Иако кажу да је у току лета најбоља и највећа понуда послова за младе и да јесен некако доноси благо затишје, тренутне стање и најаве београдских омладинских и студентских задруга показује сасвим другу слику
Веома је позитивно да је тренутно повећано интересовање младих за чланство у омладинским и студентским задругама и путем њих проналажење посла, што наводи на помисао да се по том питању нешто ипак мења. Посебно ако се има у виду да је код нас и даље одомаћен став да млади генерално неће да раде – што због ниске цене сата, што због васпитања и вредновања рада.

Да је потреба за радницима повећана, углавном оним који могу да раде на дужи период, потврђује нам и Снежана Ђурић из омладинске задруге „Трагач”. Ангажовање на дуже подразумева рад од месец-два, све до нове године, а за овакво стање Снежана објашњење види у чињеници да се већина фирми припрема за предстојеће празнике. Минимална цена сата за широку палету послова преко ове задруге је од 90 до 120 динара, што опет зависи од фирме до фирме и саме понуде.

– Код нас су стално отворене потребе за магацинским радницима, оператерима у кол центрима, за паковање робе, помоћним пословима у хотелима, лепљењењу декларација (на краћи али и на дужи период ), а у току је и припрема хостеса за предстојеће сајмове. Када је реч о хостесама, неопходно је да девојке доставе биографије, а од њих се очекује комуникативност, док је знање енглеског (говорног) језика пожељно. Што се плаћања овог посла тиче још немамо прецизну информацију колика ће бити, али најнижа цена рада може бити 2.000 динара дневно, што опет зависи од фирми које их ангажују, каже наша саговорница.

У зависности од тога где су почели да раде, посебно они што су завршили са школовањем, а посао им одговара, углавном 30 одсто њихових чланова остане да ради код тих послодаваца, каже Снежана Ђурић.

И потражња омладинске и студентске задруге „Булевар” за младом рандом снагом за стандардне послова свакодневно је отворена и богата.

Према речима Бреде Милић, млади се и после летње сезоне интересују за учлањење, самим тим и за понуђене послове. Тренутно овој задрузи треба више младих људи за послове у банкама и неким другим компанијама, и то на дужи период. Нето сатница је 130 динара, а услов је познавање Ексела и да су кандидати при крају школовања.

– Такође су актуелне и промоције, како у Београду тако и по већим градовима Србије. Заинтересовани кандидати изван Београда мејлом нам достављају своје биографије, а важан услов је поседовање санитарне књижице. Сатница је 200 динара нето, док је за остале послове распон од 110 до 145 динара у зависности од сложености посла, објашњава Бреда.

У односу на летњи период, чланство је у последње време повећано и у београдској задрузи „Доб”, која је свакодневно присутна са широком понудом повремених послова за младе. Како нам је рекла Јелена Мушикић, без обзира на то што се сатница креће од 100 до 120 динара у зависности од посла и фирме, чланство је увећано за 10 до 20 одсто. Ова задруга тренутно потражује већи број младића и девојака до 30 година за лакше физичке полове у магацину у Добановцима. За рад у магацинима такође је потребан и већи број младића, опет до 30 година старости, за лепљење декларација, као и за помоћне послове. Отворена је и понуда за девојке за рад у хотелској перионици веша на дужи период.

Izvor: Politika

Интернет као пословна спона

Компјутери су постали састави део многих професија, уселили су се у многа српска домаћинства. Како су се показали као добар сардник у обављању свакодневних здатака, а интернет је мрежа која спаја људе, градове и земље, то се почело са применом рачунара у многим професијама: од приватног бизниса, размене информација до електронског банкарства.

Електронско пословање, на енглеском језику е – бизнис (е-business) заправо је синоним за вођење послова на интернету. То не подразумева само куповину и продају, већ организацију пословања фирме у мрежном окружењу, организовање пословне комуникације према клијентима и бригу о клијентима.

Под електронским пословањем се подразумева обављање различитих послова уз примену електронске технологије, а како информатичари кажу, електронска технологија подразумева комбиновану употребу информационих технологија и телекомуникација. Ова врста технологије омогућава слање великог броја информација, на велике даљине у кратком временском периоду. То омогућава предузећу које у свом пословању користи електронску технологију, да оствари значајне уштеде у трошковима пословања, ефикасније обавља своје задатке и буде конкурентнија на тржишту.

У савременом свету, за које неки аналитичари кажу да је „глобално село” електронско пословање је постало нешто сасвим обично. У експанзији је и код нас, што је природан след раста броја рачунара у нашем окружењу али и у Србији.

Они који се баве електронским пословањем кажу да је е-пословање посебно доживело процват у трговини, на првом месту у малопродаји, затим у издаваштву и у прућању финансијских услуга. Највећа предност електронског пословања је брзина обављања послова и трансакција.

Електронско пословање се појавило почетком осамдесетих година прошлог века, али његов нагли развој је забележен последњих неколико година. Масовни развој и примена интернета одиграли су најзначајнију улогу да се оно примени јер је реч о економичном и ефикаснијем начину на који се обављају разнородни послови, банкарске и друге трансакције.

Да би се поједноставио овај стручни информатичарски термин довољно је рећи да је, како сами информатичарски стручњаци дефинишу овај савремени термин: електронско пословање (е-пословање) је, у суштини, размена стандардизованих електронских порука између физичких и правних лица у преговарању, уговарању, куповини, продаји, плаћању, комуницирању са управом и судовима и у свим другим пословним трансакцијама, а за које је законом дозвољена његова примена.

Први електронски трансфер новца обављен је још давне 1860. године. Трансфер је извршила фирма Вестерн Униониз САД, помоћу телеграфа. Касније је телеграфски трансфер новца постао уобичајен. Један од највећих платних и обрачунских система данашњице, амерички Федвајер почео је са радом 1918. године као сервис за телеграфски трансфер новца при Систему федералних резерви САД.

Izvor: Politika