Japanci, iako u veoma teškoj situaciji, na niskim temperaturama, mirno stoje u redu za hranu, vodu i odeću. - Oni su veoma povučeni kada je reč o ispoljavanju ličnih emocija i ne žele da opterećuju druge svojim osećanjima.

Japanci, pored sve nesreće koja ih je zadesila nakon zemljotresa, cunamija i eksplozija atomskih elektrana, ne ostavljaju utisak da padaju u očaj. Njihov moto je “Mirno i zajedno”.

Japanska tradicija ne dozvoljava da ljudi izgube obraz, bez obzira u kakvim se situacijama nalazili.

Japanci, međutim, poslednja četiri dana imaju i dovoljno razloga za očaj.

Stanovnici zemljotresom i cunamijem pogođene japanske oblasti ostali su bez krova nad glavom, a mnogi još traže svoje najmilije: decu, roditelje, bližu i dalju rodbinu.

Na nesreću, prete im i radioaktivna zračenja nakon eksplozija u atomskoj centrali. Međutim, na televizijskim snimcima koji kruže svetom, vidljivi su kadrovi Japanaca koji, na niskim temperaturama, mirno stoje u redu za hranu, vodu i odeću i nastoje da spasu ono što se spasti može.

Bez ekscesa i nasilja.

Poznavaoci japanskog mentaliteta ističu da su Japanci veoma povučeni kada je reč o ispoljavanju ličnih emocija i da ne žele da opterećuju druge svojim osećanjima. To objašnjava i činjenicu zašto se mnogi smeškaju kada daju izjave o tome da su izgubili sve.

Za mnoge Evropljane to je neshvatljivo. Međutim, japanska tradicija nalaže da pojedinac ne sme svoja loša osećanja da prenosi na druge ljude.

Japanci su pri tom i mnogo opušteniji u odnosu na druge narode. Mentalitet, tradicija, ali i šok, razlozi su iz kojih se Japanci ponašaju ovako u ovoj teškoj situaciji.

Oni svakodnevno računaju na zemljotrese, emotivno su pripremljeni na njih i oduvek su očekivali da će se dogoditi jedan veliki zemljotres.

Japancima je važna i harmonija u grupi. Svaki Japanac je deo jedne grupe, što znači da svi moraju da slede isto pravilo - nema nedoličnog ponašanja.

Japanska filozofija je da čovek koji pravi ekscese pada na teret celoj grupi. Svi pripadnici grupe imaju isti problem, koji mogu rešiti samo zajedničkim trudom i naporom.

To što se stiče utisak da Japanci ne žele pomoć iz inostranstva, pa čak ni od japanske dijaspore, takođe, je deo njihovog mentaliteta.

U ovom trenutku, objašnjavaju upućeni, pomoć sa strane im smeta jer oni ne žele ljudima da kažu da dođu u Japan, a da prethodno ne znaju šta da urade sa njima.

Ljude sa strane treba negde smestiti, oni ne znaju jezik, ne znaju ni gde da idu, zato Japanci prvo žele tačno da vide gde im je pomoć potrebna, pa tek onda da ih angažuju.

Ove devize se pridržava i japanska dijaspora. Prvo čekaju informacije i smernice iz Japana, pa će tek onda reagovati.

Japanska dijaspora poručuje: ”Oni će nam reći šta im je potrebno, a kada nam to kažu, mi ćemo se pokrenuti. Kod nas nema pokreta samo da bi bilo akcije.”

Izvor: Tanjug

______________________________ ______________________________ ___________________________

Ima tema o japanskoj katastrofi ali nekako mi ovo vise deluje za ovde

Bile su potrebne hiljade godine pazljivog uzgoja da bi se takva disciplina postigla...

Nema tu neke magije... od malih nogu su ubaceni u masinu...

u stvari oni su veliki individualisti, i fatalisti, kod njih je osećaj obaveze i časti ispred emocija . Ne razumem dobro taj mentalitet ali očito da funkcioniše

Ja ne  mogu da se nacudim koliko su disciplinovani...kako potiskuju emocije, imaju li ih...kakav je to narod...

Konstannto gledam tv..ovde citam...svaka im cast...oni su strogo u redovima za sve...i slusaju uspustva sta dalje...

Juce ujutru na Jutarnjem...prica nas neki novinar, kako je Japanac  pazario u radnji... nema kasirke..on je ostavio novac, kao da je sve ok...

Celo čovečanstvo bi trebalo da se ugleda na njih; da naučimo šta je osećaj zajedništva i kako se ponašati civilizovano čak i kad se ista ta civilizacija raspada pred našim očima.

''Ludi'' Japanci... eto ti sad... Nisam baš sigurna ko je tu lud. 

Nema tu nekih dubokih emocija i osecanja zajednistva u nekom emotivnom smislu...
Oni se vode prostim odrzanjem... ako mi je hladno, prikljucicu se grupi da se ugrejem.... ako se nalazim u sumi, veca je sansa da se odbranim od zivotinja ako sam u grupi...

Sva sreća, pa gledaoci Animea i čitaoci Manga-e znaju kakvog su mentaliteta Japanci. Instina je sve gore navedeno, ali su i teški pedofili, pre svega Jakuze (Japanska mafja) u svojoj tradiciji snima filmove pedofilske sadržine, u Anime i Manga-i se pojavljuje Loli (pred pubertetske devojčice u raskošnim skunjama, najčešće veoma seksualno), a da ne pričam o "filmovima za odrasle" u kojima dominira ogromna količina perverzije i drugih stvari.
Česta su samoubistva, jer nije ostvaren odeđen cilj (upis u prestižnu školu, gubitak posla itd.), gde žrtve nisu samo odrasli već i maloletna deca, sve u cilju "obeščastio sam svoju porodicu i moram da oduzmem sebi život". Časno, da, ali i te kako suludo.

Pa ako bi se pogledale nase bajke, moglo bi se isto zakljuciti

Apsolutno. 

Naravno da je svako vođen sopstvenim samoodržanjem, ali je neverovatno to što je kod njih maltene izostalo ono što bi u (verovatno) svim delovima sveta umnogome povećalo broj žrtava - panika.

englezi imaju jednu super rec = breeding