"оригинално написана као химна после Првог светског рата и која се чула за време српских напада на босанске градове дуж реке Дрине током рата 1990-их година".
Вук Јеремић: Жалостан покушај извртања значења „Марша на Дрину“
[/img]
Кабинет председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића је у четвртак саопштио да су жалосни покушаји да се изврне значење „Марша на Дрину“, који је изведен на концерту поводом прославе православне Нове године у згради УН.
„Србија је током Првог светског рата изгубила трећину мушке популације у биткама у којима се борила на страни савезника. „Марш на Дрину“ је песма која заузима централно место у сећању на одбрану слободе од агресора“, истиче се у саопштењу.
„Ми смо веома поносни на то, и то смо желели да поделимо са светом са јасном пратећом поруком помирења за садашњу и будуће генерације“, наведено је из Јеремићевог кабинета.
Наглашава се и да у Европи постоји традиција да се новогодишњи концерти завршавају популарним маршевима, који су претворени у поруку мира, какав је случај са „Радецким маршом“ на крају концерта у Бечу.
Иначе, генерални секретар УН Бан Ки Мун се преко свог портпарола извинио за „Марш на Дрину“ на новогодишњем концерту, који Бошњаке „подсећа“ на „етничка чишћења“ за време ратног конфликта у БиХ.
Станислав Бинички је 1917. године примљен у Музичку академију Француске због компоновања ове песме
Као често пута у својој историји, Србија данас није само тренутно стање, већ пре свега пројекат и визија, истицао је Зоран Ђинђић јуна 2002. године. Уочио је врло јасно да уколико сведемо Србију само на актуелно стање, на ,,фактицитет”, ризикујемо да видимо себе у огледалу као болесника и као проблем, па би нас и други тако видели и третирали. Недовршена држава, слабашна економија, збуњена и уплашена елита, депресивно и подељено друштво. Таква Србија не би могла бити активна у међународним односима и ангажовани актер на Балкану, таква Србија не би могла значајно да утиче на своју судбину и своје окружење. Зато је неопходно да је разумемо као потенцијал, као оно што би могла да буде, уколико постоји визија и уколико се врати себи. Да би се вратила себи каква је била и каква би могла да буде, мора бити слободна да негује своју традицију, да се инспирише својом баштином и да реализује легитимне интересе.
Балкан је трусно геополитичко подручје, кога велики глобални играчи често спонтано обликују као зону конфликта ниског интензитета и чија је најновија прекомпозиција још увек у току (Европска комисија користи термин ,,стабилизација”). Због овог константног провизоријума, постоје фактори у региону који се још надају додатним добицима и концесијама, па им не одговара да Србија дејствује као еманциповани и динамични политички чинилац. У том циљу се из одређених кругова оспорава сам њен идентитет, другим речима легитимитет да делује и право на самосталну акцију. Покушава се, с тим у вези, оспорити и њена беспрекорна улога у два светска рата, током којих су искована многа савезништва и остварени бројни контакти, који би нам данас били више него драгоцени. То оспоравање најлакше је остварити вештачим повезивањем свих славних и часних момената у прошлом веку с контроверзним и трагичним догађајима из деведесетих година. Управо то је матрица која има за циљ да се Србија држи у константној дефанзиви, подозрењу и преиспитивању. Држави која се држи прикована за прошлост обликовану негативним стереотипима, ускраћује се право на амбицију и на слободно промишљање будућности. Последњем примеру активирања овог механизма присуствовали смо протекле недеље у Њујорку.
Многи напори су учињени протеклих година да се Србија потпуно легитимише на међународној сцени у смислу активирања старих европских савезништава, ревитализације контаката у арапском свету и обнављања поверења с најближимнародима у региону. Две најзначајније акције у овом правцу биле су добијање председавања ОЕБС-уи ГенералнојскупштиниУН. Преко ове две платформе Србија се дефинитивно ослобађа багажа деведесетих година и успоставља континуитет с државом која је у претходна два века била уважавана и економски напредна.
Један од најлепших момената оваквог приступа био је новогодишњи концерт у Генералној скупштини УН, у коме је кроз младе и талентоване људе из београдског хора Вива вокспредстављен део слободарске традиције нашег народа, у комбинацији са популарним интернационалним мелодијама. Овај поклон Србије свету оцењен је од комплетног дипломатског кора у Њујорку и од скоро две хиљаде специјалних гостију на концерту као један од најрафиниранијих културних догађаја у УН у протеклом периоду.
Читавих 48 сати после концерта, током којих се у одређеним опскурним круговима промишљало на који начин може да се оспори неоспориво, огласила су се лобистичка удружења за укидање Републике Српске под називом ,,Конгрес Бошњака Сјеверне Америке” и ,,Институт за истраживање геноцида, Канада”, са тезом да је ,,Марш на Дрину”, цитирам, ,,фашистичка песма”. Упркос страховитом притиску на кабинет генералног секретара УН и његовог портпарола, као и напорима да се изманипулише светско јавно мњење, овај маневар није успео. Портпарол УН је у прошли петак прецизирао да никаквог извињења ником није било од стране УН, а поред бројних честитики наравно ниједан приговор није дошао из дипломатског кора. Већина светских агенција је пренела појашњење кабинета председника Генералне скупштине УН историјског контекста ове песме и улоге коју је Србија имала у Првом светском рату. Бити поносан на своју земљу и инспирисати се и презентовати њену баштину јесте у потпуности компатибилно са обављањем највиших међународних функција. На те функције се не бирају апатриди, нити се полаже конкурс, већ се бирају кандидати суверених држава.
Станислав Бинички је 1917. године примљен у Музичку академију Француске због компоновања „Марша на Дрину”. Заборавити то, или дозволити другима да то испрљају, значило би немати веру да у будућности наши крајеви могу да изроде нове уметнике као што су Бинички, Црњанскиили Винавер. Исто тако, ни дебата о Хашком трибуналу није замрзавање у прошлости, већ борба да се већ данас има право на легитимну амбицију и интерес. Чување идентитета и заштита пијетета жртава јесте заправо борба за слободну акцију данас и за реалну шансу у будућности. А помирење и сарадња се могу остваривати само кроз истину и међусобно поштовање, никако кроз подметање и фалсификат.
главни уредник научног часописа ,,Изазови европских интеграција” Никола Јовановић
Uz Marš na Drinu vaš sin je ispijao čase vina, a naša su deca molila za život, navele su u pismu Seni Jeremić Majke Srebrenice. Posebno pismo poslale su Vuku Jeremiću.
Udruženje "Majke enklava Srebrenica i Žepa" uputilo je otvorena pisma predsedavajućem Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuku Jeremiću i njegovoj majci Seni.
Pisma su poslata zbog, kako kažu, skandala koji je Jeremić izazvao organizacijom izvođenja pesme "Marš na Drinu" na koncertu upriličenom u zgradi UN u Njujorku povodom proslave Srpske nove godine.
"Mi, majke, supruge, kćerke i sestre 10. 000 žrtava genocida u Srebrenici, koje su srpski krvoloci mučki pobili upravo uz zvuke "Marša na Drinu", ogorčeni smo da vi, gospodine Vuče, kao sin majke Sene i unuk Sadete i Šerifa, u sjedištu najveće svjetske organizacije propagirate srpski fašizam tako što dovodite hor i orkestar koji izvodi srpsku koračnicu uz koju se, još od Prvog svjetskog rata, proljeva muslimanska krv s ove strane Drine.
Kompleks koji vi imate zato što ste porijeklom musliman, i zbog kojeg želite biti veći Srbin od patrijarha, nemojte liječiti preko naših mrtvih koje su vaši sunarodnjaci Srbi pobili samo za to što su bili muslimani.
Nemojte nama, preživjelim žrtvama genocida u Srebrenici, nanositi dodatnu bol", napisale su majke Srebrenice predsedavajućem Generalne skupštine UN-a u otvorenom pismu do kog je došla agencija Anadolija.
Udruženje "Majke enklava Srebrenica i Žepa" podsećaju Jeremića da je Srbija, presudom Međunarodnog suda pravde, proglašena odgovornom za nesprečavanje genocida, a Vojska i Policija entiteta Republike Srpske za direktno izvršavanje genocida nad nedužnim bošnjačkim narodom.
"Još od 1914. godine "Marš na Drinu" je simbol smrti za Bošnjake Podrinja, a za srpske radikale s obje strane Drine je omiljena pjesma. Ujedinjene nacije, čijom Generalnom skupštinom predsjedavate, uputile su izvinjenje zbog izvedbe 'Marša na Drinu' pojašnjavajući kako je 'UN svjestan da su neki ljudi povrijeđeni izvedbom srpske ratne pjesme'".
Majke Srebrenice u pismu pitaju Jeremića je li on svestan da je povridio Bošnjake time što je "Marš na Drinu" doveo u UN.
"Podsjećamo vas da je 1995. godine, pred očima UN-ovih vojnika počinjen genocid. Tome svjedoče hiljade preživjelih Bošnjaka iz Srebrenice, ali i hiljade mezara u Memorijalnom centru Potočari.
Genocid su počinili Srbi, a vojnici UN-a su to nijemo posmatrali i, smijemo reći, odobravali. Danas, 17 godina nakon genocida u Srebrenici, ironično je da Generalnom skupštinom UN-a, predsjedava jedan Srbin. No, to možda najbolje ilustruje samu sliku odnosa UN-a prema žrtvama i zločincima.
Ujedinjene nacije su još jednom pokazale da su organizacija u kojoj nema morala. Za nas je UN izgubio smisao postojanja i svrhu prije 17 godina. Danas, šira svjetska javnost neka se uvjeri kakva je UN organizacija.
Uz 'Marš na Drinu' u UN-u pokazali ste da su zločini amnestirani. Neka bude sramota i vas Jeremiću i cijeli UN za ovaj postupak. Mi smo izdržale i gore, pa ćemo izdržati i ovo, a učinit ćemo sve da UN odgovara za zločine koje nije spriječio", poručile su majke Srebrenice.
Odvojeno pismo, puno emocija, uputile su Jeremićevoj majci, Seni Jeremić, poručujući joj da je njen sin dirao u još sveže rane majki, sestara, supruga i kćerki koje su u genocidu u Srebrenici ostale bez najmilijih.
"Vjerojatno ste se odgajajući djecu, ili gledajući kako to drugi rade, upoznali sa situacijom kada se jedna majka žali drugoj, zbog zijana i lopovluka djece. Ovo pismo je upravo takva jedna žalba, samo što se vama ne žali jedna ili dvije majke iz komšiluka, nego nas nekoliko hiljada, koje smo uvrijeđene i ponižene postupkom vašeg sina.
Poštovana gospođo, treba da znate da se vaš sin prije nekoliko dana igrao sa smrću naše djece. Kamo sreće da su se igrali kao ostala djeca u svijetu, no to nisu ni mogli, jer hiljade naše djece je mrtvo, a vaš sin se poigrao s njihovom smrću.
Drago nam je što je vaše dijete uspjelo postati značajna figura najveće organizacije koja se bavi zaštitom humanosti i prava ljudi. Sve mi, majke ovog svijeta, dok smo odgajale djecu samo smo im htjele najbolje u životu i htjele smo ih izvesti na pravi put, put na kojem se poštuje pravda i humanost. Našu djecu su ubili na tom putu, a njihove kosti i danas tražimo, a vaš sin je postao značajna figura u organizaciji koja je nijemo posmatrala i odobravala smrt naše djece.
To je bilo prije 17 godina, ali naše rane su friške i nikada neće zacijeliti, barem to vi trebate znati, jer ste i sami majka", stoji u pismu Udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" upućenom majci predsedavajućeg Generalne skupštine UN-a.
"Možete li zamisliti da neko ubije vašeg Vuka, pa da više od 15 godina nakon tog ubistva pitate gdje su mu kosti da ih možete dostojno pokopati? Vjerujemo da na trenutak možete zamisliti tu situaciju.
Ne želimo da nas pogrešno razumijete, ne želimo smrt vašem djetetu ili bilo kojem čovjeku na planeti. Želimo da znate da je vaše dijete, prije nekoliko dana dovođenjem hora koji je intonirao kompoziciju 'Marš na Drinu' u UN-u, diralo u naše friške rane i igralo se smrću naše djece. Mnogi kažu da je kompozicija nastala u kontekstu Prvog svjetskog rata, no ta kompozicija za nas nije ništa drugo nego muzika uz koju su orgijali Srbi dok su ubijali, silovali, protjerivali, pljačkali i palili.
Gospođo Jeremić, uz Marš na Drinu vaš sin je ispijao čase vina u svečarskoj atmosferi, a naša su djeca slušajući tu kompoziciju molila za život i tražila razloge da ostanu na ovom svijetu samo još neki momenat. Nadamo se da nas razumijete, kao majka majku. Nemojte biti ljuti zbog ovoga pisma, budite sretni. Jer, nas je hiljade majki koje bi dale sve na svijetu da nam se druga majka požali na sina. Naružite ga i neka vam je živ i zdrav", napisale su majke Srebrenice majci Vuka Jeremića, prenosi Anadolija.