Iako se ponekad čine usamljenim, deca jedinci u porodici imaju srećnije detinjstvo jer ne prolaze maltretiranja koja su česta između braće i sestara.



Jedno istraživanje otkrilo je da su jedinci srećniji od dece koja dele roditeljsku ljubav sa braćom ili sestrama. Iako se ponekad čini da su takva deca razmažena i sebična, ipak ne proživljavaju svađe i maltretiranje koje je često između braće i sestara.

No, sa druge strane jedinci teže sklapaju prijateljstva i treba im više vremena da se prilagode na vrtić. Braća i sestre ipak pružaju podršku jedni drugima, što je jedincima strano.

Svađe između dece predstavljaju velik stres i za roditelje. Postoje mnogi mitovi o jedincima, a jedan od njih je i taj da su oni usamljeni, što istraživanje nije dokazalo.

---

Izvor

Imam brata i sestru i zahvaljujem Bogu sto nisam jedinac! Poznajem mnoge koji su jedinci i vecina njih su razmazetine, zale se a svaku prepreku na koju naidju u zivotu!

такође ...

Da, jedinci su dosta srećniji jer je pažnja posvećena njima, ali na kraju odrastaju sa mnogo manje odgovornosti nego deca koja imaju braću i sestre.

Pridruzujem se klubu

Da krenem od dobre strane,tj šta ide u prilog istraživanju-djetinjstvo može biti srećnije iz razloga što djeca dobijaju toliko pažnje i poštedjena su mnogih stvari,povladjuje im se...  e sad,postoji mnogo više razloga da neko žali nego da slavi što je jedinac. To budu jedinci ili voljom roditelja ili sticajem okolnosti,često i djeca koju su roditelji uspjeli da dobiju nakon X pokušaja i godina. I onda  ih tu potpuno razmaze i daju im komociju,ne mareći za dugoročne posledice.
Ako pogledam neke svoje osobine kao jedinice,činjenica je da sam nepovjerljivija,individualac,često povučenija. Sve to ima svoje,nisam imala ,kao ni ostali jedinci,tu interakciju sa nekim toliko bliskim dok sam odrastala i mnoge stvari su mi sa te strane nepoznate ili neobične.

I da,svaki jedinac ima sasvim dovoljno razloga da se osjeća oštećenim što nema makar jednu sestru ili brata.
Ako je to samo stvar odluke roditelja da imaju samo jedno dijete,mislim da su mnogo nepravedni prema tom djetetu jer ga lišavaju mnogih stvari,misleći da će ga materijalne kompenzacije usrećiti.  Planirajte onda dvoje,ne petoro i to je ok,ako mislite o tome koliko ćete moći da im pružite

Takodje imam brata

Ne pprozivljavaju svadje sa sestrama i bracom i time ne uce vrlo bitne stvari od pocetka odrastanja..kako postoji jos neko pored njih, kako deliti stvari, osecaj zajednistva i pripadanja. U vecini slucajeva koje ja poznajem je tako. To sam osetila i na svom detetu jer je dugo bio sam. Izmedju ostalog zato sam rodila Janu. Mogu da kazem da sam rpimetila da se Stefan iz korena promenio. Zamenio je svoju drsku svojeglavu narav za narav briznog brata. A trebalo nam je vremena. Dobrih godinu dana rada sa njim. Zahvaljujuci sestri bice bolji covek.
Inace retko sa jedincima mogu da funkcionisem jer su po pravilu puni sebe i beskrupulozni.

Gluposti....

Generalno, nista ne mora da znaci. To sto su jedinci usamljeni ne znaci da su i srecniji ili da ce biti vise razmazeni ili manje socijalizovani. Imate onu decu koja bas zele bracu i sestre da bi se druzili sa njima, razmazenost je vise do vaspitanja a socijalizacija vise do druzenja sa drugim ljudima koje moze biti i van bratskih i sestrinskih veza. Tako da se svodi od slucaja do slucaja i(sto je jos bitnije) od samog vaspitanja.