Jednog dana u Vatikanu, Papa naredi da mu se najhitnije moguce pripremi
auto sa vozacem i skoro odmah krene napolje u najvecoj zurbi. Kardinali
ustrcali, ni obezbedjenja, ni protokola, dunulo cici da se provoza i sta
se tu moglo. Uleti Papa u Rolsa i vikne:

P: Hajde, mali, ocepi ovu kantu, da vidimo sta umes.

Vozac krene malo brze, ali grad je grad, ne moze se tamo velikim autom brzo.

P: Ma, brze to, pesice sam mogao brze! Gas, kad govorim!

Vozac - sta ce, mora da poslusa, krene da vozi oko stotke, preznojao se da
ne napravi neki karambol na putu...

P: Brze, decko, brze, brze! O, ko li mi te dodeli, grom ga spalio!

Na to ce vozac:

V: Vasa presvetla Svetlosti, ja brze ne smem, saobracaj je gust i ja ne
mogu da reskiram Vas zivot takvim ponasanjem!

P: Sedi ovde nazad, kukavni stvore, pusti mene da vidis kako se vozi auto
kad kazem da se vozi brzo!

I sedne Papa za volan... Krene da vozi besomucnom brzinom, stotka, 120,
150, 200 na sat... Policija primeti auto koji pravi cirkus po gradu i
otpocne jurnjava kao na filmu. U nekom bulevaru kuda je auto trebalo da
prodje postave se barikade i Papa, sta ce, zaustavi se...
Vodja patrole pridje i kad ugleda Papu za volanom, skameni se... Vrati se
do policijskog auta, uzme voki-toki i rece:

P: Sef..fe, immm..immammm..o problem...
S: Sta je bilo?
P: To je nek...ko poseban, ne znam sta da radim!
S: Ko poseban? Neki politicar, funkcioner? Ako je politicar, pustaj ga odmah!
P: N...nije politicar...
S: O, ne, opet neki pijani diplomata! Pusti ga da ide, ali ga prvo opomeni!
P: Nije ni diplomata...
S: Pa ko je onda?
P: Ne znam ni ja ko je... ali Papa ga vozi!

 

Extra

 

 

 

 

 

extra