desava se ta tzv. *prezasicenost* od ucenika, verovatno si dobar student.mnogi su pauzirali, nisu hteli da pipnu knjigu po par godina (al te utesih), nasli su posao, radili, bili izgubljeni i to je normalno.verovatno ce ti se desiti momenat kad ce nesto da *kvrcne* i zavrsices fakultet nabrzaka, ali treba dobro da se odmoris.to je klasicno prezasicenje od ucenja, nista drugo.nemoj da te brine, proci ce,moj prijatelj je pune 4 godine tako pauzirao i onda odjednom mu je nesto sevnulo i zavrsio je tih nekih 6 ispita, a nije hteo da cuje za knjigu. spavaj, izlazi, provedi se, opusti se, odi negde gde volis, utakmica, koncert, ili setnja, nadji stare drugove, opusti se i odmori zivce.

I meni je padalo na pamet da je u pitanju samo letargija i potreba za odmorom.
Ali, uzimao sam neke krace odmore, dobro nije to nista predugo 15ak dana, i nije nista pomoglo.

Kupio sam bicikl, pa vozam svako vece, setam i odmaram mozak.
Pokusacu da izguram ovu godinu do kraja, pa sta mi bog da 

Moraš da se podsetiš koje stvari u životu te raduju i da se njima vratiš. Isto tako moraš da napraviš male dnevne rituale koji će te vratiti u kolosek, kao učenje pola sata svakog dana ili 15 minuta, svejedno, bitno je da se držiš te odluke. Profesori su naporni i kada dođeš do IV godine, više ti je muka svega i svi očekuju od tebe da završiš u roku, a ne znaš šta ćeš dalje u životu i tu nastupa neka blaga anksioznost, nisi jedini takav danas. To što si izgubio interes za devojke je ozbiljan pokazatelj da to tvoje stanje mora da se promeni, jer meni ovo izgleda kao put u depresiju.

Počni da slušaš muziku. Možda će ti klasika pomoći, svi znamo koliko je lekovita. Ako si religiozan toliko bolje i mislim da treba da prestaneš previše da brineš jer briga oduzima čaroliju sadašnjeg trenutka. Prati sportove, gledaj motivacione klipove na YT jer bez obzira koliko smešno izgledalo, mi ljudi smo duboko sugestivne osobe i moraćeš da povratiš veru u sebe. Današnji svet je jako depresivan i svi se mi borimo sa tim problemom. Ne dozvoli da to stanje traje predugo. Stiv Džobs je rekao kako svakog dana stane ispred ogledala i pita sebe da li je uradio nešto dobro. Ako je odgovor bio "Ne" pet dana za redom, onda je menjao nešto. Promeni i ti i gore ti piše kako.

 

Svidja mi se sve ovo sto si ispisao Zlaya90, hvala ti !
Radim od ujutru na tim "ritualima" i sigurno je da cu pokusati i to sa ogledalom, jer mi se cini kao dobra fora.

Drago mi je da to čujem.  Promena treba da počne odmah, ne od sutra. Idi i sada uradi nešto što vodi promeni. 

ma ajde svi imamo te "dane" u zivotu..i ko kaze da ih nema..jbg on je neki  savrsen..   
a ti savrseni oni su najvece seronje i govnari ...

ja sam to uvijek resavao kurcoboljom...
odabijem sve na neko vrijeme...
i radim sta mi padne napamet...

imam milion nacina da prezivim "te dane"...taj muski pms...
da ne nabrajam sad...
jer vecinu od toga ti neces sigurno da radis..

ali jedan nacin je da odem negdje...

ja najcesce odem u prirodu...i to sam
(a ti mozes bilo gdje) i ne mislim ni na sta..

eto... sinoc sam procitao jednu navodno istinitu anegdotu...
kao tamo negdje ne znam ni ja gdje...
neki "moreplovci" sreli nekog kajakasa...na pucini...
i sad ono "ej..gdje si..hos' da te spasimo" i to...
on ih odabio...  nece da ga spasu 

 i sad oni kao ono dosadjuju njemu ..ai da ipak provjere koji mu je klinac...
.."pa hoces da ti obavjestimo prodicu ...gdje si se zaputio...i da znaju...gdje si.."

a lik im je odgovorio.."ne hvala ne treba...a  sta mislite zasto sam ovdje " i odveslao dalje...od njih


i tako da ne serem puno...

uglavnom kada odem u prirodu da lijecim "one dane"
tada samo uzivam u hladnoci ili vrelini..
ili kisii ili vlazi..
pa i vjetru i njegovopj upornosti i snazi...

uzivam u sumskim ili rijecnim ili jezerskim zorama..
i u pogledu i reakcijama sumskog zivalja na nepoznati miris kafe....
volim da gledam kako njuskaju njskicama i gledaju i "pitaju se" sta je to... 

naravno uzivam i uzalascima sunca,,,
i ne zivciram se....   i sve mi je ravno od mora pa do kurca...

samo uzivam u cvrkutu pticica ..i ostalim zvucima i glasovima..kao i u opojnim mirisima zivota raznoraznog oko mene...

jedino opterecenje koje imam je
nastalo od stalne potrebe za sjeckanjem i cijepanjem drva za vatru...
obozavam vatru...mogao bi je gledati i louziti po cijeli dan i noc...

kad sam bio mali bio sam veliki piroman 
 i uvijek sam imao sa sobom sibicu ili upaljac i nesto sam palio   
 i komsije su govorile kad vide da gori nesto oko zgrade...
"opet onaj mali piroman nesto  zapalio"    )
 
ili su mi misli zauzete brigom  za pitkom vodom ..ako kisa pada skupljam kisnicu...
ako ne pada  - trazim bare i lokve i izvore...ipotoke i tako  
 
pa i zanesem se i brigom za hranom...
gljive i pokoju biljcicu  volim calabrcnuti onako iz prve ruke..
dobijene  kao dar majke prirode..

ali ne puno....
jer to i zivotinje konzumiraju...
a ja cu se uvijek lakse i brze snaci za klopu- nego one...

mada ponesem sebi dovoljno hrane... a i slabo ja jedem u prirodi  - nemam kad 

i tako samo fotkam sve oko sebe...i samo se cudim..
ma vid' kako je lijepo ono... ma vid kako je bas dobro ono...
ma vidi onog ludog djetlica...sto mnlati rafalno po bukvi....
ili one lopuze kukavice...pa joj kazem ku ku ku ku 
a ona se odazove...ku ku ku ku i tako malo kukaamo...
dok meni ne dosadi...i onda idem dalje....

pa hodam malo..tu...pitam se gdje li mi je bivak,....i iz kojeg pravca sam dosao ovdje...
pa onda pola stata - sat trazim put...kojim sam dosao i kojim bi volio  da se vratim na tacku s koje sam krenuo... pre nego majk padne i pre nego me vukovi i medjedi nanjuse 

i atko kad nadjem put...onda opet svaka  tri koraka..zastanem...
sutim...uzivam i gledam...i  osmotram  okolinu...pa i poslusam je..

pa nastavim malo dalje...

i tako dok ne padne mrak..

tad obavim higijenu sto se moze...

pa u slast popijem koju kapljicu travarice...
calabrcnem nesto na brzinu ..uglavnom slaninu i suvce -mesce...

nabacam drva oko sebe ....da iz vrece mogu da lozim vatru...
posto nije prijatno zbog bilo cega u neka doba ustati iz kreveta
u kojem te greje zena.... ili vreca za spavanje 

i u vrecu se zamotam ...i zaspim... i spavam dok me hladnoca ne probudi..

nda nalozim malo vatru...
procjenim koliko je sati....i azmislim i procjenim hoce li kis apadati...kazem sebi nek pada ko je jebe...

i opet padnem u san....onaj koji najvise volim...
kad spavam i odmaram i dusu i tijelo i um....a sve cujem i osjetim....oko sebe..

i tako i fotkam...dok imam baterije...
kad ugsanu i one...
malo sebe kritikujem sto ne nabavim jos jednu bateriju...kao trecu zamjenu...

i onda malo razmisljam dal da se objesim na brzinu  ili da se upucam u nogu 
i pruzim sebi prvu pomoc....
 pa mi nesto zao bude mene...
i odustanem....  

i sta cu...

onda moram da pravim biljeske...skice...opise...
i da pisem dnevnik dnevnih zbivanja ...u kozarackim sumama...
pa i stihove neke... uglavnom o prirodi i sisama

 i tako za par dana i par noci kad sidjem u civilizaciju...
i ne sjecam se razloga zasto sam otisao na par dana iz nje...

mada tih dana nemam jako dugo...tih koje moram lijeciti takvim metodama...

pa se preventiva svodi na dvocasovni odlazak u obliznje zbunje kraj rijeke..ili na jezerce...
na  ispijanje dvolitre piva i pecenje
kojeg raznjica i kobasice....i okidanje par fotki...
i tako dopunjavam sebi svoje baterije zivota...da ne upadnem u takvo stanje kao ti...

i eto...i ne sekiram se...dobro malo se ponekad zivciram...ali to su sve usputni i nebitni razlozi...
tako da im i ne pridajem na vaznosti...
nego  toga se za par minuta s i ne sjecam ..
i nemam pojma zbog cega sam bio iznerviran...


uglavnom ja ti bolan...sve u zivotu kurcoboljom  resavam... 
a sto ne moze tako... uzmem "cekic" pa to resim...

 

idi vataj picke, blej s ortacima pijte pivo, gledaj svetsko itd