Nijedan se zločin ni žrtve nemogu sakriti,to je po prirodnom i Božijem zakonu nemoguće,gdje ti živiš pa si tako uplašen da će neko nešto da prikrije.svijet je danas takav da nema šanse  da se nešto može smuljat pogotovo takvo nešto.evo ti jedna lijepa slika svjetionika iz Hrvatske izgleda da te ubila zima,oblačno i magla pa si sav u kurcu.

Kod mene je 28 stepeni, mango je dobro rodio ovog februara, mada za sad jos nemamo indoenzijski, samo lokalni kineski, vijetnamski i tajlandski (naravno, svi su razliciti po obliku i ukusu).

A jedine lepe slike iz Hrvatske su slike razaranja te zemlje. Kad bude srusen toranj zagrebacke katedrale, svakako cu imati tu sliku.

No, da se vratimo temi:

Фалсификовање истине


Пројекат нове музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац покренуо је у медијима Републике Хрватске талас дискусије у којој се размењују и врло оштри аргументи.

Зато смо се и обратили академику, професору Србољубу Живановићу из Лондона, члану Међународне комисије за Јасеновац и члану тима судских антрополога који је вршио 1964. ископавање масовних гробница у Јасеновцу и на Доњој Градини, на десној, босанској страни Саве, где се налазило и највеће стратиште овог усташког логора смрти.

Како видите најављену, нову музејску поставку у Јасеновцу?

– Нова поставка је замишљена тако да прикаже Јасеновац као радни логор, у којем је понеко и умро. Предвиђено је да се избегне приказивање порекла, етничке и географске припадности жртава. Ту неће бити Срба, Рома, Словенаца, антифашиста Хрвата и муслимана, већ само некако накупљених око 70.000 имена жртава. Неће бити приказана средства за мучење, клање и убијање, маљеви, жице којима су жртве везиване, неће бити места за истину о бацању жртава у Саву, о затрпавању жртава у савске насипе и слично. Неће више бити места ни за вајарско дело Душана Џамоње. Неће више бити спомен-плоче Ромима. Име Срба неће бити спомињано. Можда ће само бити наведено да је ту страдало „нешто Козарчана” и слично.

Само представљање нове поставке средином јануара било је, у најмању руку, чудно. Шта се тада догодило?

– Пројекат нове поставке Музеја у Јасеновцу је представљен без присуства Срба из садашње државе Хрватске, без представника СПЦ и Срба из БиХ. Нису чак позвани ни рабин Републике Српске г. Атијас, ни владика славонски чије је седиште баш у Јасеновцу. Нису позвани ни представници Музеја Војводине, са чије су територије сакупљане жртве да би биле уморене у Јасеновцу.

Најављена поставка је актуелизовала питање броја жртава јасеновачког логора. Шта је суштина тог спорења?

– Хрватске власти, Сабор, званичници, стручњаци и други, стално покушавају да умање број жртава, мислећи да ће злочини почињени у Јасеновцу бити мањи уколико прикажу да је уместо 700.000 уморено „само” 70.000 људи. Злочин је исти ако је уморено само једно дете, а ми поседујемо близу 20.000 имена и адреса, као и податке о њиховој националној припадности, само деце, побијене на најзверскији начин. Близу 1.000 имена јеврејске деце недавно је предато и Музеју „Јад Вашем” у Јерусалиму.

Били сте члан прве комисије судских антрополога која је 1964. године истраживала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини. Каква су сазнања те комисије?

– Комисија судских антрополога која је 1964. године ископавала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини, утврдила је да је у том усташком логору смрти (или комплексу логора) убијено више од 700.000 Срба, око 80.000 Рома и више од 23.000 Јевреја. Никада се неће сазнати број жртава бачених у Саву, које је вода носила све до Кладова. Институт за судску медицину у Београду чува у својој архиви обдукционе налазе лешева које је вода избацила на обалу код Београда. Њихова имена су, наравно, непозната и они неће бити „урачунати” у „тачну” бројку жртава, чак ни са ознаком „НН”.

Немачки војни и државни извори, хрватски усташки извори, италијански и други извори потврђују наведене бројке. Оне се слажу и са статистичким подацима. Према томе, број од преко 700.000 побијених Срба треба да остане у литератури и у медијима, све док неко не исправи овај број помоћу нових истраживања и чињеница.

Недавно сте боравили у Београду у име Међународне комисије за Јасеновац. Разговарали сте и с председником Владе Србије Војиславом Коштуницом. О чему?

– Разговарали смо о потреби оснивања музеја геноцида и холокауста на Старом сајмишту у Београду, на месту где се налазио концентрациони логор за време Другог светског рата, у којем су уморени многи Јевреји, а преживели депортовани у друге логоре смрти. Премијер Коштуница је обећао да ће ускоро бити предузети кораци у том смислу. Сада је време да се тај договор хитно оствари, јер не захтева нека већа материјална средства.

Пошто хрватска држава инсистира на неодговарајућој поставци Музеја и Спомен-подручја у Јасеновцу, потребно је да одмах буде позвана Међународна комисија за Јасеновац и да одржи састанак у Београду. Војислав Коштуница је дао начелни пристанак да влада то и учини.

Ко су чланови те комисије?

– Наша комисија има десет чланова и председника, професора Бернарда Клајна. Чланови су др Мајкл Бинбаум из Лос Анђелеса (САД), професор др Валтер Робертс из Вашингтона (САД), академик др Јелена Гускова из Москве (Руска Федерација), академик Србољуб Живановић из Лондона (Велика Британија), професор Јан Ханкок (Чешка), др Ефраим Цуроф из Јерусалима (Израел), професор Марко Аурелио Ривели (Италија), професор Ванита Синг (Индија), Алексис Труде из Париза (Француска) и др Рајко Долечек (Чешка).

Шта је у овом тренутку најважнији посао ваше комисије?

– Комисија би требало да процени све шта се дешава у вези са новом поставком у Јасеновцу, као и шта да се учини да се спомен на невине жртве никада не заборави. На састанак би требало позвати представнике Републике Српске, односно Удружења за заштиту Спомен-подручја Доња Градина, Фонда за проучавање Спомен-подручја Доња Градина, рабина Републике Српске, Одбора СПЦ за Јасеновац, владику славонског из Јасеновца г. Саву, владику бихаћко-петровачког г. Хризостома и све друге заинтересоване, каже у разговору за „Политику” професор из Лондона Србољуб Живановић.

Слободан Кљакић

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=27822&r=40.htm

čudan čovek

Not Found
The requested URL /cyr/tekst.asp-t=27822&r=40.htm was not found on this server.

pa bar se potrudi pa stavi link koji radi,jer ovako djeluje neuvjerljivo.

I tako se vracamo na sam pocetak, gde je ovom istom ustasi objasnjeno da je link stavljen samo da se ukaze odakle je clanak uzet tog dana kad je uzet.

A ustasa je i tada izrazavo sumnju u autenticnost teksta, pa su mu i drugi jos tada vec ukazali kako da potrazi u arhivi. Medjutim ustasu to ne zanima, nego ga jedino interesuje da omalovazi cinjenicu da je hrvastka drzava 2006. godine genocidna insitucija koja posto je eliminisala 80% Srba sa svoje teritorije sada brise i spomen na najbrutalnije ubijanje 700.000 Srba od strane Hrvata.

Dakle, ponavljam: u medjuvremenu novinska kuca je postavila nove linkove a skinula stare, ali to je irlevantno, jer -- kao sto je takodje vec jednom objasnjeno istom ustasi na smaom pocetku -- celina teksta glasi:

Фалсификовање истине


Пројекат нове музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац покренуо је у медијима Републике Хрватске талас дискусије у којој се размењују и врло оштри аргументи.

Зато смо се и обратили академику, професору Србољубу Живановићу из Лондона, члану Међународне комисије за Јасеновац и члану тима судских антрополога који је вршио 1964. ископавање масовних гробница у Јасеновцу и на Доњој Градини, на десној, босанској страни Саве, где се налазило и највеће стратиште овог усташког логора смрти.

Како видите најављену, нову музејску поставку у Јасеновцу?

– Нова поставка је замишљена тако да прикаже Јасеновац као радни логор, у којем је понеко и умро. Предвиђено је да се избегне приказивање порекла, етничке и географске припадности жртава. Ту неће бити Срба, Рома, Словенаца, антифашиста Хрвата и муслимана, већ само некако накупљених око 70.000 имена жртава. Неће бити приказана средства за мучење, клање и убијање, маљеви, жице којима су жртве везиване, неће бити места за истину о бацању жртава у Саву, о затрпавању жртава у савске насипе и слично. Неће више бити места ни за вајарско дело Душана Џамоње. Неће више бити спомен-плоче Ромима. Име Срба неће бити спомињано. Можда ће само бити наведено да је ту страдало „нешто Козарчана” и слично.

Само представљање нове поставке средином јануара било је, у најмању руку, чудно. Шта се тада догодило?

– Пројекат нове поставке Музеја у Јасеновцу је представљен без присуства Срба из садашње државе Хрватске, без представника СПЦ и Срба из БиХ. Нису чак позвани ни рабин Републике Српске г. Атијас, ни владика славонски чије је седиште баш у Јасеновцу. Нису позвани ни представници Музеја Војводине, са чије су територије сакупљане жртве да би биле уморене у Јасеновцу.

Најављена поставка је актуелизовала питање броја жртава јасеновачког логора. Шта је суштина тог спорења?

– Хрватске власти, Сабор, званичници, стручњаци и други, стално покушавају да умање број жртава, мислећи да ће злочини почињени у Јасеновцу бити мањи уколико прикажу да је уместо 700.000 уморено „само” 70.000 људи. Злочин је исти ако је уморено само једно дете, а ми поседујемо близу 20.000 имена и адреса, као и податке о њиховој националној припадности, само деце, побијене на најзверскији начин. Близу 1.000 имена јеврејске деце недавно је предато и Музеју „Јад Вашем” у Јерусалиму.

Били сте члан прве комисије судских антрополога која је 1964. године истраживала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини. Каква су сазнања те комисије?

– Комисија судских антрополога која је 1964. године ископавала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини, утврдила је да је у том усташком логору смрти (или комплексу логора) убијено више од 700.000 Срба, око 80.000 Рома и више од 23.000 Јевреја. Никада се неће сазнати број жртава бачених у Саву, које је вода носила све до Кладова. Институт за судску медицину у Београду чува у својој архиви обдукционе налазе лешева које је вода избацила на обалу код Београда. Њихова имена су, наравно, непозната и они неће бити „урачунати” у „тачну” бројку жртава, чак ни са ознаком „НН”.

Немачки војни и државни извори, хрватски усташки извори, италијански и други извори потврђују наведене бројке. Оне се слажу и са статистичким подацима. Према томе, број од преко 700.000 побијених Срба треба да остане у литератури и у медијима, све док неко не исправи овај број помоћу нових истраживања и чињеница.

Недавно сте боравили у Београду у име Међународне комисије за Јасеновац. Разговарали сте и с председником Владе Србије Војиславом Коштуницом. О чему?

– Разговарали смо о потреби оснивања музеја геноцида и холокауста на Старом сајмишту у Београду, на месту где се налазио концентрациони логор за време Другог светског рата, у којем су уморени многи Јевреји, а преживели депортовани у друге логоре смрти. Премијер Коштуница је обећао да ће ускоро бити предузети кораци у том смислу. Сада је време да се тај договор хитно оствари, јер не захтева нека већа материјална средства.

Пошто хрватска држава инсистира на неодговарајућој поставци Музеја и Спомен-подручја у Јасеновцу, потребно је да одмах буде позвана Међународна комисија за Јасеновац и да одржи састанак у Београду. Војислав Коштуница је дао начелни пристанак да влада то и учини.

Ко су чланови те комисије?

– Наша комисија има десет чланова и председника, професора Бернарда Клајна. Чланови су др Мајкл Бинбаум из Лос Анђелеса (САД), професор др Валтер Робертс из Вашингтона (САД), академик др Јелена Гускова из Москве (Руска Федерација), академик Србољуб Живановић из Лондона (Велика Британија), професор Јан Ханкок (Чешка), др Ефраим Цуроф из Јерусалима (Израел), професор Марко Аурелио Ривели (Италија), професор Ванита Синг (Индија), Алексис Труде из Париза (Француска) и др Рајко Долечек (Чешка).

Шта је у овом тренутку најважнији посао ваше комисије?

– Комисија би требало да процени све шта се дешава у вези са новом поставком у Јасеновцу, као и шта да се учини да се спомен на невине жртве никада не заборави. На састанак би требало позвати представнике Републике Српске, односно Удружења за заштиту Спомен-подручја Доња Градина, Фонда за проучавање Спомен-подручја Доња Градина, рабина Републике Српске, Одбора СПЦ за Јасеновац, владику славонског из Јасеновца г. Саву, владику бихаћко-петровачког г. Хризостома и све друге заинтересоване, каже у разговору за „Политику” професор из Лондона Србољуб Живановић.

Слободан Кљакић



Nema niceg drugog u opriginalnom tekstu. To je taj tekst. I to je cinjenica hrvatske drzave i tema ovog threada.

Tema ovog threada nisu cinicna izrugivanja smrti 700.000 Srba od strane olosa koji iskroiscava njihovo ubistvo tako sto sada ima teritoriju i resurse hrvatske drzave samo za sebe.

Tema je zlocin koji je hrvatska drzava pocinila i zlocin koji nastvalja da cini uklanjajuci trag o tome da jeste pocinila genocid.

izgleda da se ti držiš one da deset puta izrečena laž postaje istina.amo sad još jednom copy/paste...

nadji ti link ako započimaš temu,šta ima veze što je u arhivi isto postoji link ako ti se uopće može vjerovat.ja kad postujem temu sa linkom svakako stavim link koji radi.e jesi neka rđa od čoveka.

Kao sto rekoh, ova tema nije namenjena cinicnom ustaskom olosu.

Tekst je bio dostupan na linku u vreme kad je postavljen.

Koga je interesovalo mogao je da ga pronadje na linku,

koga interesuje da proveri da li je tekst autentican, moze da se potrudi, da nadje Politiku na sajtu, ili u biblioteci, ili da je naruci od izdavaca.

Mi ovde ne diskutujemo o tome da li je tekst autentican -- jer on to jeste, i to svako moze sam da proveri. Ne diskutujemo ni o tome da li su svi navodi iz teksta tacni, jer to moze da se proveri sa autorom teksta i intervjuisanim strucnjakom.

Diskutujemo, tj. mi -- ljudi -- kojima ubistvo Srba ne sluzi za cinicno izrugivanje kao sto za to sluzi hrvatskom olosu (koji nisu ljudi) o temi, a koja je:

Фалсификовање истине


Пројекат нове музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац покренуо је у медијима Републике Хрватске талас дискусије у којој се размењују и врло оштри аргументи.

Зато смо се и обратили академику, професору Србољубу Живановићу из Лондона, члану Међународне комисије за Јасеновац и члану тима судских антрополога који је вршио 1964. ископавање масовних гробница у Јасеновцу и на Доњој Градини, на десној, босанској страни Саве, где се налазило и највеће стратиште овог усташког логора смрти.

Како видите најављену, нову музејску поставку у Јасеновцу?

– Нова поставка је замишљена тако да прикаже Јасеновац као радни логор, у којем је понеко и умро. Предвиђено је да се избегне приказивање порекла, етничке и географске припадности жртава. Ту неће бити Срба, Рома, Словенаца, антифашиста Хрвата и муслимана, већ само некако накупљених око 70.000 имена жртава. Неће бити приказана средства за мучење, клање и убијање, маљеви, жице којима су жртве везиване, неће бити места за истину о бацању жртава у Саву, о затрпавању жртава у савске насипе и слично. Неће више бити места ни за вајарско дело Душана Џамоње. Неће више бити спомен-плоче Ромима. Име Срба неће бити спомињано. Можда ће само бити наведено да је ту страдало „нешто Козарчана” и слично.

Само представљање нове поставке средином јануара било је, у најмању руку, чудно. Шта се тада догодило?

– Пројекат нове поставке Музеја у Јасеновцу је представљен без присуства Срба из садашње државе Хрватске, без представника СПЦ и Срба из БиХ. Нису чак позвани ни рабин Републике Српске г. Атијас, ни владика славонски чије је седиште баш у Јасеновцу. Нису позвани ни представници Музеја Војводине, са чије су територије сакупљане жртве да би биле уморене у Јасеновцу.

Најављена поставка је актуелизовала питање броја жртава јасеновачког логора. Шта је суштина тог спорења?

– Хрватске власти, Сабор, званичници, стручњаци и други, стално покушавају да умање број жртава, мислећи да ће злочини почињени у Јасеновцу бити мањи уколико прикажу да је уместо 700.000 уморено „само” 70.000 људи. Злочин је исти ако је уморено само једно дете, а ми поседујемо близу 20.000 имена и адреса, као и податке о њиховој националној припадности, само деце, побијене на најзверскији начин. Близу 1.000 имена јеврејске деце недавно је предато и Музеју „Јад Вашем” у Јерусалиму.

Били сте члан прве комисије судских антрополога која је 1964. године истраживала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини. Каква су сазнања те комисије?

– Комисија судских антрополога која је 1964. године ископавала масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини, утврдила је да је у том усташком логору смрти (или комплексу логора) убијено више од 700.000 Срба, око 80.000 Рома и више од 23.000 Јевреја. Никада се неће сазнати број жртава бачених у Саву, које је вода носила све до Кладова. Институт за судску медицину у Београду чува у својој архиви обдукционе налазе лешева које је вода избацила на обалу код Београда. Њихова имена су, наравно, непозната и они неће бити „урачунати” у „тачну” бројку жртава, чак ни са ознаком „НН”.

Немачки војни и државни извори, хрватски усташки извори, италијански и други извори потврђују наведене бројке. Оне се слажу и са статистичким подацима. Према томе, број од преко 700.000 побијених Срба треба да остане у литератури и у медијима, све док неко не исправи овај број помоћу нових истраживања и чињеница.

Недавно сте боравили у Београду у име Међународне комисије за Јасеновац. Разговарали сте и с председником Владе Србије Војиславом Коштуницом. О чему?

– Разговарали смо о потреби оснивања музеја геноцида и холокауста на Старом сајмишту у Београду, на месту где се налазио концентрациони логор за време Другог светског рата, у којем су уморени многи Јевреји, а преживели депортовани у друге логоре смрти. Премијер Коштуница је обећао да ће ускоро бити предузети кораци у том смислу. Сада је време да се тај договор хитно оствари, јер не захтева нека већа материјална средства.

Пошто хрватска држава инсистира на неодговарајућој поставци Музеја и Спомен-подручја у Јасеновцу, потребно је да одмах буде позвана Међународна комисија за Јасеновац и да одржи састанак у Београду. Војислав Коштуница је дао начелни пристанак да влада то и учини.

Ко су чланови те комисије?

– Наша комисија има десет чланова и председника, професора Бернарда Клајна. Чланови су др Мајкл Бинбаум из Лос Анђелеса (САД), професор др Валтер Робертс из Вашингтона (САД), академик др Јелена Гускова из Москве (Руска Федерација), академик Србољуб Живановић из Лондона (Велика Британија), професор Јан Ханкок (Чешка), др Ефраим Цуроф из Јерусалима (Израел), професор Марко Аурелио Ривели (Италија), професор Ванита Синг (Индија), Алексис Труде из Париза (Француска) и др Рајко Долечек (Чешка).

Шта је у овом тренутку најважнији посао ваше комисије?

– Комисија би требало да процени све шта се дешава у вези са новом поставком у Јасеновцу, као и шта да се учини да се спомен на невине жртве никада не заборави. На састанак би требало позвати представнике Републике Српске, односно Удружења за заштиту Спомен-подручја Доња Градина, Фонда за проучавање Спомен-подручја Доња Градина, рабина Републике Српске, Одбора СПЦ за Јасеновац, владику славонског из Јасеновца г. Саву, владику бихаћко-петровачког г. Хризостома и све друге заинтересоване, каже у разговору за „Политику” професор из Лондона Србољуб Живановић.

Слободан Кљакић


Dakle, mi diskutujemo o ovoj temi, a ne skrecemo sa nje.

Ja cu temu postavljati ponovo da je se podsetimo svaki put kad ustase pokusaju da izmeandiriaju diskusiju negde drugde.

A sad idem da spavam, jer je kod mene pola tri ujutru.

ne izrugivam se.znam šta je bio Jasenovac ali nemožeš svakog hrvata povezivat s tim.

@speechpak
Prvo se sprdas sa brojem zrtava,a sad jos ui priznajes holokaust.
Treba da te je sramota,tralalala je u pravu i iza njegove svake uvrede stojim i ja,
Nikad mi ne bi palo napamet da idem na neki hrvatski sajt da popujem ujicama,zato bi bilo lepo kad bi nestao odavde.

jesi domaćin svaka čast.