Na krevetu uz mrtvog mladića majica bivše devojke i brojanice za njih dvoje


BABA ga je zatekla na krevetu krvavog, mrtvog i s pištoljem u ruci. Pored njega je nađena majica devojke sa kojom je bio u vezi, a sa kojom je raskinuo. Tu su bile i dve brojanice. Kupio ih je s namerom da jednu nosi on, a drugu njoj da pokloni. Jadno naše dete, nije moglo da se izbori sa onim što ga je snašlo, bilo je previše emotivno u životu i sve ga je doticalo u srce.

Ovo je za "Novosti" u utorak ispričao Rade Obradović, otac šesnaestogodišnjeg Milana, koji se u nedelju ubio iz dedinog pištolja. U kući Obradovića u selu Sibnica kod Sopota bol, tuga, suze. Majka Marjana zanemela, suze joj od bola presahnule. Milanovi baka i deda očajni. Jedino otac Rade smogao je nešto snage da se otvori i ispriča:

- Umesto da spremam slavlje, da sve ovo piće i hrana budu sinu za vojsku i ženidbu, ja mu spremam za sahranu. Tugo moja, dete moje. Šta da radimo bez tebe, kako dalje da nastavimo. Zauvek ostadoh bez sina naslednika. Da smo bar naslutili nešto. Ovako, ode nam Milan zauvek.

Kako nam je Rade ispričao, Milan je u nedelju, zajedno sa sestrom Milicom i roditeljima bio u voćnjaku gde su skupljali šljive da bi pekli rakiju.

- Radio je kao i uvek ravnopravno sa nama - kaže Milanova majka. - Nikada se naša deca nisu stidela sela niti posla, bili su vredni i uvek hteli da pomognu, za razliku od njihovih vršnjaka koji u današnje vreme izbegavaju takve vrste poslova posebno na selu.

Milan je do podneva radio normalno, a onda je, kako priča otac Rade, iznenada rekao da ga mnogo boli glava, bacio šešir sa glave i rekao da ide kući.

- Nismo se bunili. Rekoh, neka ga, nek ode, nek se malo odmori, osami, razmisli - priseća se Rade kobnog dana. - Znali smo da ga malo muče ljubavni problemi, jer je nedavno devojka raskinula sa njim. Znali smo i da pati, ali niko od nas nije slutio da to možda može da bude razlog da digne ruku na sebe.

Niko, međutim, ni sad ne zna šta je zaista Milana navelo da sebi oduzme život. Došao je u porodični dom, otišao u staru kuću, uzeo ključ, otključao vrata, ušao unutra i uzeo dedin pištolj "tetejac", a zatim ispalio sebi smrtonosni hitac u glavu.

Kako saznajemo, Milan je bio besprekoran sin, brat, unuk, drug i komšija. Svi oni koji su ga znali, imaju samo reči hvale, jer kako vele, "takvo dete se retko rađa". Bio je neporočan, ali kako okolina kaže, previše osetljiv i emotivan.

U kuću Obradovića u utorak su neprekidno pristizali rodbina, prijatelji, komšije, Milanovi školski drugovi, kako bi izjavili saučešće porodici i podelili njihov bol. Niko od njih nije mogao da sakrije suze, ali i nevericu za ono što se dogodilo. Milan će u sredu biti sahranjen na groblju u selu Sibnica kod Sopota.

ZAVRŠIO KOD LEKARA ZBOG RASKIDA

KAKO "Novosti" saznaju, porodica Obradović je nedavno proslavljalo punoletstvo svoje ćerke Milice. Najveseliji na sestrinom punoletstvu bio je upravo Milan.

- Međutim, baš na toj proslavi dogodilo se da je Milana ostavila devojka - priča otac Rade. - Mog sina je to jako pogodilo, toliko da smo stigli do lekara jer je imao aritmiju i još nekih srčanih problema. Sve se nakon toga, činilo nam se, sredilo, ali prevarili smo se. Izgleda da Milan nije preboleo, da je nosio bol u sebi, nikom ga nije kazivao i uradio je ono što jeste.



MRZEO ORUŽJE

RADE Obradović tvrdi za "Novosti" da njegov sin Milan nije voleo oružje:

- Otac je imao pištolj u svojini iz kojeg sam ja poslednji put pucao kad mi se rodio naslednik, sin Milan. Poštolj od tada nije korišćen i nedavno sam čak rekao ocu da odemo u policiju i da odjavimo oružje. Imali smo u kući i vazdušnu pušku. Međutim, mog sina ni kao malog, a ni sad kad je već bio odrastao, oružje nije zanimalo, niti ga je ikada uzimao u ruke.

Izvor: Novosti

deco deco ... 

to mu je bilo najpametnije sto je uradio u zivotu
nijedna vise nema picku ni sise 

svi smo imali ljubavnih jada al se napijes ko covek odes da joj vices ispred prozora kad izadje matori ti gas vratis se kasnije prekombeljas se preko ograde i zapisas ruzicnjak ko covek,a ne ovako ko cava ubije se
16 godina pogodila ga ljubav,strasno
inace u vojsku se vise ne ide tako da ono,samo kazem

Иде се добровољно ако хоћеш. Нисам сигуран да ли је три или шест месеци.

jel jos uvek neko oce da iznajmi baraku za ispracaj, imam povoljno kombinaciju za istu

 

Nasa vojska je smijurija. Opalis jedan metak, a ostalo vreme kopas rovove, da imaju gde da te sahrane, i chistis klozete, jer ce se tako takticki osvojiti delovi pod okupacijom.

jebiga red,rad i disciplina niko nije spominjo pucanje
prva tri meseca su zanimljiva bar meni svega je bilo i pucanja i bacanja granata i miniranja i tromblona i kopanja i zaleganja i marseva i zajebancija i pasulja,a posle obuke ziva dosada nikad u zivotu nisam toliko spavao kao tad