Veliki deo Starog zaveta je posvećen opisivanju porekla i rane istorije jevrejskog naroda. Prema Bibliji jevreji potiču od klana koji je živeo u sumerskom gradu Ur od oko 2000. do 1500. pne. Klanom je prijateljski vladala ličnost zvana Jehova. Biblija tvrdi da je Jehova bio Bog.
Prema biblijskim pričama, Jehova je ohrabrio klan da napusti Ur i naseli se u Haranu-karavanskom centru u severo-istočnoj Mesopotamiji. Tamo, Jehova je kasnije rekao novom patrijarhu klana, Abrahamu, da povede svoje pleme ka Egiptu. Pleme se složilo i posle nekoliko generacija stiglo do reke Nil kroz Kanan(Canaan).Glad je na kraju nateralo pleme da uđe na egipatsku teritoriju Goshen gde su jevreji u početku živeli dobro pod faraonom ali posle dolaska novog faraona na presto, jevreji su oterani u ropstvo. Biblija navodi da su posle 400 godina ropstva u Egiptu jevreji povedeni u izbeglištvo od strane Mojsija pod budnim okom Jehovinim. Do tada jevreja je bilo na stotine hiljada. Posle dugog puta i mnogih krvavih bitki, jevrejska plemena su se vratila i osvojila Kanan, koji je bio „Obećana zemlja“, zavetovana njima vekovima ranije od Jehove.
I tako je prema Bibliji rođena jevrejska religija.

Jehova je očito bio bitan lik u ovoj biblijskoj priči. Ko je bio on? Da li je Jehova bio Bog kao što Biblija navodi? Da li je bio mit, kao što bi skeptici ne religijske orijentacije želeli da verujemo? Jehova izgleda nije bio nijedno. Ime Jehova potiče od jevrejske reči „Yahweh“ što znači „onaj koji jeste“ ili „samo-evidentan“. Ovo ime indirektno ukazuje na ideju da je biblijski Jehova bio čisto duhovno biće; ako hoćete, pravo Vrhovno Biće. Ali da li je?

Jehovin opis u Starom zavetu je obezbedio takmičarski dan za NLO pisce, i to sa dobrim razlogom. Jehova je putovao nebom u onome što je izgleda bila bučna, zadimljena letelica. Biblijski opis Jehovinog spuštanja na planinski vrh izgleda ovako:

„ ...bejahu gromovi i munje, i gust oblak iznad planine, i zvuk trube bejaše glasan;1 i sav narod koji bejaše u kampu drhtaše.

I Mojsije izvede ljude iz kampa da sretnu Boga; i ono stajaše u podnožju planine.

I planina Sinaj bejaše sva pokrivena dimom, jer Gospod siđe na nju u plamenu: i dim kuljaše nagore kao dim iz peći, i cela planina se tresla.

Kada bi stari jevreji posmatrali buku, dim i plamen moderne rakete opis ne bi bio mnogo drugačiji od ovog biblijskog. Kasnije Jehovine posete sadržale su iste fenomene:

I sav narod ču i vide grmljavinu i munje, i buku trube, i planinu koja se dimi: i kada ljudi videše, oni se skloniše i stajaše podalje.

Pretpostavimo da je ovaj opis možda vulkan, dalja viđenja otkrivaju da je Jehova bio pokretni objekat:

I Gospod putovaše pred njima, danju u stubu oblaka, da im ukaže put; noću u stubu vatre, da im pruži svatlo; da idu i danju i noću: I nije sklonio stub oblaka danju ili stub vatre noću ispred njih.

IZLAZAK 13.21-22

Izlazak 14:24, 40:34-38, i Brojevi 19:1-23 sadrže identične opise Jehove dok je vodio jevrejska plemena u obećanu zemlju.

Stari jevrejski očevidci odgovorni za ove opise nisu mogli izbliza da pogledaju Jehovu. Biblija ističe da nikome nije bilo dozvoljeno da priđe mestu Jehovinog sletanja na planinu osim Mojsiju i nekolicini odabranih vođa. Jehova je pretio da će ubiti svakoga ko proba. Zbog toga rana Biblija sadrži Jehovine opise samo onako kako su ga očevidci videli iz daleka. Tek je mnogo kasnije jedan od biblijskih najpoznatijih proroka, Jezekilj bio u mogućnosti da ga bolje vidi i opiše sa više detalja. Njegov opis je verovatno jedan od najviše citiranih biblijskih pasusa u NLO literaturi. Jezekijin detaljan opis stranih letećih objekata je stvorio spekulaciju takve jačine da je čak jedan izdavač Biblije, Tyndale House, naslovio uvod u Jezekijinu knjigu naslovom „Suve Kosti i Leteći Tanjiri“ (Dry Bones and Flying Saucers)? Sa rizikom da ću dosaditi nekim čitaocima sa još jednim ponavljanje Jezekijinih poznatuh reči, ovde ih navodim za dobrobit onih koji nisu upoznati sa njima:

„Godine tridesete, meseca četvrtog kad bih među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa i videh utvare Božije.

I videh, i gle silan vetar dolažaše od severa, i veliki oblak i oganj koji se razgorijevaše, i oko njega svetlost, a ispred ognja jaka svetlost.

Ispred njega još kao četiri životinje, koje na oči bejahu nalik na čoveka.

I u svake bejahu četiri lica, i četiri krila u svake.

I noge im bejahu prave, a u stopalu bejahu im noge kao u teleta, i sevahu kao uglađena mjed.

I ruke im bejahu čovečije pod krilima na četiri strane, i lica im i krila bejahu na četiri strane.

Sastavljena im bejahu krila jedno sa drugim, i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se.

A lice bejaše u sve četiri lice čovečije i lice lavovo i lice volovsko i lice orlovo.

I lica im i krila bejahu razdeljena odozgo, u svake se dva krila sastavljahu, a dva pokrivahu im telo.

I na oči bejahu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće, taj oganj prolažaše između životinja i svetlješe se, a iz ognja izlaziše munje.

I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.

I kad gledah životinje, gle, točak jedan bejaše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova.

Obličjem i napravom bejahu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri bejahu jednaka, kao da je jedan točak u drugom.

Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu.

I naplaci im bejahu visoki strahota, i bejahu naplaci puni očiju u naokolo u sva četiri.

I kad iđahu životinje iđahu i točkovi uz njih, i kad se životinje podizahu od zemlje podizahu se i točkovi.

A nad glavama životinjama bejaše kao nebo, po viđenju kao kristal, stašno, razastrto odozgo nad glavama njihovim.

A pod tim nebom bejahu im krila pružena.

I čuh huku krila njihovih kad iđahu, kao da beše huka velike vode, kao glas svemogućega i kao graja u okolo, i kad stajahu spuštahu krila.

I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas odozgo iz neba, koji bejaše nad glavama njihovim.

JEZEKILJ 1:1-25

Glas je rekao Jezekilju da je to „Gospod Bog“ (Jezekilj 2:4). Prvi deo Jezekijinih vizija sliči ranijim biblijskim opisima Jehove: pokretni plamteći objekat na nebu koji ispušta dim. Kako se objekat približavao Jezekilj je mogao da primeti da je stvar od metala. Iz metalnog objekta virilo je nekoliko čovekolikih stvorenja, sa metalnim čizmama i ukrašenim kacigama. Njihova „krila“ su izgleda bili pokretni motori koji su ispuštali brujajaći zvuk i pomagali stvorenjima da lete. Glave su im bile pokrivene staklom ili nečim providnim na čemu se odražavalo nebo. Bili su u nekoj vrsti vozila u obliku kruga ili sa točkovima. Možemo sigurno zaključiti iz gornjeg pasusa da „Jehova“ nije bio Vrhovno Biće. On je čini se bio nastavak Skrbničkih upravljačkih timova koji su delali dug vremenski period prateći mnoge ljudske generacije. Da obezbede ljudsku poslušnost, ti timovi su koristili svoje letelice da podupru laž da su oni „Bog“. 

Skrbnički timovi poznati kao „Jehova“ su pomogli Bratstvo zmije da pokrenu program širenja nove religije „jedan Bog“. Mojsije, čovek izabran da komanduje jevrejskim plemenima u njihovom izlasku iz Egipta i putu ka Obećanoj zemlji, je bio visoko kotirani član Bratstva.2 Nagoveštaj o ovoj činjenici dolazi iz same Biblije u kojoj nam je rečeno kako je Mojsije podignut kao dete:

... i faraonova kćer ga uze, i podiže ga kao svog sina. I Mojsije posta učen u svim znanjima egipćana, i bejaše jak na rečima i delima.

Egipatski istoričar i vrhovni sveštenik, Manetho (oko 300 pne.), kaže da je Mojsije veliki deo svog obrazovanja dobio u Bratstvu od Akhnaton-a, faraona začetnika monoteizma:

Mojsije, sin plemena Levi (jedno od jevrejskih plemena), obrazovan u Egiptu i inicijaciran u Heliopolisu (egipatski grad), postade visoki sveštenik Bratstva za vladavine faraona Amenhotep-a (Akhnaton). Odabran je od jevreja za njihovog vođu i prilagodio je idejama svog naroda nauku i filozofiju koju je spoznao iz egipatskih misterija; dokazi o ovome mugu se naći u simbolima, inicijacijama, i u njegovim zakonima i zapovestima ... Dogma o „jedinom Bogu“, za koju je mislio da je interpretcija i učenje egipatskog Bratstva, faraona koji je ustanovio prvu monoteističku religiju poznatu čoveku.

Jaki dokazi koji podupiru Manetho-vu izjavu mogu se naći u ranim učenjima judaizma, koja su bila duboko mistična i koristila mnoge simbole Bratstva. Mnoga od tih mističnih učenja se i danas uče u jevrejskoj Kabali: tajna verska filozofija jevrejskih rabina. Kabala nastavlja da koristi složen sistem mističnih simbola. Moderni nacionalni logo Izraela, šestokraka Davidova zvezda, je bila simbol Bratstva hiljadama godina.

Rani ljudski pisci prikazuju Skrbničke „bogove“ čovečanstva kao krvožedna stvorenja koja teže preteranom nasilju. Nažalost, te tužne kvalitete se nisu poboljšale kod Jehove. Tokom puta od Egipta do Obećane zemlje Jehova je zahtevao potpunu poslušnost Jevreja. Mnogi ljudi su se bunili i Jehova je reagovao ekstremno okrutno. Jehova je navodno ubijao i do 14,000 jevreja povremeno zbog neposlušnosti. Koristio je različite metode ubijanja, kao što je širenje zaraza, kao što su drugi Skrbnički „bogovi“ radili ranije u Sumeriji. Kada su jevrejske armije stigle do Kanana, Jehova je prikazao originalnu psihopatsku devijantnost. Da bi Jevreji uspostavili vlast u svojoj novoj domovini, Jehova je naredio jevrejskoj armiji da započne kampanju genocida nad svim gradovima i naseljima u oblasti. Pod novim vođstvom Isusa Navina prvi grad koji je pao u Jehovinom sedmo-godišnjem holokaustu je bio Jerihon. Prema Bibliji, jevrejska armija koja je brojala desetine hiljada, je pobila sve u Jerihonu osim, ironično, prostitutke koja je ranije izdala svoj narod jevrejskim špijunima: 

I oni su potpuno uništili sve što je bilo u gradu,

I muško i žensko, mlado i staro, i volove, i ovce,

I magarce, oštricom mača.

ISUS NAVIN 6:21

Kada je to postignuto:

... a grad spališe ognjemi što god beše u njemu; samo srebro i zlato i posuđe od mjedi i od gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjega.

ISUS NAVIN 6:24

Sledeća meta je bio Ai , grad sa populacijom od 12,000 stanovnika. Svi građani Ai-a su poklani a grad je spaljen do temelja. Ovo divljaštvo je usledilo od grada do grada:

Tako pobi Isus svu zemlju, gore i južnu stranu i ravnice i doline, i sve careve njihove; ne ostavi ni jednoga živa, nego sve duše žive zgubi, kao što beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.

ISUS NAVIN 10:40

Genocid je opravdan rečima da su sve žrtve bile nastrane. Ovo nije mogao biti pravi razlog jer su i deca i životinje takođe pobijene. Teško da je fer masakrirati ceo grad zbog zločina nekolicine; takođe nije u redu ubiti dete zbog zločina roditelja. Pravi zločin, prema Bibliji, bio je taj što su starosedeoci oblasti postali neposlušni. Tako su poslušniji Jevreji izabrani od strane Jehove da zbrišu starosedeoce i zamene ih. Danas se vode debate da li je jevrejska asimilacija Kanana bila genocidna kao što je prikazana u Bibliji. Moderna arheološka iskopavanja poprišta bitki (kao što su Hazor, Debir, itd) navedenih u Bibliji su otkrila dokaze o nasilnom uništavanju u vreme Isusa Navina. Druga iskopavanja nisu dala dovoljno dokaza o tome. Mnogo ljudi naravno preferira da umanji biblijsko krvoproliće što je više moguće. Koliko god da je priča o osvajanju Kanana istinita, ipak nam govori nešto veoma bitno o genocidu:

Genocid je često oruđe za brze političke ili društvene promene brzom zamenom jedne grupe ljudi sa drugom. Iz ovog razloga, genocid je isplivao kao važan istoriski fenomen u vezi sa mnogim naporima Bratstva da dovede do brzih političkih i socialnih promena.

Ljudi koji su upoznati sa jevrejskim moralnim učenjima mogu biti iznenađeni brutalni ponašanjem pripisanim Jehovi i jevrejima. Najpoznatija jevrejska moralna učenja su naravno, Deset Zapovesti, koja su navodno data Mojsiju od Jehove za vreme puta u Obećanu zemlju. Posle Mojsijeve smrti, Jehova i armije Izraela su jasno prekršili zapovesti. Nemoj ubiti je prekršena tokom jevrejskog masakriranja stanovnika Kanana. Jevreji su ignorisali zapovest Nemoj ukrasti, kada su orobili gradove. Nisu se ništa bolje držali zapovesti Nemoj poželeti kuće susedove...niti nečega što je susedovo, kada su počinili genocid da bi uzeli zemlju svojih suseda. 

Ovakvo ponašanje je zbunjujuće jer mnoge biblijske zapovesti uspostavljaju pristojan način ponašanja. Na primer, jevreji su upozoreni nikada da ne sarađuju sa prestupnikom dajući lažno svedočenje. Druga zapovest naglašava važnost individualne odgovornosti. Tolerancija prema strancima je bila zakonom obavezna, „Nećeš smetati strancu, niti ga tlačiti...“ Od lopova se često zahtevalo da plate odštetu žrtvama. Kako objasniti takvo varvarsko ponašanje uz postojanje tako humanih zapovesti?3 Deo odgovora možda leži u rečima Monetho-a:

Čuda koja Mojsije opisuje da su se desila na planini Sinaj, su u stvari, pripisane tajnoj egipatskoj inicijaciji koju je Mojsije prebacio na svoj narod kada je osnovao odsek egipatskog Bratstva u svojoj zemlji...

Ako su Manetho-ve reči istinite onda veći broj zapovesti dolazi pre iz ljudskih izvora nego iz Skrbničkih unutar Bratstva. Ovo bi ukazalo na kontinuinirano prisustvo istinitih humanitaraca unutar Bratstva uprkos dominaciji Skrbnika. Sam Mojsije je izgleda bio, do nekle, takav humanitarac. Biblija opisuje Mojsija kao umerenog čoveka koji je često intervenisao u korist Jevreja kada je Jehova bio spreman da sprovede nasilnu kaznu. Kao što ćemo videti nekoliko puta u ovoj knjizi, dugotrajni humanitarni uticaji unutar Bratstva su često uspevali da isplivaju na površinu ali nažalost ne dovoljno da bi poništili iskvarene uticaje. 

Još jedan zbunjujući aspekt priče o biblijskom genocidu je ponašanje ljudi koji su pobijeni. Prema Bibliji samo jedan grad se predao. Ostali su izabrali da se biju i da budu iskasapljeni. Zar nije verovatnije da bi se, pred mnogobrojnijom jevrejskom armijom i možda gromoglasnim „bogom“ na nebu, veći broj opsednutih gradova predao ili barem ponudio da napusti mirno Kanan? Biblija predstavlja interesantno objašnjenje zašto se to nije dogodilo:

Ne bi ni jednoga grada koji učini mir sa sinovima izraelskim, osim Jeveja koji življahu u Gavaonu, sve ih uzeše ratom.

Jer od Gospoda bi, te otvrdnu srce njihovo da izađu u boj na Izrael, da bi ih potro i da im ne bi bilo milosti, nego da bi ih istrebio, kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.

ISUS NAVIN 11:19-20

Prethodni pasus tvrdi da je Jehova manipulisao žrtvama da se sukobe sa jevrejima kako bi svi bili pobijeni. Ovo je zapanjujuće i važno priznanje, jer navodi na misao da su Jehova ili drugi Skrbnici dominirali gradovima u regiji i koristili svoj uticaj da izmanipulišu ljude da krenu u boj protiv jevreja. Ovo ne bi bilo prvi put da se takvo nešto dogodi. Biblija prijavljuje sličnu manipulaciju u ranijim događajima. Kada su jevreji još bili robovi u Egiptu, Jehova je naredio Mojsiju da ide i pita faraona da oslobodi jevrejska plemena. Jehova je, međutim, ima moć nad faraonom i Mojsije je unapred upozoren da će Jehova uticati na faraona da kaže „ne“. Prema Bibliji Jehova je ima jasan razlog da na taj način manipuliše faraonom:

A Gospod reče Mojsiju: idi k faraonu, jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da učinim ove znake svoje među njima

I da pripovedaš sinovima i unucima svojim šta učinih u Egiptu i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.

IZLAZAK 10:1-2

Kada je čuo te reči Mojsije je više puta otišao kod faraona da ponovi molbu za oslobađanje jevreja. Svaka molba je odbijena i svako odbijanje je pratila pošast koju je Jehova pustio na egipćane. Pošasti su uključivale najezdu skakavaca , kugu, kožne plikove zbog fine prašine i na kraju smrt prvorođenog deteta tokom noći poznate kao Pasha („Passover“). Tek posle Pashe Jehova je prestao da „otvrdnjuje srce“ faraona kako bi jevreji mogli da napuste Egipat.

Mnogi učeni ljudi izražavaju mišljenje da Jehovino „otvrdnuto srce“ neprijatelja Izraela jeste samo religijska ideja da sve ljudske misli i emocije potiču od „boga“ i zato to ne treba prihvatati bukvalno. U ovom slučaju treba Bibliju shvatiti ozbiljno jer opisuje veoma realan politički fenomen: dve ili više stranki koje su dovedene u sukob sa drugom od strane treće. Jedan od najpoznatijih filozofa koji je raspravljao o korištenju manipulacije treće stranke za društvenu i političku kontrolu je Nikolo Makijaveli (Niccolo Machiavelli), filozof 16. veka. Iako Makijaveli nije prvi koji je pisao o ovoj temi, njegovo ime je postalo sinonim za bezobzirnu političku lukavost. 

Makijaveli je napisao nekoliko bezobzirnih „kako da“ uputstava za prosperiranje lokalnog princa. Ta dela su postala literarni klasici. U njima Makijaveli opisuje nekoliko tehnika koje su koristili italijanski vladari da održe kontrolu nad populacijom. Jedan metod je bio podsticanje sukoba. U svom traktatu, Princ, Makijaveli je napisao:

Neki prinčevi, da bi održali državu sigurnom, su razoružali svoje podanike, drugi su svojim podaničkim gradovima odvlačili pažnju svađama... Makijaveli je citirao specifičan primer:

Naši preci, i oni koji su smatrani mudrima, su navikli da kažu da je neophodno držati Pistoia (italijanski grad) svađama a Pisa tvrđavama; i sa ovom idejom oni su gajili razmirice u nekim svojim podaničkim gradovima kako bi njihovo posedovanje bilo lakše. Ljudska neujedinjenost je vredan komoditet princu jer ljudi teže pružanju otpora. Makijaveli je opisao tačne korake ako neko želi da iskoristi ovo oruđe:

Način da se ovo uradi je da se zadobije poverenje grada koji je razjedinjen; I sve dok ne dođe do sukoba biti arbitar između strana, a kada se sukobe dati sporu podršku slabijoj strani, kako bi ostale u sukobu i izmorile se međusobno; i zato što bi jače mere uklonile svaku sumnju da hoćete da ih pokorite i postanete njihovim vladarom. Kada se ova šema izvrši, desiće se kao i uvek, da cilj koji ste imali u vidu bude postignut. Grad Pistoia, koji sam spomenuo ranije u drugoj temi, je osvojila republika Florence baš takvim umećem; pošto je bio podeljen Florentina je podržavala jednu pa drugu stranu, i pošto nije uvredila nijednu stranu, zavlačila ih sve dok im nije dojadio turbulentan način života kada su se sami bacili Florenci u ruke.

Uprkos učinkovitosti ove tehnike, Makijaveli savetuje protiv korištenja iste jer može da se okrene na štetu onoga koji je sprovodi. Uspeh tehnike zavisi od toga da barem jedna strana nije svesna pravog izvora problema. Ako obe strane otkriju da su izmanipulisane u međusobno neprijateljstvo od strane treće, ne samo što će neprijateljstva prestati, nego će se te dve strane, češće nego ne, ujediniti u mržnji prema trećoj strani koja je to započela. Ovaj fenomen se može posmatrati na ličnom nivou kada dva prijatelja otkriju da treći „prijatelj“ govori uvredljive stvari koje su oni rekli jedan o drugom ali obojici iza leđa. Da bi tehnika bila uspešna počinitelj mora ostati skriven kao izvor konflikta.

Da sumiramo, otkrivamo da gajenje sukoba između ljudi može biti uspešno oruđe za održavanje društvene i političke kontrole nad populacijom. Da bi tehnika bila uspešna, počinitelj mora uraditi sledeće:

Da stvori sukobe i „pitanja“ koja će izazvati ljude da se sukobe međusobno radije nego sa huškačem.

Da ostane skriven od pogleda kao pravi začetnik sukoba.

Da da podršku svim zaraćenim stranama.

Da bude viđen kao izvor velikodušnosti koji može rešiti sukobe.

Kao što je ranije rečeno u priči o vavilonskoj kuli, Skrbnički „bogovi“ su hteli da čovečanstvo bude razjedinjeno i pod njihovom kontrolom. Da bi ovo postigli, biblijska priča o Jehovi ukazuje da su Skrbnici usadili Makijavelsku tehniku među ljudska bića. Biblija kaže da su Skrbnici ohrabrivali strane koje su kontrolisali da se međusobno bore. Za to vreme Skrbnici su proglasili sebe „bogom“ i „anđelima“ kojima ljudi treba da se obrate kako bi našli rešenje sukoba. Da bi takvi makijavelanski napori ostali uspešni duži vremenski period, frakcionalizam mora konstantno da bude podstican a Skrbnici bi morali stalno da budu skriveni kao huškači sukoba. Obe ove potrebe se sreću u organizacionoj strukturi iskvarenog Bratstva. Bratstvo je pretvoreno u dalekosežnu mrežu politički moćnih tajnih društava i religija koja bi uspešno organizovala ljude u takmičarske frakcije; u isto vreme, tradicije tajnosti Bratstva efektivno skrivaju njegovu organizacionu hijerarhiju. Ova tajnovitost postala je paravan iza kojeg su Skrbnici mogli da se kriju na vrhu hijerarhije Bratstva iza vela o mitu i tako sakriju svoju ulogu huškača nasilnih sukoba među ljudskim bićima. Na ovaj način, mreža organizacija Bratstva je postala primarni kanal kroz koji su ratovi među ljudskim bićima mogli tajno i trajno da se proizvode od strane Skrbničkog društva. Bratstvo je takođe postalo kanal kroz koji su Skrbničke institucije mogle biti nametnute ljudskoj rasi.

Ratovi služe drugoj Skrbničkoj svrsi otkrivenoj u Bibliji. Priča o Adamu i Evi spominje namere „Bogova“ da učine fizičko preživljavanje ono čime je zaokupljen čovek od rođenja do smrti. Ratovi potpomažu ovome jer troše velike količine dobara a za uzvrat nude malo poboljšanja života. Ratovi ruše i razaraju ono što je već stvoreno – ovo čini nephodnim velike količine ekstra napora samo za održavanje kulture. Što se više društvo upušta u građenje ratne mašinerije i ratovanje to će više ljudi tog društva videti da njihove živote gube u napornom radu zbog parazitske i destruktivne prirode rata. Ovo je istinito danas koliko je bilo i 1000 god. pne.

Lako se da videti da će se ljudi tući i svađati i bez spoljnih uticaja. Teško da postoji stvorenje na zemlji koje nije u jednom trenutku svog života napalo drugo. Uopšte nije potrebna uloga trećeg da bi izbila razmirica između grupa ljudi. Treće strane jednostavno stvaraju razmirice i sukobe češćima, žešćima i dužima. Spontani sukobi, na koje se ne utiče, teže da budu brzi, čudni i koncentrisani oko jednog vidljivog problema. Način za održavanje veštačkog sukoba živim je da se stvori nerešiv „problem“ koji se može rešiti samo potpunim uništenjem jednog od protivnika i zatim pomagati jedan tim da održi sukob izjednačavanjem snaga. Da bi se cela rasa držala u stalnom stanju sukobljenosti, problemi oko kojih će se članovi rase tući međusobno moraju biti stvarani u kontinuitetu i ratnici entuzijasti moraju biti uzgajani da bi se borili za taj cilj. Ovo su precizni tipovi sukoba koji su stvoreni od strane Bratstva sve do danas. Ovi veštački izazvani sukobi su upleli ljudsku rasu u konfuznost ratova koji su oštetili ljudsku istoriju. Uočavanje umešanosti Bratstva u ljudskim dešavanjima je ponekad teško. Posao olakšava praćenje upotrebe nekoliko najvažnijih mističnih simbola Bratstva. Ti simboli se ponašaju kao obojene trake koje ulaze i izlaze iz vidokruga po kojima možemo otkriti ulogu Bratstva u kreiranju istorije. Interesantno je da je jedan od najvažnijih simbola kecelja.


Preuzeto sa   Link

.............. i kad sam vam ja ovo prichao niste mi verovali  ...

evo sad vam i moderator kaze ... 

Illuminati

judeomasoni