Razgovor

Poljubio si čelo mi il usta,
ne znam
- tek slatki glas osluhnuh u taj mah
a tama gusta
pokri trepavica užas mi i strah.
U žurbi sam ti poljubio čelo
jer omami me
tvoj mirisni dah
no ne znam
- tek slatki glas sam čuo u taj mah
a tama gusta
pokri trepavica užas mi i strah.
Poljubi li mi čelo ili usta?

----------------

Neodlučni šapat ljubljenih usana
koje osmehom kazuju, da,
već davno ne čujem.
I ne pripada mi više.
No rado bih da nađem reči
ugnječene od sredine hleba
ili od mirisa lipe.
Ali hleb je spopala plesan
a mirise gorčina.
Kraj mene mile na prstima reči
a guši me
kad hoću da ih ščepam.
Ubiti ih ne mogu
a one me ubijaju.
Udarci kletvi tutnje na vratima!
Nateram li ih da mi plešu
ostaće neme.
A još i hramlju.
Dobro ja znam
da pesnik uvek mora reći više
od onoga što skriva buka reči.
A to i jeste poezija.
Inače ne bih mogao polugom stiha
izbaviti pupoljak iz zavese meda
niti primorati mraz
da vam klizne niz kičmu
kada svlačim istinu.

---------------------

Koralne minđuše

Sve što nam izmiče
i u prošlost propada
gubi uz put mnoge
odlike svoje.
Zlo bledi, gres se zaboravlja,
vino cikne,
a poljupci, pod nebom trajni,
u pesmu se preobraze.
Kad bih tvoj zagrljaj poželeo,
smišljao sam stihove.
Tumarao sam po sobi,
govorio ih u prazninu.
Ah, ti stihovi!
Ne behu baš mudri,
al beše mnogo neumitne čeznje
i strašnih reči u njima.
Stiskala si mi dlanom usta
da zaćutim,
i uporno branila
iznenađene svoje uši,
a ja sam već bludeo vrhom jezika
ruzičastim njinim zavojima
kao po lavirintu.
Na tvom sam srcu spavao
i nezajažljivo miris udisao
vrele puti.
Snovi što se kradom blize
da spavača spopadnu u mraku
imali su boju tvojih očiju.
Bili su plavi.
A na čelo su mi polako kapali
zamagljeni korali tvojih minđuša,
kao kapi pečatnog voska.
Kad danas u dlanove položim
ostarelo lice,
pod prstima jasno napipavam
obrise svoje lobanje.
Nikada na nju mislio nisam,
ni glavu u dlanove spustao.
A i zašto bih?
A strašna čežnja da se bude,
makar bez radosti, bez nade,
stalno prišiva crna krila
strahu od nepostojanja.
Ali kad zaista umrem,
iz tišine će gline
još da u susret koracima tvojim
zajeca moja ljubav.

----------------------