Je te donne ma liberte :: Romanticni kutak

Mnogi ce mi reci, znam, da ovo nisam ja, da ovo sto mi se desava je samo moje bezanje od stvarnosti. Znam reci ce mi da to sto radim nije u redu. Osudice me, neko ce me mozda i kleti. Verujte mi, ni ja vise nista ne znam. A kako je sve pocelo....
Pocelo je sasvim slucajno, nenametljivo... Bio je sve ono sto sam ja ikada pozelela od jednog muskarca, ali i pored moje velike moci da zavedem muskarca njemu to nisam mogla da uradim, nisam zelela... Bio je povredjen, ostavljen, tuzan, izgubljen. Sa tugom u ocima me je podsetio na lane...nezan, krh, osetljiv, ranjiv, tuzan... htela sam mu dati ljubav, ali ne, njegovo srce je vapilo za nekim drugim, njegova dusa nije bila pored njega, bila je sa njom... A ni ja, ni ja nisam bila sama, imala sam nekog pored sebe, mislila sam da je to prava ljubav, cetiri meseca mi je trebalo da shvatim da ja zelim tu pravu ljubav, ocajnicki je trazim i u trenutku mog ludila sam pomislila da ce mi biti pruzena, od njega, ali ne, nije mi pruzao ljubav,ne onako kako sam ja to zelela...
... Zvao me je lutko, lepotice a nije znao koliko me svaka njegova rec boli. Nisam sigurna da neko ko sve ovo nije proziveo da ce moci da me shvati... Svakog dana sam ga cekala na istom mestu. Cekala sam ga da dodje. Da mi se osmehne. Da me oslovi sa lutko. Da mi kaze kako je. Da kaze kako je proveo jos jedan dan, bez mene. Cekala sam ga svakog dana, a nisam shvatila da ga cekam i da sve sto radim radim zbog njega...i onda onda sam i ja postala slobodna...kad sam shvatila...
I ne znam da li ce iko ko ovo nije proziveo umeti da shvati... onda, onda smo nesvesno i spontano poceli da pricamo o nama. Ne, nisam ni sanjala da u njegovo srcu ima toliko ljubavi, ne nisam shvatala da je ta ljubav tu za mene... O Boze! Kako samo jedno tako divno, nezno bice moze da voli mene?! Sta sam radila?!...NE... Nasi razgovori...tako dugi... cini mi se da je prosla vecnost od kad sam sa nekim tako pricala...prvi put, prvi put sam samo cutala i slusala. Upijala sam svaku njegovu rec. Upila sam se u njega. I uplasila sam se, da znam, zvuci ne moguce, ja da se uplasim, ali uplasila sam se, pustila sam ga da prica, a ja sam ga upijala...
I stvarno ne znam da li ce me razumeti oni koji nisu preziveli sve ovo. Zelela sam da pricam samo sa njim danima. Pozelela sam da nasi razgovori nikada ne prestanu. Postala sam ovisna od njegovo glasa. kako li samo volim njegovu boju glasa. Pozvao me je jednog dana da izadjemo. Ne, stvarno ne znam sta se desilo, ali tako sam se uplasila, prestravila, zaledila. Videla sam njegove oci..OCI!... U sekundi, jedan momenat, sve mi je bilo jasno, on je taj!, njemu pripada moje srce, cula sam, nisam verovala da cujem, ali cula sam njegovo srce, i znala sam, znala sam da njegovo srce pripada meni!...strah!... ne, ne mogu, moram da radim, moram da idem... mogu da odlozim, ali treba da radim, moram...strah me je naterao...setila sam se .. setila sam se kako mi je pricao sa puno gorcine i bola o svojoj prosloj devojci...secam se... onda sam videla moj svet... njegov svet... nas?!... Ja bih bila Venera, a on, on bi sigurno bio Mars... nepremostive razlike medju nama, razlike u nasim svetovima, borbe, pozrtvovanja, izgubljene bitke, da li cemo dobiti rat... zelja za ljubavlju..venera i mars...
..i dalje ne znam da li ce ovo razumeti oni koji nisu sve ovo preziveli. Ziveti, disati, bivstvovati, svakim danom, i sve to, sve to samo zbog jednog jedinog bica, samo zbog jedne osobe, koja isto tako zivi samo radi vas...ziveti, ali ne smeti biti zajedno... zasto su sve prave ljubavi tako tuzne?!....
...setila sam se jednog mog prijatelja... cesto mi je govorio da ga podsecam na Bubu Erdeljan, govorio mi je da se cuvam, da se pazim, da ne prodjem kao ona... A Buba, e Buba je bila devojka koja je imala sve, imala je ljubav, ali eto morala je da se uda za nekog zenskarosa... tako je to... tako je nekada bilo... moralo se... danas, danas je drugacije... bira pamet ili srce, ali mi biramo!... mislim da je to zeleo da mi kaze.... i cudno je sve to... taj moj prijatelj, zvao se isto kao i ovaj decko, cudno, ali obecala sam mu da ce se i moj sin tako zvati...
...ne znam... cesto volim u sali da kazem da za ljubav nisam pametna...
Zelim ga svakim atomom svog bica. Zelim da nocima lezim pored njega i mazim po licu dok mu se telo opusta a um odlazi u snove. Zelim da svako jutro ugledam prvo njegove oci. Onda njegov osmeh, i onda da cujem njegov glas kako mi zeli dobro jutro, i te usne, nezne, somotne, kako se lagano spustaju na moje. Zelim... ali bojim se. Bojim se da njemu necu biti dovoljna. Bojim se da moja ljubav ne bude mala. Bojim se da ga ne razocaram. Bojim se da ga volim....
I ne, stvarno ne znam, ne znam da li neko ko sve ovo nije preziveo, da li ce moci da shvati. Ne znam da li ce moci da shvati moj bol ali i moju ljubav...

Divno je kad zena ima petlju da te uzme k sebi onda kad si sam
Divno je kad cutim snagu njenu koja vadi me iz moga blata van
Divno je ...
Divno je kad izlazim na svetlo dok priviknu se oci ja znam da nisam sam
Divno je i ne dogadja se cesto da duboko, da sam o njoj ovisan
Divno je....

Je te donne ma liberte (Ja ti dajem svoju slobodu)
A to ne slici na mene
Jer sve je moje njeno kao zapleteno, prokleto
I sve je to za mene, sve je moje njeno

Something in my bones
Something on the skin
Something in the world
It's miracle to me

Je te donne ma liberte
Makes me better man

Boze divno je

Je te donne ma liberte

A to ne slici na mene
Sve je moje njeno kao zapleteno, prokleto
I sve je to za mene
Sve je moje njeno

Something in my bones
Something on the skin
Something in the world
It's miracle to me

A to ne slici na mene

I odakle joj pravo znati me ovako
I uci mi pod kozu zauvek
Odakle joj pravo

Something in my bones
Something on the skin
Something in the world
It's miracle to me

Sve je moje njeno
Sve je moje njeno
Oduvek
Je te donne ma liberte
Je te donne ma liberte
To ne slici na mene
She makes me better man