hahaha!  da! 
pa,da.


inace,@Rayela,da,i ja sam impresioniran njegovom biografijom.mislim,prvo sto je covek dosao ovde,i to da uci nas jezik,drugo sto je toliko ziveo ovde i zavoleo nas i pored svih nasih mana,i trece sto je ulozio napore da se obezbedi i po neka donacija sa strane.stvarno,njemu svaka cast i hvala za to.
ma,u stvari,nisam ja dovodio u pitanje te donacije,nego sam se previse puta naslusao nekih nerealnih prica o Japancima i nama,a i trenutno radim nesto,pa ne izdvojim vreme da lepo srocim i doradim post.

Japan je sponzorisao jako korisne programe za izbeglice kad su ti ljudi bili na samom dnu. Svima koji su mogli da rade a nisu imali posao poklanjani su alati za rad, oni koji su imali psihičke tegobe bili su uključeni u brojne programe radne rehabilitacije. Ideja je uvek bila nemoj gladnom poklanjati ribu jer kad je pojede sutra će ponovo biti gladan, pokloni mu udicu i nauči ga da peca. Jako poštujem taj častan i domaćinski stav nacije koja dobro razume kako je to imati svoju populaciju pod šapom moćnog suseda (Mandžurija)

Domo arigato, Tadašij Nagaiji san     

Lepo je imati tako visoko i plemenito miisljenje o Japancima.

Oni su se u ratovima, a narocito u ovom zadnjem "velikom " ratu stvarno pokazali
kao domacini , pa cak i kada su bili "domacini" u recimo Koreji  ili Kini ,bili su jako zlatni ,uctivi,
pomagali gde su i kako mogli Okrutnost i prepotentnost njima je jako strano,
moraju da guglaju ne bi li saznali sta je to.

Kad se pogleda ko sve ima titule pocasnog gradjanina  ...ovaj covek je jedan od retkih koji je zaista zasluzuje 


Dobili po 3.14cki pa se opametili.
To je inace odlika mudrih naroda - da uce na svojim greskama......a ne ko neki, mlatis ih po glavi vekovima, i opet ne skontaju nista 

Nemam pojma ko su pocasni gradjani nase nam prestonice ,ali sam mastovita,ne i vidovita
pa cenim da  je lista dugacka, a da 75% cine neki likovi tipa general Zdanov ili Zirinovski

Za razliku od Nemaca ,Japanci  se  nikako nisu naucili pameti ,ali samo u smislu da
shvate i razumeju da su i drugi ljudi ,samo ljudi, pa cak i Koreanci ili Kinezi.

Ali,hvala Bogu , postoje Ameri ,koji i Japancima jednostavnim recima i gestovima
objasnjavaju ovaj kompplikovani svet

A opet,svaki je covek poseban, pa i Japanac, pa tako dobismo i jednog jako,jako casnog
pocasnog gradjanina grada Beograda.

Japan... da... zemlja koja je ucinila za ovaj grad i zemlju vise nego nasi "prijatelji"....

I nisu u pitanju samo autobusi, vec i pomoc u medicinskom materijalu i opremi, automobilima i kombijima do donacija za izgradnju citavih naselja za izbegla i raseljena lica... (u koje je nasa drzava useljavala "socijalno ugrozene" @#$#%@#%@)...

Inace, gospodin Nagai je posebna zverka... slusala sam par intervjua sa njim... on Beograd voli vise nego neki rodjeni Beogradjani....

---

PORTRET: TADAŠI NAGAI
Beograđanin

Dragan Galić    | 21. 08. 2010. - 00:02h | Foto: G. Sivacki    | Komentara: 6
Kao retko koji strani diplomata, Tadaši Nagai, bivši japanski ambasador u Srbiji, uspeo je da u zemlji u kojoj je službovao šesnaest godina stekne velike simpatije građana i političara. Od petka i zvanično je Beograđanin. Skupština srpske prestonice dodelila mu je povelju počasnog građanina. Obrazloženje je jednostavno: Zahvaljujući angažovanju ambasadora Nagaija, Srbija je, za poslednjih desetak godina, od Japana dobila donacije vredne 200 miliona evra, od toga u prestonicu je stiglo 40 miliona.


Iz dalekog Japana Tadaši Nagai u Srbiju je stigao prvi put daleke 1968. Te godine diplomirao je društvene nauke na Tokijskom univerzitetu i dobio svoje prvo zaposlenje u ministarstvu spoljnih poslova Japana. Ubrzo, njegova vlada je odlučila da ga s diplomatskim pasošem pošalje u Beograd. Došao je na tri godine da upozna zemlju i nauči jezik, a ostao sedam. Živeo je u stanu kod „Metropola”: „Često sam menjao adrese. Stanovao sam na Vračaru, Dedinju, Lionu”. Radio je kao ataše i treći sekretar u japanskoj ambasadi. Od tada pa sve do danas, kako kaže, neraskidivo je vezan za Srbiju i Beograd. Odlično je naučio srpski jezik i dobro upoznao svoje domaćine: „Za razliku od Japanaca, Srbi su samouvereni. Jedina osobina koju kod vas ne razumem je da na svaki sastanak kasnite pola sata”. U Beogradu je živeo sam. Supruga i ćerka živele su u San Francisku, i nekoliko puta su ga posetile. Nedeljom se odmarao šetajući Košutnjakom ili na Adi igrajući golf. Kaže da je zavoleo srpsku hranu - ukusna mu je. Najviše voli jagnjeću kapamu, ajvar, leskovačku mućkalicu, domaće kobasice. Voli i naše filmove. „Skupljači perja” su, kako kaže, njegova jugonostalgija. Jedan od hobija mu je i skupljanja poštanskih maraka.

Nagai je rođen u Tokiju, pre 67 godina. Još od sedmog razreda osnovne škole bavi se muzikom. Mislio je da flauta nije komplikovana pa je uzeo da je uči sam pomoću udžbenika. Voli Mocarta, Betovena, Bramsa i Dvoržaka. Ume da zasvira i srpske starogradske melodije poput „Bolujem ja, boluješ ti”. Hobi mu je i fotografija, pa je na izložbama javnosti rado pokazivao svoje radove. Neke od njegovih fotografija nalaze se i u monografijama Srbije. Gradu u kome je živeo punih šesnaest godina ostavio je fotografiju Beograda ispod duge nastalu posle bombardovanja. Član je Udruženja flautista i počasni član Sekcije fotografa Srbije. Mada je za Japance karakteristično da se bave borilačkim veštinama, to nije slučaj i s Nagaijem. Kaže: „Trenirao sam džudo čitavih nedelju dana. Trener nije hteo više da radi sa mnom. Bolela ga je noga jer sam ga jako udario prilikom treninga i to je bio kraj”. Priznaje da je nekada davno svirao i na trubi i na francuskom rogu, da je bio dirigent studentskog orkestra u Tokiju.

U njegovoj diplomatskoj karijeri Srbija ima posebno mesto. Četiri mandata službovao je u Beogradu. Početkom osamdesetih imenovan je za prvog sekretara u Ambasadi Japana. Ostao je tri godine. Vratio se ponovo 1998. i sledeće tri godine službovao kao zamenik šefa japanske misije u tadašnjoj SRJ. U Srbiji je bio i za vreme bombardovanja. Dane je provodio u beogradskoj kancelariji, radeći. Zbog „dugogodišnjeg zalaganja na unapređivanju prijateljskih odnosa između Japana i Jugoslavije”, kako je zvanično saopšteno, tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica u januaru 2002. odlikovao ga je ordenom jugoslovenske zvezde drugog stepena.

Ambasador Nagai je već skoro dve godine penzioner. Živi u San Francisku. Pridružio se supruzi i ćerki. Kaže da je nerado otišao iz Beograda, ali i dodaje da je bilo vreme. Od Beograda se oprostio u decembru 2008. koncertom u Beogradskoj filharmoniji. Nagai je svirao flautu za svoje prijatelje. Bio je to kraj njegove ambasadorske karijere koja je počela u oktobru 2005. Opraštajući se, rekao je: „Ambasador ne može, kao recimo arhitekta, da pokaže zgradu i kaže - ovo je moje delo. Zadovoljan sam, međutim, što sam ovde proveo tri godine kao ambasador, mislim da sam na neki način bio uspešan, s obzirom na to da mi je glavni cilj bio da uspostavimo most između dve zemlje. To što mislim da ljudi ovde Japan smatraju prijateljem, već je veliki uspeh”.

U petak Nagai je ponovo došao u Beograd. I opet je doneo darove. Beogradu je poklonio dve fotografije velikog formata, koje je snimio šetajući Topčiderskim parkom. Njegov domaćin Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, pozdravio ga je rečima: „Niko u novijoj istoriji Beograda nije nam pokazao toliko prijateljstva kao Tadaši Nagai, pružajući nam ruku u ime svog naroda punih 16 godina”. I uručio mu je povelju počasnog građanina. Ne skrivajući uzbuđenje, Nagai je uzvratio da je na dodelu povelje došao pravo iz bolnice, da mu je velika čast i da je srećan zbog toga što je radio u Srbiji. Našalio se: ‘’Nisam bio spreman za ovako veliku povelju, pa ću morati da kupim veći kofer’’. Iz Beograda je i ovaj put ispraćen gromkim aplauzom.

---

Takodje... nije da branim ono sto su Japanci radili, ali... govorimo o drustvu koje je pre svega - ratnicko, pa sve ostalo...
Doduse, u poredjenju s onim sto su Britanci i Francuzi radili u Aziji... hm...

Taj covek je samo dokaz da se lepa,pametna i humana deca radjaju svuda.I u Japanu, ali
i u Istocnoj Srbiji

Tnks, za ovaj post.

Ne mislim samo na BG, nego uopste kad pogledas generalno celu Srbiju koja plejada likova ima status pocasnog gradjanina, dobijes nagon za povracanje. Tu cak manji gradovi prednjace sa egzoticnim licnostima  koje nose tu titulu.

A kako su se to Nemci naucili pameti? 
 Oni i dalje ucestvuju u ubijanju ljudi sirom sveta i kroje politiku Evrope (a posebno Balkana) i namecu svoju volju...ekonomskim ili vojnim sredstvima, to sad i nije tolko vazno.
A to bas nikako ne mozes reci za Japance

Da nam sve zemlje cine kao oni gde bi nam kraj bio. Istorijski nam i nisu neki prijatelji ali svaka im cast na tim donacijama kakve god da su

Da bre, ja cuo legendu da je neki Crnogorac uspeo u duelu da dobije Japanskog samuraja