B92 Biz Vesti Srbija    
   

Jelašića "oterale" devizne rezerve?

26. mart 2010. | 01:12 | Izvor: B92, Beta, Danas, Tanjug

Beograd -- Guverner Narodne banke Radovan Jelašić podneo je ostavku jer u Vladi ozbiljno razmišljaju da deo deviznih rezervi iskoristi za podsticanje privrednog razvoja.

Kako saznaje Danas od dobro obaveštenih izvora bliskih guverneru, Vlada je sve bliža ideji koju su izneli uticajni privrednici na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku, da se deo rezervi iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama.

Međutim, kako Danas saznaje, guverner Jelašić oštro se protivio bilo kakvom smanjivanju deviznih rezervi jer bi to, uz povećanu potrošnju države, dugoročno moglo da ima ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje.

Naime, visina deviznih rezervi važan je pokazatelj sposobnosti države da servisira svoje obaveze pa bi njihovo smanjenje, između ostalog, moglo da umanji i kreditni rejting Srbije što za sobom povlači niz negativnih efekata. Tako nešto odvratilo bi investitore da ulažu, a pogotovo finansijske institucije da pozajmljuju Srbiji sredstva koja su joj još uvek potrebna za održavanje makroekonomske stabilnosti.

Sa manjkom deviznih sredstava na kraju bi morao da se suoči guverner jer bi usledilo slabljenje dinara za šta bi verovatno ponovo bio okarakterisan kao glavni krivac.

Neto rezerve 3,24 milijarde dolara

Prema podacima portala ekonomija.org ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara iznosile 14,8 milijardi dolara, od čega su neto rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema MMF-u, iznosile 3,24 milijarde dolara. Potraživanja banaka u rezervama učestvuju sa 8,18 milijardi dolara, državni depoziti čine 1,18 milijardi, a obaveze prema MMF-u 1,59 milijardi dolara.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da se novac iz deviznih rezervi ne može jednostavno uzeti i pustiti u promet i podseća da je osnovna funkcija rezervi da obezbede spoljnu likvidnost i da služe kao najvažniji instrument monetarne politike, kojim će se sprečavati preterane fluktuacije kursa i šokovi na deviznom tržištu.

Što se tiče mogućnosti da se rezerve koriste kao depoziti, koji bi poslužili radi obezbeđivanja sredstava za kreditiranje, Kovačević napominje da je slična stvar urađena u Kini, koja ima ogromne devizne rezerve i koja je jedan njihov deo iskoristila za kupovinu američkih državnih zapisa.

“Sad, druga je stvar da li neko vidi sličnost između jedne male Srbije i Kine“, kaže Kovačević i dodaje da u uslovima krize nije verovatno da ćemo se lako osloboditi depresijacijskih pritisaka, zbog čega su devizne rezerve ključna kočnica destabilizaciji i zato ih treba trošiti vrlo oprezno.

Kovačević smatra da bi bilo moguće uraditi preciznu analizu kojom bi se projektovala dinamika trošenja deviznih rezervi, nakon čega bi mogle da se sagledaju mogućnosti za preusmeravanje budućih priraštaja u deviznim rezervama ka depozitima, tako da se trenutna sredstva ne diraju.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je srazmerno posmatrano Srbija među zemljama sa najvećim deviznim rezervama, tako da bi, kako kaže, bilo u redu da se deo njih upotrebi za pomoć privredi. On kaže da to ne bi ugrozilo monetarnu stabilnost jer „ako druge zemlje mogu da održe stabilnost sa pet odsto deviznih rezervi, valjda možemo i mi sa 20 odsto“.
Zoran Grubješić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je po pitanju načina trošenja deviznih rezervi bliži stavu guvernera Jelašića da ih ne bi trebalo koristiti za podsticanje privrede, već da bi trebalo da služe osnovnim namenama, kao što su održavanje devizne likvidnosti i stabilizacija kursa.

„Nisam pristalica toga da se ta sredstva drugačije koriste. To bi oslabilo našu monetarnu poziciju, a postoji i opasnost da se padne ispod nivoa donje granice visine deviznih rezervi, koji je dogovoren sa MMF-om. Korišćenje rezervi za pomoć privredi bi bio loš signal i uticalo bi na gubljenje nezavisnosti monetarne politike, što bi odbilo investitore, mada je moguće da bi privuklo špekulante“, uveren je Grubješić.

Sad ću ti objasnim, onako ko za đake prvake. Ako imamo banku i nakupujemo ti i naša svojta i ja i svi koje volimo stanove na kredu. I onda banka propadne, stanovi nam ostaju i nemamo zakonsku obavezu da ih otplatimo. e sad ti to prevedi na jezik krupnijih cifara 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: JELAŠIĆEV ODLAZAK JE POČETAK RASPADA SRPSKE VLASTI

Jelašićev odlazak nije samo početak procesa raspada vladinog ekonomskog tima nego je i znak da je on nepovratan

Da li je Radovana Jelašića sa mesta guvernera oterala vlada, bolji posao koji je dobio, tajkuni, ili templari nije nevažno, tek prave odgovore mogla bi da ponudi krupnija slika stvari. Zato hajde da ukratko vidimo ko je zapravo bio Jelašić u kontekstu ekipe koja je poslednje decenije vodila srpsku ekonomiju i finansije.

Pre svega, Jelašić je bio tip koji je delio i političko i ideološko usmerenje ostatka vlasti –neoliberal, tek nešto umereniji od ostalih, sa kojim su stranci i banke u Srbiji živeli toliko dobro da ovim drugim nije ni padalo na pamet da bi mogle da žive lošije od tog visokog profitnog standarda, nego da može još bolje, recimo da im se smanje obavezne rezerve. Zato ima neke zle logike da Jelašićev naslednik bude neko od bankara koji su se istakli poslednjih godina. 

Ali više od toga, Jelašić je bio i štreber u najboljem smislu te reči, što će reći čovek koji je mogao da poštuje sve odluke političke volje sve do one granice kada one ne dolaze u sukob sa ekonomskim zakonitostima i finansijskom logikom. I to je sada počelo. Naravno, neoliberalni ekonomski koncept stvar je, pre svega, u malim i ekonomski zaostalim zemljama, političke volje, a ne logike ekonomskog razvoja. To će opet reći da sve dok politička volja i ekonomske zakonitosti nisu u drastičnom sukobu – jer u harmoniji nisu nikada – Jelašić nije čovek u problemu sa, recimo, Mlađom Dinkićem, tipom koji se u svim dosadašnjim vladama istakao otelotvorujući tezu da se ekonomijom i tržištem valja baviti samo zato da bi se od njih napravila sluškinja političke volje.

Naravno, ne bih ja zbog tog opiranja Dinkićevom bioljševičkom kejnzijanizmu tretirao Jelašića kao čoveka posebnih moralnih kvaliteta, već tek kao nekoga ko je u prilici da ima mnogo manju toleranciju od Mlađe na situacije u kojima se sučele politička volja i ekonomska logika. Uostalom, eventualnim padom ove vlade i pretpostavkom da ga neće biti u sledećoj Dinkić rizikuje sve – od imena do slobode – Jelašića, za to vreme, vidim na listi srećno preživelih, čak i u slučaju da Srbiju udari Tunguski meteorit. I to je suštinska razlika zbog koje će Dinkić i Cvetković morati da gledaju do kraja ono što dolazi u srpskoj ekonomiji, za razliku od Jelašića, koji sve to niti mora niti hoće.

To će reći da je Jelašićev odlazak iz tima stav čoveka koji čvrsto veruje u silu gravitacije, za razliku od većeg dela ekipe, koja ne samo da veruje da ih spasava jedino lebdenje u vazduhu nego su počeli lebdenje i da vežbaju. Ako je moja teza tačna, nećete morati da se uverite čekajući trenutak u kome će Dinkićeva politička volja satrti sve ekonomske zakone i Srbiju pride. Saznaćemo to pre, po tome što je, na primer, sledeća za odlazak ministarka finansija Diana Dragutinović. Kako znam? Po tome što je ona još veći štreber od Jelašića, uz nešto više moralnih kvaliteta koji je u ovom trenutku čine lojalnom vladi, ali će je daljim nastupom Dinkićeve furiozne političke volje činiti lojalnijom Srbiji.

Elem, kada jedna politička struktura počne ubrzano da se kreće i kada na krivinama počnu najpre da ispadaju najgori, to se zove reforma; kada se dogodi to isto, a ispadanje iz kola kreće od najboljih i najrazumnijih, to se zove početak raspada. Jelašićev odlazak nije samo početak tog procesa nego je i znak da je on nepovratan.

Uostalom, pogledajte elan kojim vlada krši sve otpore i logiku prilikom svoje trčeće prodaje Telekoma, koja nije uvod u novu aferu, već u seriju afera, od kojih nijedna neće biti lakša od par stotina miliona. Prvo, prodaja najprofitabnilnijeg i najvrednijeg ovdašnjeg dragulja sporna je po sebi jer se takve stvari ne prodaju u trenucima kada je kriza i kada najmanje vrede. Drugo, tender na kome će Telekom biti prodat faktički je fingiran i trebalo bi da bude alibi za direktnu pogodbu vlade sa Dojče Telekomom. Treće, po tome što u prodaji Telekoma između vlade i Nemaca posreduju tajkuni, posebno dvojica, i to, začudo, ne čine besplatno. Četvrto, što se Telekom prodaje na brzinu, bez restruktuiranja i izdvajanja infrastrukture, što će se, kao pre nekoliko godina u Hrvatskoj, najpre videti kad Dojče Telekom uđe u kompaniju i onda najpre isključi telefone najvećim dužnicima – državi, vladi, vojsci, policiji. I to će, naravno, biti manji problem, mnogo veći će nastati kada policija, državna bezbednost i vojska budu u prilici da za stvari koje se tiču nacionalne bezbednosti apliciraju kod Dojče Telekoma da im iznajmi telekomunikacionu infrastrukturu. Nemci mogu da budu dobri, mogu da im debelo naplate, a mogu i da im ne daju. Tek, druge infrastrukture nema.

Koliko sve to, dakle, vredi. Vrlo jednostavno, vredi zbira brzine da dođe do živih para kojima će se finansirati ponor između vladine političke volje i ekonomskih zakonitosti. U ovoj godini to će iznositi onoliko koliko dobijemo za Telekom, i zato ne nasedajte na žvaku kako će se od tih para graditi putevi jer putevi su ozbiljna stvar. U narednoj će taj raskorak koštati još više, ali Telekoma neće biti. I još mnogo toga neće biti. Zato, šta god da je uradio Jelašić, uradio je na vreme. Dobar znak je, međutim, u tome što je srpska vlast počela da se raspada na svom najgorem delu – u ekonomskom timu. To je nekakav, makar mali, reformski potencijal. Jer mnogo bi gore bilo da puca tamo gde nije najgore.

http://standard.rs/vesti/49-kolumne/4200-eljko-cvijanovi-jelaiev-odlazak-je-poetak-raspada-srpske-vlasti-.html

Raspadanje po "ekonomskom šavu" je najnepovratnije "raspadanje" kada je u pitanju vladajuća garnitura. Slutim fiksiranje eura. Slutim skok cena. Vidim kako za šest meseci plačemo za OVIM vremenima. Osim ako...  

Portret Radovan Jelašić
Realista
Dragan Galić | 27. 03. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 14

Prvi džeparac Radovan Jelašić zaradio je još kao dečak prodajući ribu koju je sam upecao. Već tada je shvatio da je tajna uspeha, uz znanje, velikim delom i u strpljenju, ali i upornosti. I danas je strastveni pecaroš. Kaže da nikada nije žudeo da bude guverner, političar pogotovo, te da je oduvek znao da će mu životno zanimanje biti ekonomija.

U profesionalnoj karijeri uvek je povlačio neočekivane poteze. Tako je uradio i pre pet dana kada je na opšte iznenađenje podneo ostavku na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Rekao je da to čini iz ličnih razloga, a u stvari pokazao, kako je i sam govorio, da „neće da živi s neprestanim optužbama i prepucavanjima”.


Razlozi za Jelašićevu ostavku, prema sudu ekonomskih analitičara, najpre se mogu naći u činjenici da je u poslednjih pola godine trpeo žestoke napade od dela Vlade i od privrednika o pitanju kursa, a razmimoilazili su se i povodom pitanja nivoa javne potrošnje, odmrzavanja plata i nekih privatizacija. Ocena je da su ti napadi bili ili sugestija da se povuče ili ključ da sam Jelašić shvati da u novonastaloj situaciji neće moći da vodi politiku za koju se zalaže. Javno, bivši guverner svoj potez tumači kao deo svog plana da na funkciji ostane pet godina: „To je dobro i za instituciju i za čoveka. Čovek ne treba da zaposedne neku funkciju, već treba da na startu odredi limit. To sam i učinio”.



Za prvog čoveka NBS biran je dva puta. Prvi, kada ga je Skupština Srbije imenovala na tu funkciju 25. februara 2004, na predlog G17 plus. Drugi, posle donošenja novog Ustava i Ustavnog zakona, 26. septembra 2007. Član je G17 od njenog osnivanja, ali je posle izbora za čelno mesto u NBS zamrznuo članstvo u stranci. U centralnoj banci proveo je devet godina, sa kratkim prekidom 2003. kada je dao ostavku na mesto viceguvernera posle smene Mlađana Dinkića, tadašnjeg prvog čoveka centralne banke.


Bankarsku karijeru započeo je pre petnaest godina u „Dojče banci” gde je službovao četiri godine. Bio je regionalni menadžer u Odeljenju za centralnu i istočnu Evropu. Radio je i u konsultantskoj firmi „Mekenzi” u Frankfurtu, na projektima za kreditno finansiranje, privatizaciju i preuzimanje kompanija u bankarskom sektoru u Nemačkoj, Poljskoj i Bugarskoj. U Srbiju je došao na Dinkićev poziv 16. oktobra 1999. Posvetio se restrukturiranju bankarskog sektora i pregovorima o svim programima vezanim za finansijski sektor sa MMF, Svetskom bankom i EU. Nekoliko puta je bio u žiži javnosti - dugo se vodila polemika o kreditu koji je uzeo za dedinjsku vilu od 180 kvadrata i 15 ari placa. Razmatrana je i njegova uloga u aferi „kofer” kada je u stanu njegovog saradnika, tada viceguvernera Dejana Simića nađen kofer sa 100.000 evra. Politički protivnici su ga u Skupštini nazivali lopovom jer je bio „težak” na dozvolama za nove banke ili za kupovinu neke od banaka u stečaju...


Rođen je 1968. u Santovu, selu u Mađarskoj, dva i po kilometra udaljenom od granice sa Srbijom. Ime Radovan, baš kao i njegov brat Branko, dobio je, kako kaže, iz prostog razloga jer ta imena ne mogu da se prevedu na mađarski. Išao je u srpsko-hrvatsku osnovnu školu, a nedeljom obavezno na veronauku u lokalnoj pravoslavnoj crkvi gde je naučio ćirilicu. Majka Smiljka radila je u seoskoj zadruzi, a otac Marko je bio kondukter. Letnje raspuste provodio je u svom selu. Nije išao na more. Pomagao je roditeljima - oni su čuvali svinje, a njegov deo posla bilo je čišćenje svinjca. Voleo je stoni tenis. Pobeđivao je na takmičenjima. Bio je treći stonoteniser u Mađarskoj. Sa dvanaest godina seli se u Budimpeštu, u internat, gde je završio i gimnaziju. U Srbiju je dolazio biciklom. Kaže da je to za njega bilo kao odlazak u Ameriku. U Beograd se doselio 1987. gde je upisao Ekonomski fakultet. Još pamti reči jednog profesora koji mu je rekao: „Ne znam da li je ovaj fakultet najbolji za vas”, nakon što je „od deset pitanja iz političke ekonomije pogodio samo tri”. Na fakultetu je dobio nadimak Radovan Mađar. Iz Srbije odlazi na nagovor prijatelja Milana, sadašnjeg kuma, u proleća 1991. na seminar u Nemačku. Tamo ostaje do oktobra 1992. kada je odlučio da pokuša da upiše postdiplomske studije u SAD: „Inat i ljubav oterali su me u Čikago”. Pošto nije imao para za život i školovanje, spavao je u mađarskoj crkvi u Čikagu. Magistrirao je 1995. finansije na tamošnjem univerzitetu.


U Ameriku je otišao, kako svedoči, pre svega jer je njegova tadašnja devojka, a sadašnja supruga Anastasija, Grkinja iz SAD, tamo pohađala poslediplomske studije. Oženio se 1996. godine. Jednom u Čikagu, a drugi put u Santovu: „Niste ništa uradili ako se u rodnom mestu ne prošetate glavnom ulicom sa 400 svatova.” Anastasija mu je rodila tri sina - Marka, Đorđa i Iliju. Porodica mu se u Srbiju doselila tek 2002. U kući govore engleski, a on sinove uči srpski. Kaže da više od prijema voli baštovanstvo. Gaji paradajz, luk, maline, krompir. Sam kosi travu. Po majčinom receptu kuva džem od kajsija.


Radovan Jelašić izbegava da licitira o naslednicima. To je prepustio političarima. Nada se da će se njegov naslednik držati dalje od politike: „Savetovaću ga da već prvog dana zaboravi ko ga je na to mesto predložio. Da istog dana povuče limite dokle će da pravi kompromise i da zaboravi sve što se tiče politike”. Kaže da se neće stranački angažovati i da neće žuriti za novim poslom: „Vreme je da odahnem. Od javnosti i funkcije”.

Izvor: Blic

ovde nesto nije u redu. 
ili je b92 pogresno preneo da aca stevanovic iz CENTRA ZA SLOBODNO TRZISTE kaze da je u redu da DRZAVA POMOGNE privredi, ili je aca bio opasno napusen!!!
btw, devizne rezerve su dev. rezerve a ne neki fond za intervencije. vrlo je besmisleno o tome raspravljati!

sto se tice radovana, ja ne shvatam ovu halabuku koja se digla. kapiram ja da smo mi narod i drustvo nalik nekom africkom plemenu i od obicnih smrtnika sa mandatima pravimo bogove, ali fascinantno je to da se ovde uglavnom digla laicka javnost.
radovan jelasic je ljudi mozda bio simpatican vama i mozda je imao lep stas, glas i frizuru ali kao guverner je bio srednje ocajan.
covek ni jednom nije pogodio opseg planirane inflacije, a to vam je kao kada bi ste imali golgetera koji ne daje golove!
sa druge strane, iako nije radio svoj posao cesto je izlazio u javnost sa kritikom vlade o preteranoj potrosnji. ta kritika je bila osnovana ali je on to lukavo koristio da teret krivice za lose obavljen posao prebaci na dezurne krivce!

Astrolozi za Alo! predviđaju ko će biti na čelu Narodne banke Srbije

Dianu za guvernera!

Sreda - 31.03.2010
Informaciju „Alo!“ da će Diana Dragutinović, aktuelna ministarka finansija, naslediti Radovana Jelašića na funkciji guvernera, potvrdili su juče i najpoznatiji srpski astrolozi!

Dianin najveći plus sa astrološke strane je što je rođena u horoskopskom znaku Bika (6. maja 1958. godine u Beogradu), što je simbol novca i finansija!

Sa stanovišta politike, Dragutinovićeva je, kažu upućeni, najprihvatljivije rešenje jer je, za razliku od Jelašića, spremna da bez pogovora ispunjava partijske naredbe. Vladajućoj koaliciji na mestu guvernera potreban je neko ko će pratiti instrukcije, kako ne bi, kao do sada, dolazilo do „šumova“ na relaciji vlada - NBS. Osim toga, Dragutinovićeva ima iskustva u radu u NBS-u, gde je bila viceguverner od septembra 2004. do jula 2008. godine, kada je izabrana za ministra finansija.

Astrolog Milena Ekart kaže da Dragutinovićeva ima odlične predispozicije da bude guverner, jer su Bikovi odlični bankari. I ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić odlično se razume u finansije, jer mu je Jupiter u Biku. Druga je stvar, kaže Ekart, kako će osoba sa ovakvom pozicijom Bika to znanje da koristi.
- Povoljan period da izaberu Dragutinovićevu za guvernera je od 1. do 26. aprila i ako se to tada desi, biće odlično i za državu i za nju - objašnjava Ekart.

I Dušan Veličković smatra da je april najbolji period za izbor novog guvernera.
- Kad je Bik na čelu Narodne banke, to je pokazatelj da će biti para u državnoj kasi. Takođe, najbolje je da žena vodi ovaj sektor. Setite se samo da je najviše para bilo kad je Borka Vučić upravljala finansijama - navodi Veličković. On kaže i da je Dragutinovićeva inteligentna i jaka, ali i vrlo emotivna osoba koja ponekad ne može da sakrije osećanja.

Sa druge strane, Zlatko Zlatković tvrdi da nije dobro da se novi guverner imenuje u narednih mesec i po dana jer je planeta Saturn u retrogradnom hodu.
- U istoriji astrologije se pokazalo da nije dobro da se u vreme retrogradnog Saturna menja vlast, jer će u sledećem takvom hodu ponovo doći do promena. Ako guverner bude izabran u narednih mesec i po dana, njegova funkcija ne bi dugo trajala, do promene bi došlo u decembru ove ili najkasnije do marta sledeće godine - smatra Zlatković. On kaže da Dragutinovićeva ima jak položaj planeta i da joj sledi napredovanje u karijeri, ali da joj nikako ne bi preporučio da se prihvati funkcije guvernera pre 20. maja, kada Saturn ponovo kreće direktnim hodom.
 
Do jeseni smena sedam ministara
Kad Saturn krene direktnim hodom, ponovo nailaze teški aspekti (opozicija Saturna i Urana), što može izazvati masovne proteste i smenu vlasti ili rekonstrukciju vlade. To će se desiti na jesen, u septembru ili oktobru. Najverovatnije će biti smenjeno sedam ili osam ministara, a da li će biti novih izbora, zavisi od snage opozicije, zaključuje astrolog Zlatko Zlatković.
 
Ima više kandidata
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče na Mokroj gori da postoji više kandidata za novog guvernera NBS-a i da će za dva-tri dana biti postignuta saglasnost i objavljeno ime kandidata. Cvetković je rekao da će Savet NBS-a formalno razrešiti sadašnjeg guvernera Radovana Jelašića 6. aprila, ali da je dobro da javnost i pre toga bude upoznata s tim ko će biti kandidat za njegovog naslednika. Premijer je dodao da će procedura izbora kandidata trajati oko dva meseca.

Пренето са...

zena koja predlaze povecanje poreza da bi prebrodila krizu samo u srbiji takav "expert" moze da bude uvazen!

Na korak do odluke
DS hoće Šoškića za guvernera
Ž. Jevtić | 31. 03. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 37

Vladajuća koalicija na korak je do odluke da za novog guvernera predloži Dejana Šoškića, sada na funkciji predsednika Saveta Narodne banke Srbije. Prema saznanjima “Blica”, Šoškić je najozbiljniji kandidat za koga su svi u vrhu vlasti. U užem izboru su i član Saveta NBS i bivši viceguverner Milojko Arsić i Dušan Vujović, glavni ekonomista Svetske banke. Poslednjih nedelju dana razgovori su vođeni sa nekoliko kandidata, ali je izbor sužen na trojicu - Šoškića, Arsića i Vujovića.
 
Sa izborom sadašnjeg predsednika Saveta NBS načelno se slaže i G17, koji je ranije predložio Dušana Vujovića

Prema saznanjima “Blica”, Šoškić je kandidat koga će predložiti Demokratska stranka, koja prema koalicionom dogovoru u ovom mandatu predlaže guvernera. Naš sagovornik dodaje da je Vujović kandidat za guvernera koga bi rado na toj poziciji video G17 plus, koji je do sada predlagao čelnog čoveka NBS. G17 plus, međutim, načelno nema ništa protiv ni da Šoškić bude guverner.
Ipak, konačna odluka još nije doneta. Ime kandidata trebalo bi da bude saopšteno do kraja nedelje. Juče, međutim, niko nije mogao da precizira i dan kada će se to dogoditi. Otuda izvor “Blica” kaže da se trenutno ne može tvrditi da je “Šoškić novi guverner”, ali može “da se o njemu najozbiljnije razmišlja”. Na pitanje da li može da se pojavi neko potpuno novo ime kandidata u odnosu na do sada pominjana, sagovornik “Blica” kaže da je to malo moguće.
- U užem izboru su definitivno Šoškić i Arsić, a među kandidatima je i Dušan Vujović. Ali ako se trenutno procenjuje ko je sa najvećim izgledima, onda je to Šoškić - kaže izvor “Blica”.


Mogući novi guverner Dejan Šoškić nije poslednjih dana želeo da komentariše navode o izboru prvog čoveka NBS.
Na konstataciju da bi, kada bi guvernera birali studenti ekonomije, verovatno on bio izabran, Šoškić je u intervjuu za nedeljno izdanje “Blica” rekao da je “počastvovan što se njegovo ime javlja u kontekstu izbora za značajnu i odgovornu funkciju”, ali i dodao da “ima puno ljudi koji bi podjednako dobro i bolje mogli da obavljaju tu funkciju, a imaju i odgovarajuće političko iskustvo”.
Govoreći koji detalji nikako ne bi smeli da stoje u biografiji budućeg guvernera NBS, Šoškić kaže: “Ne bi smele postojati naznake o nedovoljnoj kompetenciji i odsustvu najvišeg profesionalnog i moralnog kredibiliteta”.

Odlazeći guverner Radovan Jelašić najavio je juče da bi Savet Narodne banke Srbije trebalo da prihvati njegovu ostavku 6. aprila i dodao da ne zna ko su kandidati za tu funkciju.
On je u pauzi međunarodne konferencije o društvenoj korporativnoj odgovornosti u NBS rekao da će Savet odluku o prihvatanju ostavke proslediti Odboru za finansije Skupštine Srbije, koja treba da je potvrdi. Ističući da zna isto koliko i mediji o tome ko su kandidati za novog guvernera, Jelašić je dodao da mu je lakše sada kad je podneo ostavku, jer tu odluku nije doneo preko noći, o tome je dugo razmišljao i bio time opterećen.

Izvor: Blic

Nije to samo u Srbiji. U Hrvatskoj je takva žena premijerka