U državnim firmama 5.000 ljudi
Javna preduzeća na grbači građana
Autor: V. SPASIĆ | 06.09.2009. - 00:01

Građani Srbije izdržavaju više od 170.000 zaposlenih u lokalnim i republičkim javnim preduzećima. I to ne bilo kako, već im obezbeđuju mnogo veće plate nego što sami imaju, a za uzvrat ne dobijaju loše usluge. Od 590 javnih preduzeća, prema podacima Unije poslodavaca, čak 580 posluje s gubicima, ali to im ne smeta da podele plate koje su 37 odsto veće od proseka u Srbiji.


Političkim kadriranjem postavljeni menadžeri uvek su spremni da zatraže povećanje cene usluga svog preduzeća, ali kao da ne čuju kritike građana i javnosti povodom velikog broja zaposlenih, lošeg kvaliteta usluga i visokih plata. Tako se u pojedinim preduzećima, kako se požalio gradonačelnik Novog Sada, i 80 odsto prihoda koristi za isplatu zarada – umesto za unapređenje kvaliteta usluge ili modernizaciju... A kad zafali, država priskače u pomoć novcem svih poreskih obveznika iz budžeta ili uzimanjem kredita koje će vraćati svi. Tako građani dvaput plaćaju – a dobijaju često nekvalitetnu uslugu.
A šta bi moglo da se uradi?
Za početak, smanjivanje broja zaposlenih. Niko ne želi da saopšti koliki je višak radnika u velikim javnim preduzećima ali primer NIS-a to najbolje pokazuje. Rusi su posle preuzimanja NIS brzo utvrdili da od ukupno 12.000 radnika, u administraciji i rukovodstvu ima 5.000 zaposlenih, od kojih je 2.000 višak. Ako se upotrebi ova analogija, od oko 20 odsto viška u NIS, na sva javna preduzeća dobija se cifra od oko 35.000 zaposlenih. Vlada se još aprilskim Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici koji je prihvatio MMF obavezala da će u saradnji sa lokalnim organima vlasti uraditi sveobuhvatnu reviziju poslovnih i finansijskih rezultata svih lokalnih i komunalnih preduzeća, kako bi se smanjili gubici i budžetski transferi. Istovremeno, radiće se na poboljšanju pružanja usluga i pripremama za ulazak privatnog kapitala. Ministarstvo ekonomije bi do kraja godine trebalo da pripremi i predloži strategiju transformacije komunalnih preduzeća.
Uprkos svemu, država nije spremna ni da saopšti koliko tačno ima javnih preduzeća i koliko radnika izdržavaju. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su te podatke tražili zajedno sa sindikatima od Vlade, ali nisu ih dobili. „Malo je verovatno da država to ne zna. Samo na osnovu podataka iz penzijskog ili zdravstvenog fonda mogao bi da se utvrdi tačan broj jer se radnicima javnih preduzeća redovno uplaćuju doprinosi“, navode u Uniji, čija je procena da javnih preduzeća ima oko 590. A Narodna banka Srbije objavila je u julu spisak JP na kojem ih ima oko 700. U Biltenu javnih finansija, koji izdaje Ministarstvo finansija, takođe nemaju traženi podatak, ali kažu da će ga objaviti u sledećem biltenu.
Glavni krivci za ovakvo stanje – političke partije koje upravljaju javnim preduzećima, ne osećaju se odgovornim. Smatraju da dobro rade, a gubitke pripisuju nasleđenim problemima.
Jelena Trivan, portparol DS-a, kaže da se ova partija trudila da izabere najbolje kadrove za upravljanje javnim preduzećima. Trivanova navodi da su smanjene plate direktora i članova upravnih odbora, a kao uspeh navodi i da se pričalo o konkursima za direktore. „Godinu dana vlasti je malo da bismo sve uradili. Do kraja mandata od četiri godine biće urađeno još dosta toga”, obećava ona. Na opasku da su bili u vladi od 2001. godine i da su imali godinu dana od poslednjih izbora da promene stvari, Trivanova kaže da su dosta problema nasledili.
Željko Ivanji, član G17 plus, smatra da je normalno postaviti pitanje odgovornosti direktora javnih preduzeća. On priznaje da menadžeri mogu povećati efikasnost rada otpuštanjem viška radnika i smanjivanjem plata. „To je nepopularna mera, pa je mnogi izbegavaju. Zbog toga direktor ne može da bude pravi menadžer sve dok je reč o državnoj imovini. Rešenje je privatizacija kroz partnerstvo privatnog i javnog kapitala“, objašnjava on. Na opasku da će do tada građani plaćati gubitke i neracionalnost, Ivanji kaže da pitanje odgovornosti direktora treba da postavi Vlada kao poslodavac, a građani kao glasači u svim opštinama.

 

Izvor: Blic

nemojte tako ja radim u javnom preduzecu 

ali moja firma je jedna od tih 10 koja nije u minusu     stavise i jos dobro posluje a plate su solidne

Javna preduzeca su partijski feudi. ne znaci da sva posluju u minusu. Ali kada uzmes sveukupno stanje javnih dugova, onda svi su u minusu.
U njima i lezi kvaka celog sistema. Privatizovanje u nasim uslovima bi znacila anarhija.
Zamisli da mora da plati eps-u struju, pa da recimo formira cenu vode karikiram 1000 dinara.
Pa da karta u trolejbusu ili tramvaju, ili vozu, bude duplo skuplja. Pa sve sto je javni sektor da mu das da slobodno formira trziste? To bi bio nevidjen haos.

Јбг шкорпи,ти и у Америци имаш рецимо њујоршки метро који ради са тешким губицима.Неке ствари се једноставно свуда субвенционишу.

Ма те глупости о пренабуџености тзв. јавних(државних) предузећа пропагирају несрећни самозвани либерални економисти,који не виде како се та либерална економија руши на њихове очи. Када би цена струје била близу реалне и када свака ДОСманлијиска власт неби тамо постављала своје верне кадрове свима нама би било боље.

ma to oni spremaju teren da privatizuju ovo malo pa da vataju pedalu 

Jos kad bi poceli da pricaju na TV o tome bilo bi dobro....

Nema gluplje politike nego voditi propalu firmu....

Гласали сте тако, сада гладујте, пошто нема Слобе да се огласите на неком независном медију, нема штрајка и блокаде београдских улица као за време Слобе.
Ћути и трпи, дошла демократија и узела ти оно мало слободе коју си имао за време деведесетих.

Partijsko divljanje u Javnim preduzećima, biće opravdanje za njihovo gašenje i novu otimačinu. Potrebno je srediti javna preduzeća i očistiti ih od partijskih ljudi, što znači ostaviti stručni kadar. Ao se prodaju , distribucija vode , odvod smeća, elektroprivreda i ostalo, znajući pravila liberalnog kapitalizma nećemo imati ni vode ni struje i bićemo zatrpani smećem. Zamislite da nema telekoma, ko će finansirati naše sportiste , bata Mišković?

Тако је. Време је да грађани схвате да плаћају најјефитинију струју, воду и остале комуналије у Европи.