvim bele, kao i pore, zatim postaju žute i na kraju maslinasto-zelene.

Drška: visoka oko 12cm, debela 8cm, u sredini najdeblja, crvenkastosmeđe boje bronze (aereus), sa mrežicom iste ili bele boje, koja je naročito izražena u gornjem delu.

Otisak spora: Maslinasto smeđe boje.

Meso: belo, nepromenljive boje, debelo, opojnog mirisa i ukusa.

Stanište: hrastove šume južnih, veoma osunčanih pozicija.

Clitocybe odora   

Domaće ime: anisovka             
      

Šešir: prečnika 8cm, u početku ispupčen, kasnije levkasto udubljen, plavo-zelene boje, starenjem izbledi.

Listići: u boji šešira, spuštaju se niz dršku.

Drška: visoka oko 5cm, debela 1cm, iste boje.

Otisak spora: beo.

Meso: belo, žilavo, snažnog mirisa na anis.

Stanište: svi tipovi šuma, na tlu, u stelji od lišća i iglica, u jesen.

Upotreba: jestiva, mada sušenjem ili kuvanjem gubi sasvim i miris i boju.

Oudemansiella mucida
   
   
Domaće ime: ledenjača          
      
      

Šešir: Prečnika je do 10cm, poluloptast, zatim se raširi, rub ostaje dugo podvrnut. Bele je boje, sluzava, deluje kao da je od leda.

Listići: Beli, široki, razmaknuti.

Drška: Bela valjkasta, visoka do 10cm.

Otisak spora: beo.

Meso: belo

Stanište: Stara stabla i panjevi bukve, obično u buketima.

Upotreba: jestiva

Lacrymaria lacrymabunda
      
Domaće ime: crna plačljivica       
   
    

Šešir: prečnika od 3-7 cm, mesnat, nežan, prekriven vlaknastim čupercima smeđe-riđe boje.

Listići: smeđi. Kad dođe do sazrevanja spora iz njih kaplje crna tečnost.

Drška: visine do 10 cm, nežna, bela ili smeđkasta, posuta crnim pegama po vlaknastim ostacima nitastog vela. Celom dužinom prošarana je smeđe-riđim čupercima.

Spore: u masi crne.

Meso: nežno, smeđe-riđe, bez mirisa.

Stanište: po šumama u manjim ili većim grupama, na zemlji ili na degradiranim panjevima od proleća do jeseni.

Upotreba: jestiva.

Volvariella gloyocephala (Fr.) Singer

Domaće ime:bela torbarka, bela tobolčarka
   
      
      
Šešir: prečnika 10-15 cm, beo, tupo zvonolik, kasnije raširen, uglavnom pravilnog oblika.

Listici: široki, gusti, slobodni, beli, kasnije ružičasto-braonkasti; često postranice polegnu. Otisak spora je oker-ružičast.

Drška: 8-15 X 0,8-2 cm, glatka, puna, lomljiva, prema dnu šira, belo svilenkasta, na dnu uvijena u beo ovoj, koji prilikom branja ostaje u zemlji.

Meso: meko, vlažno, belo, zadaha po rotkvici, oporog ukusa.

Stanište: raste od proleća do jeseni razbacana pojedinačno; voli peskovito zemljište.

Upotreba: jestiva, ali nije delikatesna.

Zamena: moguća sa sličnim tobolčarkama ili krovnjačama koje nemaju ovoj na dnu. Opasno ju je zameniti sa belim pupavkama (Amanita verna, A.virosa) koje imaju nestalan prsten i uvek bele listiće.