Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-la
Et tu marchais souriante
Epanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest
Et je t'ai croisee rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de meme
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand meme ce jour-la
N'oublie pas
Un homme sous un porche s'abritait
Et il a crie ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie epanouie
Et tu t'es jetee dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m'en veux pas si je te tutoie
Je dis tu a tous ceux que j'aime
Meme si je ne les ai vus qu'une seule fois
Je dis tu a tous ceux qui s'aiment
Meme si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N'oublie pas
Cette pluie sage et heureuse
Sur ton visage heureux
Sur cette ville heureuse
Cette pluie sur la mer
Sur l'arsenal
Sur le bateau d'Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu'es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d'acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n'est plus pareil et tout est abime
C'est une pluie de deuil terrible et desolee
Ce n'est meme plus l'orage
De fer d'acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crevent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l'eau sur Brest
Et vont pourrir au loin
Au loin tres loin de Brest
Dont il ne reste rien.

Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom tog dana
A ti si hodala nasmijana
Rascvjetana očarana pokapana
Pod kišom
Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom
A ja-ja sam se isto tako smješkao
Sjeti se Barbara
Ti koju ja nisam poznavao
Ti koja me nisi poznavala
Sjeti se
Sjeti se ipak tog dana
Ne zaboravi
Neki se čovjek pod trijem sklonio
I on te je zazvao po imenu Barbara
I ti si potrčala k njemu pod kišom
Pokapana očarana rascvjetana
I njemu se bacila u naručaj
Sjeti se tog Barbara
I ne ljuti se na mene ako ti kažem ti
Ja kažem ti svima koje volim
Pa i onda ako sam ih vidio samo jedanput
Ja kažem ti svima koji se vole
Pa i onda ako ih ne poznajem
Sjeti se Barbara
Ne zaboravi
Onu pametnu i sretnu kišu
Na tvome sretnom licu
Nad onim sretnim gradom
Onu kišu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom s Ouuessanta
O Barbara
Kakva li blezgarija rat
Što je s tobom sada
Pod ovom kišom od željeza
Od vatre čelika krvi
A onaj koji te u svome stezao zagrljaju
Zaljubljeno
Da li je mrtav nestao ili još je uvijek živ
O Barbara
Bez prestanka kiši nad Brestom
Kao što je kišilo onda
Ali to više nije isto i sve je upropašteno
Ovo je kiša od strašne i neutješne žalosti
Ovo više nije ni oluja
Od željeza čelika krvi
Posve jednostavno oblaci
Koji crkavaju kao štenad
Štenad što nestaje uzvodno nad Brestom
I odlazi da trune daleko
Daleko veoma daleko od Bresta
Od kojeg ne ostaje ništa

neko

to je bilo jednog utorka
oko cetiri casa poslije podne
mjeseca februara
u kuhinji
neko je ponizio sluzavku
ranio dubinu njenog bica
nesto sto je bilo jos netaknuto
upravo je naceto
i opustoseno
nesto sto je jos bilo zivo
i sto se smijalo cutke
ali neko je usao
rekao neku tesku rijec
jer je razbila nesto
i to sto se u njoj jos moglo radovati
prestalo je zauvijek da se smije
sluzavka je ostala ukocena
ukocena pred kantom za smece
i onda je pocela da drhti
ne smije nikako sada da pocne da place
jer ako pocne da place
sluzavka za sve
dobro zna
da nece nikako umjeti
da se zaustavi
ona u sebi nosi toliku bijedu
vec vrlo je dugo nosi
kao zamrlo dijete sto jos daje neke znake zivota
ona zna dobro
cim prva suza krene
sve druge ce za njom
i to ce napraviti takvu buku
koju niko ziv nece moci podnijeti
otjerace je
to zamrlo dijete u njoj ce potpuno umrijeti
ucuta sta je drugo mogla

rat

iskrcite
kreteni
iskrcite
sve mlado drvece starom sjekirom
isjecite ga
iskrcite
kreteni
iskrcite ga
a staro drvece sa starim korjenjem
sa vjestackim zubalom
sacuvajte ga
i okacite natpis
drvece dobra i zla
drvece pobjede
drvece slobode
i pusta suma bazdice po starom crknutom drvetu
i ptice ce pobjeci iz nje
a vi cete onda ostati tu da pjevate
ostacete tu
kreteni
da pjevate i defilujete

Dorucak
sipao je kafu
u solju
dolio mlijeko
promijesao
kasicicom
popio bijelu kafu
i ispustio solju
ne govoreci nista
zapalio cigaretu
pravio kolute
dima
otresao pepeo
u pepeljaru
ne govoreci mi nista
ne gledajuci me
digao se
stavio sesir
na glavu
obukao kisni mantil
jer je padala kisa
i izasao na kisu
bez rijeci
bez pogleda
a ja sam se
uhvatila za glavu
i plakala

ZA TEBE, LJUBAVI

Isao sam na trg ptica

i ptice kupio

za tebe

ljubavi.


Isao sam na cvetni trg

i cvece kupio

za tebe

ljubavi.


Isao sam na trg staroga gvozdja

i lance kupio

teske okove

za tebe

ljubavi.


A onda sam otisao na trg robova

i trazio te

Ali te nasao nisam

ljubavi moja.

Demoni i divote


Vetrovi i oseke

Daleko veç povuklo se more

A ti

Kao alga blago milovana vetrom

U Ïivom pesku postelje ne miruje‰ sanjajuçi

Demone i divote

Vetrove i oseke

Da daleko povuklo se more

Dok su u tvojim poluotvorenim oãima

Zaostala dva mala talasa

Demoni i divote

Ala šta ste u depresiji

PUTOVANJA

I ja
kao i slikari
imam svoje modele

Jednog dana
a to je bilo jučer
na platformi autobusa
gledao sam žene
kako silaze na ulicu pored mene
Odjednom kroz staklo busa
ugledah jednu
koju nisam vidio kad je ušla
Sjedila je sama i kao da se smiješila
Odmah mi se svidjela
ali istog trena
shvatih da je to moja žena
Bio sam sretan.

Jacques Prevert

ZA TEBE, LJUBAVI

Išao sam na trg ptica
i ptice kupio
za tebe
ljubavi.


Išao sam na cvetni trg
i cveće kupio
za tebe
ljubavi.



Išao sam na trg staroga gvožđa
i lance kupio
teške okove
za tebe
ljubavi.

A onda sam otišao na trg robova
i tražio te
ai te našao nisam
ljubavi moja.

~~Barbara~~

Sećaš li se Barbara
padala je kiša neprestano
nad brestom toga dana
A ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana
Pod krupnim kapima kiše
Sećaš li se Barbara
Sretoh te u ulici sena
Smejala si se
I ja sam se smejao
Sećaš li se Barbara
nisam te ni poznavao
A nisi ni ti mene
sećaš li se,
sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek
ispod neke kapije zaklonjen
viknuo je tvoje ime Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
I bacila si mu se u zagrljaj
sećaš li se Barbara.
Ne ljuti se što ti kažem "ti",
jer ti kažem nekom koga volim,
Pa makar ga samo jednom vidio u životu.
jer ti kažem nekog koga volim
Pa, čak ako ga i ne poznajem.
Sećaš li se Barbara
i ne zaboravi nikad tu kišu
tako blagu i tako srećnu
Na tvom licu srećnom
Nad tim gradom srećnim
Tu kišu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom iz sjećanja.

Oh, Barbara
Velika je svinjarija ovaj rat
i šta li je sada sa tobom
Pod kišom od gvožđa
vatre, čelika, krvi,
a onaj što te je stezao
u zagrljaju zaljubljeno
da li je umro, nestao
Il je možda još živ
Oh, Barbara
Još uvek kiša pada
nad brestom
kao što je padala nekad
Ali nije to isto
Jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše
Užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše
gvožđa, čelika, krvi
Već prosto kiša od oblaka
Koje odnosi velika struja iz bresta
da istrune negdje daleko
Vrlo daleko od bresta
od koga nije ostalo ništa.


JACK PREVER


P.S.-Druga verzija

Ne ponavljati vise pjesme!