Ja (ni)sam superžena
Da li želja da se dosegne ideal savršenosti mnogim ženama predstavlja stres i ugrožava zdravlje? Zašto perfekcionisti često „pate” od osećaja nezadovoljstva?

Želja da se što uspešnije odgovori na brojne profesionalne i porodične obaveze izaziva kod mnogih žena stres


Ona je dobra u poslu kojim se bavi, uvek traži načine da postane bolja i održi korak sa konkurencijom. Kod kuće je perfektna kuvarica, brižna majka i zavodljiva supruga. Izuzetno vodi računa o svom izgledu u čemu joj pomažu redovni odlasci u teretanu, kod frizera, manikira, pedikira, masera. Arsenal preskupe kozmetike se podrazumeva. Ima bogat društveni život koji podrazumeva izlaske sa prijateljima, kurs stranog jezika, ples ili možda jogu. To je žena novog milenijuma. Zvuči poznato?
Okruženje, mediji, ali i same žene nameću sebi ovaj opis kao jedini validan, ukoliko žele da se osećaju uspešno. U poslednje vreme pripadnice lepšeg pola sve više podležu takozvanom sindromu superžene, koja mora neprestano da napreduje, postiže brojne obaveze i izgleda apsolutno fantastično.

Na taj način stvara se dodatan pritisak postizanja ideala „savršenosti” koji je u realnosti teško održiv. Stalno zaposlenje nimalo nije lako naći. Radni dani postaju sve duži, a slobodno vreme sve kraće. Nezadovoljne materijalnom situacijom, sobom i svojim životom, mnoge žene ne nalaze mir ni u sopstvenom domu, jer ih i tu, već pri povratku s posla, čeka brdo obaveza: peglanje veša, pranje posuđa, spremanje ručka za sutradan i, naravno, rešavanje jednačina. Odlazak na počinak često se završava dilemom „koliko je kornjača brža od zeca ako ona krene tri puta ranije s cilja…”

Psiholozi kažu da je potreba za perfekcionizmom uglavnom odraz ličnog nezadovoljstva, nesigurnosti i posledica poređenja sebe sa drugima. Upravo tako dolazimo do nečega što bi moglo da postane ženski neprijatelj broj jedan – stres. On je postao nezaobilazni deo savremenog života i sve više žena tvrdi da ima utisak da ne može da se izbori sa stresom. U jednoj anketi otkriveno je da 66 odsto žena starosti od 19 do 29 godina oseća da su pod umerenim ili jakim stresom, 77 odsto je izjavilo da nema dovoljno vremena za sebe, a čak 72 odsto je reklo da su pod stresom i kad za to ne postoji nikakav vidljivi razlog.

Klopka zvana „savršenost”

– Prokletstvo današnje žene je nagon da bude savršena. Iracionalna potreba da nema mane predstavlja klopku koja vodi destrukciji. Žena oseća neprestanu prinudu da mora da se dokaže. Na taj način ona ne može da raste i napreduje. Ako želi porodicu i karijeru, shvata da je to skoro nemoguće i da će neko uvek biti zanemaren. To dovodi do hroničnog stresa – kaže psiholog Tijana Mandić. Prema njenim rečima, žene koje streme idealu savršenstva i sebi ne priznaju mane, ne mogu ni da ih isprave, pa zapadaju u dublje psihičke probleme. U psihoterapiji preporučujemo ponovno sagledavanje prioriteta i njihovo razvrstavanje – naglašava Tijana Mandić.

Kako stres funkcioniše? Kada ste pod pritiskom počinje lučenje hormona adrenalina i kortizola. Oni izazivaju napetost u mišićima, ubrzavaju otkucaje srca i povećavaju krvni pritisak, držeći vas na oprezu. Kada opasnost prođe, vaš organizam prestaje da luči hormone stresa i vraća se u normalno stanje. Tačno je da malo stresa može da deluje pozitivno, zato što vas podstiče i aktivira. Međutim, ako ste hronično pod stresom, nivo hormona ostaje visok i to se može opasno odraziti na vaše zdravlje. Najčešće fizičke posledice stresa su učestale glavobolje, dehidratacija, povišen krvni pritisak, čir na želucu, pa čak i ulazak u menopauzu ranije nego što je očekivano. Takođe, stres može izazvati i stvaranje loših navika: neumerenost u jelu, češće konzumiranje alkohola, pušenje. Studije dovode stres u vezu sa brojnim psihičkim problemima kao što su depresija, insomnija i poremećaji u ishrani. Stresne situacije se često ne mogu izbeći, ali se zato može uticati na reakcije prema stresu. Dakle, ono što možete za početak da uradite jeste da analizirate svoje ponašanje kada ste pod pritiskom, jer vam to može pomoći da situaciju sagledate iz drugog ugla i shvatite da sledeći put, možda, možete da poštedite i sebe i okolinu izliva nekontrolisanih emocija.

Stalno nezadovoljstvo sobom

Jasmina Knežević-Tasić, psihijatar, govori da žene stalno balansiraju između različitih uloga težeći da dostignu savršenstvo. – Savršenstvo ne postoji, pa su one kontinuirano nezadovoljne sobom. Psihološka cena je osećaj nedostatnosti i gubitak viđenja sopstvene vrednosti. Žene perfekcionisti imaju potrebu za stalnom kontrolom. One moraju da nauče da naprave razliku između „dovoljno dobrog” i „idealnog” – kaže Jasmina Knežević-Tasić i dodaje da je kvalitativna razlika mala, ali razlika u uloženom trudu i energiji nemerljiva. „Važno je da se uspostavi ravnoteža između rada i zabave i da žena ima osećaj da je zadovoljila svoje bazične emocionalne potrebe”, poručuje Jasmina Knežević-Tasić.
Uprkos pretrpanom rasporedu, dopustite sebi kraći odmor, poslužiće i petnaestak minuta potpunog nerada. Prepustite se dnevnom sanjarenju, za koje psiholozi tvrde da je savršen vid mentalnog opuštanja. Vreme koje provedete sami sa sobom, ne prisiljavajući se ni na šta, učiniće da dopunite toliko potrebnu energiju.

Ivana Krstić

Izvor: Politika

Многе људе прогања фантом савршенства, узрок многих великих невоља, злодух који човека исисава, мучи, ломи, уништава.

Опседнути овим фантомом, људи губе сваку представу о остваривом и могућем. Па и свако интересовање за оно што се заиста може учинити и постићи. Све им то изгледа јадно, ништавно, недостојно труда.

Само би се савршена остварења могла рачунати али њих, наравно, нема. Отуда човек иде кроз живот прожет дубоким незадовољством собом, људима око себе и свиме што га окружује. Изједају га горчина и јед, распиње унутрашњи бес. Дође му час да растргне себе, час оне и оно око себе.

Сваки несклад у браку или љубавној вези га љути јер доказује да му брак или веза нису идеални. Свака трзавица у односима са родбином, пријатељима, познаницима га раздражује јер сведочи о несавршенству људксих односа.

Сваки проблем, или неуспех на послу га испуњава срџом и страхом јер указује да посао не обавља на беспрекоран начин. Да није недостижни и свемогући мајстор свог заната. Живот му делује отужно јер га је немогуће испунити непрекидним и треперавим усхићењем. Будући да није у стању да досегне савршенство, човек одустаје од много тога. Његов живот постаје све скученији, све суморнији.

Гањајући недостижно савршенство, човек своје снаге расипа узалуд. Испразно и у празно.

Покушавајући да оствари немогуће, човек пропушта да постигне оствариво.

Упињући се да буде оно што је немогуће бити, човек занемарује оно што стварно јесте и што стварно може.