U svakom ličnom računaru postoje, u fizičkom smislu, dve vrste memorije - trajna i privremena. Do sada, podaci su trajno zapisivani na "čvrstom", magnetnom disku, poznatom i kao hard drajv, a privremeni u memorijskim čipovima, poznatim po skraćenici DRAM. Razlika je znatna: kada se struja isključi, podaci na magnetnom disku ostaju sačuvani dok memorijski čipovi "gube pamćenje" koje se obnavlja tek kada se struja ponovo uključi. "Čvrsti" diskovi su vremenom postajali sve manji ali i sve većeg kapaciteta. Naravno, bilo je izvesnih nedostataka, kao što su ograničena brzina pisanja i čitanja podataka, relativno velika potrošnja struje i osetljivost na potrese - prenosi Glas Amerike mišljenja stručnjaka. U međuvremenu, pronađeni su čipovi koji "pamte" podatke čak i kada se isključi struja - takozvana fleš memorija. Zahvaljujući njima dobili smo savremene digitalne fotoaparate, MP3 plejere i priveske za ključeve u kojima možemo da nosimo čitave tomove knjiga. Slično čvrstim diskovima, fleš memorija sve je manja i sve većeg kapaciteta - toliko da je jedan od najvećih proizvođača čvrstih diskova, "Sigejt teknolodži", objavio da će iduće godine početi da nudi fleš memoriju kao zamenu za čvrste diskove. Prednosti su znatne: fleš čipovi su lakši, nisu osetljivi na potrese, troše manje struje i znatno brže čitaju i pišu podatke. Istina, skuplji su od čvrstih diskova ali cena im neprestano pada. Trenutno, "Sigejt" nudi hibridne čvrste diskove, odnosno kombinaciju diska i fleš memorije ali se očekuje da će čipovi postepeno preuzeti primat.