Jelasic podneo ostavku :: Politicki ~ Geopoliticki forum

D. N.-Ž. J.- J. A.
Raste broj kandidata za fotelju guvernera
D. Nišavić | 25. 03. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš, O. Bunić, J. Vučetić, FoNet | Komentara: 15

Drugi dan nakon ostavke Radovana Jelašića, guvernera NBS, spisak kandidata za njegovog naslednika se proširio. Osim bankara Gorana Pitića i Vladimira Čupića, kao ozbiljni kandidati pominju se i Dejan Šoškić, sadašnji predsednik Saveta NBS, Dušan Vujović, glavni ekonomista Svetske banke, Vesna Arsić, državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije, i Kori Udovički, nekadašnja guvernerka.

Jelašić se neće vraćati u G17, a neće žuriti ni sa traženjem novog posla

Od svih potencijalnih kandidata, jedino nam je Dušan Vujović potvrdio da je čuo da je jedan od potencijalnih kandidata za budućeg guvernera. Kaže da ga niko iz Vlade direktno nije pozvao, ali, kako je rekao, “jesu ozbiljni ljudi koji se nalaze u krugu kredibilnih učesnika procesa budućih konsultacija”.

- Pitali su da li bih ja imao nešto protiv ako bi se moje ime našlo u procesu konsultacija oko budućeg guvernera - kaže Vujović za “Blic”.
Proces konsultacija oko imena potencijalnih guvernera, on smatra veoma ozbiljnim procesom i misli da je najvažnije da to bude neko ko je “politički nezavistan i dovoljno stručan za tu poziciju”.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora “Hipo Alpe-Adrija banke”, rekao nam je juče da je trenutno usmeren na vođenje “Hipo Alpe-Adrija banke” na čijem je čelu, jer želi da “ova banka i dalje bude uspešna kao i do sada”. Čupić dodaje da mu je izuzetno žao zbog ostavke Radovana Jelašića.
- Mislim da je vrlo profesionalno, odgovorno i kvalitetno vodio NBS i u situacijama koje nisu bile nimalo lake. NBS je specifična institucija i smatram da nije produktivno o kandidatima za mesto guvernera raspravljati u medijima, jer se radi o visokostručnoj funkciji. Imajući u vidu da se radi o svojevrsnoj medijskoj spekulaciji, ipak smatram za potrebno da kažem da tim povodom niko nije kontaktirao sa mnom, te da najave bez utemeljenja ne treba ni ubuduće komentarisati - rekao je Čupić.

Goran Pitić, predsednik UO “Sosijete ženeral banke”, kaže za “Blic” da je pitanje izbora guvernera “pitanje kredibiliteta te institucije i njene nezavisnosti”.
- To zahteva ozbiljan tretman, a ne personalizaciju, zbog čega ja ne želim to da komentarišem - ističe Pitić.
Na pitanje da li zna da se nalazi među kandidatima, Šoškić nam je rekao da s njim niko nije kontaktirao tim povodom.
Premijer Mirko Cvetković istakao je juče da ne zna ko će biti novi kandidat za guvernera i da će se o tome tek razgovarati.

- Ne očekujem poremećaj makroekonomske stabilnosti u zemlji zbog ostavke guvernera. Institucije ne zavise od pojedinca. Kao što se promeni premijer, ministri i predsednik države, tako se isto menjaju i guverneri i ne mislim da će ovo uzdrmati sistem za koji smatram da je stabilan - poručio je on.

Šta je guvernera navelo na povlačenje
Svi hoće da troše, a ne zanima ih šta će biti posle

Svi hoće da troše iznad gubera, i sve što valja da prodaju. A šta će biti posle nikog nije zanimalo, niti ih zanima… Povećanje plata i penzija treba da bude ekonomska a ne politička kategorija, jer ponovo ćemo imati problem sa deficitom tekućeg platnog bilansa, većom tražnjom, kursom, pa inflatorni pritisci, i opet kritika na račun Narodne banke, kao dežurnog krivca… Život u Srbiji počeo je da liči na pozorište, govorio je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke, svojim najbližim saradnicima kada je odlučio da podnese ostavku.

Govorio je, kako saznaje “Blic”, i to da je mnoge političare “moć ponela i da život u Srbiji zavisi isključivo od politike i poteza onih koji su u svojoj moći zaboravili na narod”.
- Problem Srbije jeste smanjena domaća tražnja, ali rešenje ne može da bude povećanje tekuće potrošnje, jer za to prosto nedostaje novac. Rešenje je povećanje javnih investicija, za šta, pak, imamo novac. Svođenje tekuće potrošnje je bolno, nepopularno, ali nužno pošto smo svi bili već odavno svesni tog problema - poruka je guvernera izrečena neposredno nakon ostavke.

Guverner u ostavci juče je novinarima rekao da do izbora njegovog naslednika ne treba očekivati dramatična pomeranja u monetarnoj i deviznoj politici.
- Zbog moje ostavke neće biti ugrožena makroekonomska stabilnost zemlje i nema razloga da javnost bude zabrinuta. Srbija ima makroekonomski program koji je baziran na budžetu i dogovoru sa MMF koji će krajem maja doći da proveri da li smo na pravom putu - rekao je juče Jelašić.
Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS, kaže za “Blic” da građani treba da budu mirni.

- Jelašić će obavljati posao do izbora novog guvernera. Kada će novi biti izabran, zavisiće od brzine sprovođenja procedure. Guvernera bira Narodna skupština, a na predlog Odbora za finansije - kaže za “Blic” Šoškić.
Zaposleni u centralnoj banci radiće kao i do sada.
- Nikakvih promena u vođenju dosadašnje monetarne politike kao i kursa, neće biti - izričit je on.

Međutim, kako kaže profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris, mogući su, na kraći rok, pritisci na rast kursa i zbog toga je bitno da NBS u narednom periodu interveniše u većoj meri na deviznom tržištu, da spreči eventualne špekulativne akcije i eventualnu pojavu panike.

On smatra da ne treba očekivati radikalne zaokrete u oblasti monetarne politike u ovoj godini, jer je ona dogovorena u okviru aranžmana sa MMF.
Sličnog mišljenja je i Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka.
- Centralno pitanje biće stabilnost cena i deviznog kursa u funkciji održanja makroekonomske stabilnosti. U ovom prelaznom periodu do izbora novog guvernera ne očekujem nikakve krupnije promene ili poteze. Guverner je ozbiljan i čestit čovek koji će uprkos podnetoj ostavci raditi ono što je i do sada radio. U NBS su zaposleni vrhunski profesionalci koji znaju svoj posao - naglašava Erić.
Na pitanje kakav bi trebalo da bude naredni guverner, Nikola Fabris kaže da “kredibilitet institucije kao što je centralna banka u velikoj meri zavisi od kredibiliteta guvernera”. “Idealan guverner” morao bi da zadovolji nekoliko uslova.
- Prvo, on mora da je nestranačka ličnost. Drugo, da je jaka osoba koja može reći “ne” svim pritiscima. Poželjno je i da ima iskustvo u vođenju monetarne politike, kao i veliki javni ugled, bez afera u prošlosti - zaključuje Fabris.
Radovan Jelašić bio je pasivan član G17 plus. Politika ga neće zanimati, niti će se angažovati stranački. Posao nema, niti ga, za sada traži, neće ni žuriti. Posle šest godina na mestu guvernera, kaže da je vreme da odahne. Od javnosti i funkcije.

Prvog dana nakon ostavke učestvovao je na okruglom stolu londonskog “Ekonomista”. Juče je imao i sastanak sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem o održavanju makroekonomske stabilnosti i dodao “da je bilo veće tražnje na deviznom tržištu, ali da se to juče stabilizovalo”.
Za magazin “Ekonomist”, izjavio je da je za novog guvernera, iako ga političari biraju, važno da bude nezavisan i da “onog dana kad uđe u NBS, treba da zaboravi ko ga je i zašto izabrao”.

- On treba da radi svoj stručni posao, u čemu će imati maksimalnu podršku mojih sadašnjih i svojih budućih kolega - ističi Jelašić.
Komentarišući pritiske da NBS popusti monetarne stege i da deo deviznih rezervi upumpa u privredu, naglašava da je za sve koji se odluče da se kandiduju za mesto novog guvernera važno da znaju šta ih čeka.

- Uvek sam radio svoj posao. Da sam se bavio time da slušam političare, ne bih uspeo da šest godina ostanem na ovoj funkciji - kaže Jelašić i dodaje da je uveren da njegova ostavka neće dovesti do političkih trzavica između Demokratske stranke i G17 plus pri izboru novog guvernera.
Posle njega u centralnoj banci, ističe, ostaje dobar i profesionalan tim i očekuje da će oni maksimalno podržati novog guvernera.

Pritisci iz redova krupnog biznisa

Naši vodeći ekonomisti smatraju da je guverner trpeo učestale pritiske, i to najviše iz redova političara i krupnog biznisa. Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća i na razmimoilaženja između guvernera i Vlade po pitanju kursa, nivoa javne potrošnje, odmrzavanja plata i nekih privatizacija.
- Razmimoilaženja su bila prisutna i između guvernera, sa jedne strane, i nekih vodećih privrednika i Privredne komore, sa druge strane. Verovatno se u takvim uslovima guverner našao u situaciji “sam protiv svih” i procenio da u datim okolnostima ne može ostvariti ono što bi želeo - zaključuje Fabris.

Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, na pitanje da li su pritisci moguć razlog neopozive ostavke Radovana Jelašića, kaže:
- Teško je reći bez pouzdanih informacija, ali sigurno ih je bilo i to iz različitih izvora, pre svega politike i krupnog biznisa, tj. iz redova onih koji mogu da izvrše takve pritiske. U uslovima krize mnogi problemi dobijaju posebnu dimenziju, jače se ispoljavaju i uvek imate nekoga kome nešto ne odgovara. U prethodnih nekoliko meseci nezadovoljnih u Srbiji bilo je puno iz redova koje sam pomenuo - ističe Erić.

Ekonomisti i privrednici za „Blic”: Monetarnu politiku ne treba menjati

Povodom ostavke guvernera Radovana Jelašića, pitali smo ekonomiste i privrednike: 1. Koje su ekonomske posledice iznenadne ostavke guvernera? i 2. Da li treba menjati monetarnu politiku koju je on vodio? Naši sagovornici su uvereni da ne treba menjati dosadašnju politiku.

Lazo Kekić, direktor za Istočnu Evropu “Economist Intelligence Unit”
1. Nije prijatno kada u kriznim vremenima guverner centralne banke daje otkaz bez obzira na tačne razloge. To pojačava nesigurnost. Ipak, videćemo narednih dana ko će biti postavljen i kako će se dalje voditi politika. Sigurno je da ova ostavka ne pomaže osećanju stabilnosti i predvidivosti.

2. Banka sada ima ugled i reputaciju kao institucija i ko god bude postavljen, verujem da će biti čovek sa kredibilitetom, odnosno čovek institucije. Zbog toga ne bi trebalo da se na neki drastičan način menja dosadašnja politika. Činjenica da je Srbija imala fleksibilan kurs je zapravo vrlo dobra.

Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj
1. Gospodin Jelašić je bio veoma poštovan guverner, vodio je energičnu politiku i imao je snage da ostane dosledan. Nedostajaće nam kao partner, ali sam siguran da ćete naći pravu zamenu.
2. Vi ćete imati dosta dobru godinu privrednog rasta u poređenju sa drugim zemljama, ali to ipak nije tako veliki rast. Morate voditi monetarnu politiku koja neće poremetiti oporavak.

Ćel Morten Jonsen, generalni direktor kompanije “Telenor Srbija”
1. Mislim da je bio pouzdan, ali očekujem istog takvog novog kandidata i ne verujem da će biti velikih promena.
2. Svi bi voleli da imaju stabilnu valutu, ali ne mislim da je problem ako se kurs malo koleba gore-dole. To je normalno, a za Srbiju je prednost što ima plivajući kurs. To ne treba menjati. Mislim da će zbog pozitivnih signala iz regiona, valuta i ojačati ubuduće.

Predrag Vraneš, direktor kompanije “S&T Srbija”
1. Ostavka nije dobra vest za nas jer je guverner bio dobar. Očigledno su bili veliki pritisci, mi ne znamo pravi razlog. Posledice zavise od politike novog guvernera koji bi trebalo da bude nezavisan.
2. Bilo je primedaba i kada je dinar bio jak i kada je oslabio, ja mislim da je on svoj posao radio dobro i da u globalu ne treba menjati monetarnu politiku. Verujem da, ipak, neće biti velikih kolebanja kursa.

Kristijan Kornerup, generalni menadžer “Britiš-ameriken tobako” u Srbiji
1. Nemam komentar na guvernerovu ostavku.
2. Monetarna politika je u trendu stabilnosti, ali mi gledamo i predvidivost kursa što je preduslov poslovanja i planiranja. Nadam se da će se oscilacije kursa zaustaviti tako da bismo mogli da planiramo poslovanje. NBS je i do sada koristila devizne rezerve kada su bile velike turbulencije. Mi mislimo da ta politika treba da se nastavi.

Izvor: Blic