Jehovini Svedoci - Ko su oni? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

www.pravoslavlje.org.yu

Razgovor sa kapetanom policije Zoranom Lukovićem
Organizovano zlo – Sekte

Najnovija nemila dešavanja u Novom Sadu bila su povod za razgovor sa kapetanom Zoranom Lukovićem čije je primarno zanimanje borba protiv sekti. Za ''Pravoslavlje'' gospodin Luković govori o sektama, njihovoj organizaciji, ozbiljnosti i savetuje kako se zaštititi od ovog organizovanog zla.

Gospodine Lukoviću, možete li za ''Pravoslavlje'' objasniti šta je sekta i koja su osnovna obeležja tih socijalnih grupa? Po čemu možemo prepoznati sektu?

- Da ne bismo komplikovali, da bismo bili jednostavniji, poslužićemo se najnovijom definicijom koja se trenutno eksploatiše u krugovima Evrope, kako ove sa Zapada, tako i ove sa Istoka: sekta je svaka socijalna grupa koja, bez obzira na način registracije, formu organizovanja i broj članova, vrši prevarnu zloupotrebu, znanje, neznanje ili situaciju slabosti pojedinaca izazivajući kod njih fizičke ili psihičke posledice. Znači, sekte iskorišćavaju nečije neznanje, bolest, slabost, usamljenost, starost, mladost itd. I u tome je njihova opasnost koju je Evropa primetila i na osnovu toga proširila i svoje krivično zakonodavstvo uvodeći krivično delo mentalne manipulacije, da bi verska prava i slobode, koja su tamo zagarantovana, Ustavom ograničila: da verska prava i slobode služe, a da ne štete. Znači, da služe onima koji veruju u to u šta veruju, ali da ne štete nekima koji ulaze u sve te stvari. Prepoznavanje sekti je vrlo teško, zato što je to tiha, jedna nevidljiva pojava. Ona nema mnogo spoljnih obeležja. Sektaši daju velika obećanja onima koji ulaze u razgovor sa njima. Radi se to na različite načine, ali ono što je zajedničko za sve to je laskanje onoj zoni za koju se pretpostavlja da je osetljiva.

Kako oni znaju koja je to osetljiva zona? Jesu li pripadnici sekti dobri psiholozi? Na koji način prilaze ljudima?

- Zato što imate i kod njih hijerarhiju: od običnih misionara koji dele letke do onih koji ulaze u duboke razgovore. Znači, normalno je da neka družina koja je dobro osmotrila jednu zgradu i procenila da tamo ima staraca, neće poslati neke početnike. Početnici će da odu da vide da li u toj zgradi ima, i koliko ima, usamljenih staraca, a onda će doći iskusniji koji će prići njima i istaći njihovu tešku situaciju, materijalnu, sa lekovima itd, a cilj je da se izmami ugovor o doživotnom izdržavanju; mladom čoveku će se obećati kurs u inostranstvu, usavršavanje, strani jezik, škola borilačkih veština itd. Svakom se nudi ono što je primereno njegovom godištu. Svaki mladi čovek voli da mu se istakne neka osobenost, neka posebnost. Svaki mladi čovek se bori za afirmaciju, da ima neki svoj lični znak, predznak, po čemu će biti prepoznatljiv - i oni ka tome idu. Oni su dobri psiholozi i timovi psihologa, psihijatara u vrhu njihove piramide osmišljavaju program. Sekte su ozbiljne organizacije. U svetu se sekte ozbiljno shvataju - to su, u krajnjoj liniji, lobi grupe. Na način na koji rade lobi grupe, tako rade i sektaši. U svojim okvirima, ako su međunarodne, one se bave najvišim oblastima nauke - eksperimentima na mozgu, genetskim inženjeringom, trgovinom ljudskih organa. Imamo tu i prostituciju i trgovinu belim robljem, čak su zabeleženi slučajevi trgovine oružjem i drogom, a u poslednje vreme se radi na psihi, na ispitivanjima onog dela nauke koji je neistražen - to je ljudska psiha.

Našim zakonom nije regulisan status sekte. Šta se da učiniti po tom pitanju i kako primorati državu da reaguje?

- Nema specifikuma u tom smislu. Znači, mi imamo krivično delo, biće krivično delo i ukoliko ga neko uradi, taj odgovara po pravilima, odnosno po sankciji tog krivičnog dela. Ne treba da se otežava ničija situacija ako je pripadnik sekte, ali treba uvesti jedan specifikum za njih zbog toga što imamo druge stvari vezane za društvenu opasnost. Vidite, kad neko uradi krivično delo to je gotova stvar i svako odgovara - fudbaler, košarkaš, sektaš, umetnik, policajac. Međutim, mi imamo druge vidove društvene opasnosti. Mi imamo oduzimanje imovine, mi imamo rasturene porodice, mi imamo decu bez jednog roditelja ili decu gde su oba roditelja u sekti i gde to dete uopšte nema socijalni sadržaj kao što imaju njegovi vršnjaci, nego sve što mu je ostalo to su sadržaji sekte. Psihu i svoje psihičke i mentalne kapacitete, potencijale, posvete samo sekti, u krajnjoj liniji to se i finansijski i vaspitno i pedagoški odražava na tu decu i ta deca su bez zaštite. Oni su u stanju da u tom fanatizmu prepišu i imovinu sekti, onda imamo brojna samoubistva koja su urađena na različite načine. Sve su to vidovi društvene opasnosti koji nisu u krivičnom zakonu i zato treba o tome da se razgovara: dajte da vidimo šta je to, dajte da to nazovemo prekršajem, dajte da vidimo kakve su to meditacije autentične i pripadaju dalekoistočnoj religiji, da li svaki šloser može da vrši meditaciju, da li svaka frizerka, osim što frizira, može da vodi kurs joge. To su izmenjena stanja svesti u kojima čoveku može da proradi neki psihopatološki potencijal i da dovede do duševnog oboljenja. Oni mnogo toga rade na preoblikovanju naše svesti i na dovođenje samih sledbenika u stanje sužene svesti.

Koliko je registrovanih sekti u našoj zemlji, koje su najmasovnije? Možete li navesti njihove osnovne karakteristike?

- Registrovanih zajednica ima oko 60-tak. One koje mi podvodimo pod pojam sekti, same za sebe ne kažu da su sekte. Nijedna grupacija sebe ne zove sektom tako da možemo reći da tih grupa ima i 300 i 400. Koliko ima samo pojedinaca koji se pojedinačno bave spiritizmom, hiromantijom, aeromantijom, astrologijom, astromagijom, belih, crnih vračeva, vidovnjaka…

U čemu je tu najveća opasnost? Današnji astrolozi se pojavljuju na televiziji. Kažu: „Narkoman se ne stvara, narkoman se rađa. Roditelji, ukoliko želite da saznate da li je vaše dete u rizičnoj grupi, obratite se astrologu. 50 evra košta jedna natalna karta“. Neudatim ženama kažu: „Vaš muž će voziti avion, pre bih rekao paraglajder“. Tako da to ide od smešnih, tragikomičnih prognoza pa do nečeg što moramo uzeti za ozbiljno - kad neko kaže da može da proceni da li će nečije dete biti u rizičnoj grupi za narkomane. To je perfidan način za uzimanje novca i to sve ide preko naših televizija, medija! Tako se trajno ruši prag tolerancije između vere i praznoverja, između Crkve i sekte, između zloverja i praznoverja i istinske duhovnosti.

Kako zaštititi ljude od sekti? Šta činiti, s obzirom na to da su današnji ljudi naviknuti na medije, a vidimo da se tako vrši najveća manipulacija?

- Najviše znanjem. Ljudi ne znaju mnogo, jer se celim problemom bavimo kampanjski. Treba o tome znati. Pristup temi u svetu je interdisciplinaran. Ne može ni policija sama. Ni u jednoj zemlji, ni na Zapadu, ni na Istoku, nije Crkva ta koja je presudna u borbi protiv sekti, već je presudna pre svega država. To su jake kompanije, to su lobi grupe, a surogati koji se kod nas dešavaju ne moraju da budu opasni po prvu generaciju slušalaca, odnosno gledalaca, ali su već za drugu i treću opasni. Mi ćemo se jednog dana vratiti paganizmu, počećemo da verujemo u veštice, u talismane, u dlanove, u pasulj, u zečiju šapu, jer nažalost kod nas se strahovito meša vera i sujeverje. Tako imate kod nas ljude koji sebe smatraju vernicima a paralelno gledaju liniju života, šta im je zapisano na ruci. Znate li koliko je to fatalno, fatalistički - on je vernik, on je otvorio dušu ka Svevišnjem i on smatra da Božjom promisli radi to što radi, a onda mu dajte neki fatalistički put koji ga čeka u životu i sve što mu se dešava smatra sudbinski predodređenim. I on počinje da se plaši, dolazi do strahova, dolazi do slabosti. Umesto da vernik bude jak i jači jer se pričestio, jer se pomolio Bogu, zapalio sveću, živi Liturgijski i veruje, mi imamo vernike koji su nestrpljivi. Nije problem u životu iskušenje iz kog on treba da izađe jači, nego sudbinska neminovnost koja njega pogađa i zaista tu ima razlike. Treba raditi dobro, po savesti. I ako se nešto desi, to je samo iskušenje, provera moje savesti. I ja sam mnogo mirniji i jači - slabiji je onaj koji čeka udar sudbine. Zato je opasna magija. Čovekovo je da radi, da se moli Bogu i Bog da mu pomogne, a ne da mu se stvari u životu dešavaju po nekoj hokus-pokus naredbi. Jer duševno se oboli samo jednom u životu. To nije grip. Mislim, posle toga može da se leči, zaleči, ali stalno živimo sa tim.

Kod crnomagijaša, okultista, ezoteričara, sektaša, sve izgleda matematički, tako da oni čak znaju kad će Gospod drugi put da dođe. Istočnjaci izopačeno koriste učenja Frojda i Junga i kažu da je svet ono što sanjamo a ne ono što vidimo. Dolazi do paralelnih svetova, šizofrenije - svet koji živi, sektaš tumači meditativnim svetom. Umesto san da bude odraz života koji živimo, kao što jeste zdravo, naučno dokazano i preporučljivo, meditacija, alfa-stanje polusna dođe kao primarno, a običan život kao refleks onoga što se meditiralo.

Sekte često pokušavaju da privuku decu. Šta treba savetovati najmlađima i kako ih štititi?

- Oni računaju na dečju radoznalost. Zato su deca uvek u rukama pedagoga, roditelja... Puštati decu samu, to je neodgovorno. Ponuda je uvek primerena godištu. Oni neće odmah govoriti o veri, nego: dođi da se igraš, imamo loptu, igračke, lepe kasete... Oni se ne legitimišu ponudom. Treba reći deci da ne uzimaju ništa od nepoznatih ljudi. Veliki problem su, takođe, mlađi punoletnici od 14 do 18 godina - puni su afirmacije, želje za samostalnošću i njih treba upozoriti na sve te stvari.

Mislite li da bi državni zakon kojim bi sekte bile zabranjene i kažnjavane uspeo da suzbije njihov rad?

- Uvek postoji krivično delo ubistva, silovanja, krađe, ali to se i dalje dešava, kao i trgovina drogom. I zbog toga je prevencija uvek postojala u kriminalistici i pravosuđu. Vrlo je bitno da država artikuliše normativno svoj stav modifikacijom već postojećih krivičnih dela, uvođenjem novih krivičnih dela, pravnom zabranom registrovanja nekih organizacija. Bitno je da država da svoj stav. Zašto je to bitno? Bitno je zato što bismo sačuvali naciju od društvenih opasnosti koje nisu krivično delo. Mi ako zakonom pooštrimo delovanja nadrilekara, proroka itd. oslobodiće se profesori univerziteta koji zbog ljudskih prava i sloboda ne mogu da govore, oni će moći slobodnije da pričaju i preveniraćemo ulaske u sve te stvari. Koliko grobalja je oštećeno u poslednjih godinu dana? Treba uvesti krivično delo narušavanja javnog reda i mira, ali kvalifikovano za verski objekat, kaznu za nestručne lekare, mentalnu manipulaciju, treba doneti zakon o verskim zajednicama i udruženjima građana, jer sve te neformalne grupe jesu sekte ako rade sektaške poslove.

n U ovom trenutku najviše pažnje svakako privlače satanisti koji prete žrtvovanjem 12-togodišnjeg deteta u Novom Sadu. Treba li ozbiljno shvatati njihova upozorenja?

- Aktuelna situacija u Novom Sadu treba da se shvati ozbiljno, ali ne panično. Isključujem mogućnost da se desi crna misa na način na koji je to artikulisano u pretećem pismu, ali niko ne može da isključi da se neka crna misa desi u nekom podrumu, kući ili stanu u Novom Sadu.

Razgovor vodila Violeta Vučetić Smile

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(28.38 KB, 450x314)