SVAKE nedelje u Srbiji jednu ženu ubije ili teško povredi partner ili bivši partner, saopštila je nevladina organizacija "Autonomni ženski centar" i najavila početak kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", koja će biti održana od 25. novembra do 10. decembra.
U prestonici Gradski centar za socijalni rad registrovao je više od 1.000 slučajeva nasilja u porodici. Još 4.500 prijavile su nevladine organizacije koje se bave ovom problematikom.
Zvaničnih podataka o broju žrtava i karakteristikama nasilja u porodici, za sada, nema. Postoji problem evidencije žrtava nasilja, jer se neke vode u policiji, neke u Centrima za socijalni rad, neke u zdravstvenim ustanovama.
- Kada bismo imali tačne podatke i uzroke nasilja, mogli bismo efikasnije i lakše da reagujemo - kaže zamenica v.d. gradonačelnika Radmila Hrustanović.
Koordinatorka AŽC-a Tanja Ignjatović istakla je da je sada situacija ipak bolja nego ranije zato što se o nasilju više govori i poklanja se veća pažnja rešavanju tog problema. Gradski centar za socijalni rad je od oktobra ustanovio mobilne timove za zaustavljanje nasilja koji rade 24 časa dnevno. Razlog je taj što se najveći broj registrovanih slučajeva nasilja dešava noću, u dane vikenda i praznika kada Centri za socijalni rad ne rade, pa žrtve nemaju kome da se obrate. Za sada mobilni timovi postoje u Starom gradu, Voždovcu, Novom Beogradu, Paliluli i Lazarevcu, a plan je da se ovaj projekat proširi i na druge gradske opštine.
I pored solidnih zakonskih pretpostavki, u Srbiji ne postoji nacionalni plan za borbu protiv nasilja nad ženama, sprovođenje zakona pokazuje brojne nedostatke, počev od nedovoljne primene, dugog trajanja i visokih troškova procesa, do blagog kažnjavanja učinioca, rekla je Ignjatovićeva.
- Ne postoje ni standardizovani protokoli o postupanju javnih službenika, institucije pokazuju visok stepen predrasuda, a ni nema dovoljno službi za pružanje podrške ženama i drugim žrtvama nasilja - objasnila je Ignjatovićeva.


SIGURNE KUĆE

DO sada je osnovano četiri Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Njima je obezbeđena podrška, siguran boravak, hrana, sredstva za higijenu, pomoć advokata i programi zapošljavanja.
- Sigurne kuće su nužno zlo, nikako i rešenje za žrtve nasilja- naglašava Ignjatovićeva. - Nije lako menjati život iz korena, navići se na novo okruženje, pronaći školu za dete. Problem se na duže staze ne rešava sakrivanjem žrtve od počionioca.


KAZNA

KRIVIČNI zakon iz 2002. godine predviđao je kaznu zatvora do tri godine za pretnje i lakše telesne povrede nanete članu porodice. Međutim, po novom zakonu, za isto delo predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.


ZAHTEVI

KAMPANjOM "Reagujmo dok ne bude kasno" AŽC traži od države da se podigne donji minimum kazni za krivično delo nasilje u porodici, kao i da se obezbedi hitnost postupaka u ovim slučajevima. Takođe, potrebno je da policijski službenici dobiju veća ovlašćenja kako bi nasilniku mogli da narede da se odmah iseli iz stana.

Izvor: Novosti