J-22 Orao :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Jedno zapazanje: Na 5 strana se vodi diskusija o ovom avionu, a nigde nije napisan ni jedan podatak o samom avionu.Pa zato :

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Posada: 1
Dužina sa pito cevi: 14,9 m
Raspon krila: 9,63 m
Površina krila: 26 m2
Visina na stajanci: 4,52 m
Trag točkova: 2,5 m
Maksimalna širina trupa: 1,68 m
Površina vertikalnog stabilizatora: 4,43 m2
Razmah horizontalnog repa: 4,72 m
Površina horizontalnog repa: 8,2 m2
Masa praznog aviona: 5700 kg
Masa spoljnog tereta: 2800 kg
Masa goriva u unutrašnjim rezervoarima: 2450 kg
Normalna poletna masa: 8400 kg
Maksimalna poletna masa: 11200 kg
Maksimalna brzina na nivou mora: 1160 km/h
Brzina panjanja na nivou mora: 75 m/s
Praktični plafon leta: 13200 m
Dužina PSS za poletanje: 595 m
Dužina PSS za sletanje: 670 m
Radijus dejstva: 260 - 530 km
Dolet sa odbacivim rezervoarima: 2450 km
Dozvoljeno opterećenje: +8 / -4,2 G

I jos malo o Orlu:

Razvoj aviona Orao počeo je krajem šezdesetih godina u Vazduhoplovno-tehničkom institutu. Letelica je zamišljena kao okolozvučni lovac-bombarder za podršku jedinicama na liniji fronta i za jurišna dejstva, a planirano je da u jedinicama RV nasledi avione F-84 i Jastreb. Razvoju se 1970. godine priključila Rumunija, čije vazduhoplovstvo je trebalo letelicu koja bi zamenila MiG-17. Projekat je označen YUROM, a avion je kasnije u Jugoslaviji dobio ime J-22 Orao, dok je u Rumuniji označen IAR-93.

Prvi jugoslovenski prototip poleteo je 31. oktobra 1974. godine, a rumunski prototip je poleteo istog dana. Prve proizvedene letelice bile su namenjene za izviđačke zadatke, a označene su IJ-22 i INJ-22 (dvosed). Lovačko-bombarderska varijanta ozačena je J-22, a školska dvoseda verzija NJ-22.

Avion Orao je dvomotorni visokokrilac. Krila su strelasta sa aeroprofilom NACA 65A-008. Strela napadne ivice je 43°, a strela krila na 25% tetive je 35°. Trup letelice je tipa polumonokok. Repne površine su strelaste, horizontalni stabilizator je ceo pokretan. Stajni trap je tipa tricikl, uvlačiv, sa upravljivom prednjom nogom i pneumaticima niskog pritiska. Za smanjenje staze sletanja Orao je opremljen kočionim padobranom.

Za pogon letelice koriste se dva turbomlazna motora Rolls Royce Viper 632-41, koji su proizvođeni u Jugoslaviji po britanskoj licenci. Ovi motori su imali relativno mali potisak (po 17,79 kN) pa je, radi ugradnje na lovačko-bombardersku verziju aviona, u saradnji firme Rolls Royce i VOC-a pokrenut razvoj komore za naknadno sagorevanje. Motor sa uređajem za naknadno sagorevanje označen je Viper 633-41, a ima potisak 22,24 kN na forzažu.

Orao ima presurizovanu i klimatizovanu pilotsku kabinu. Pilot sedi na izbacivom sedištu Martin Baker Mk YU.10LB tipa 0-0. Vetrobransko staklo je neprobojno za streljačko naoružanje. Kod dvosede varijante zadnje sedište je izdignuto u odnosu na prednje.

Avion je naoružan jakim streljačkim naoružanjem koje se sastoji od dva dvocevna topa GŠ-23L kalibra 23 mm postavljena u trupu, sa po 200 metaka u borbenom kompletu. Podvesno naoružanje se nosi na 5 tačaka - od toga 4 na krilima (nosivosti po 500 kg) i jedne podtrupne (nosivosti 800 kg). Maksimalna masa ubojnih sredstava je 2800 kg. Orao može biti naoružan TV vođenim raketama vazduh-zemlja AGM-65B Maverick, radio-vođenim raketama Grom, kasetnim bombama BL.755, klasičnim, kočećim i probojnim bombama, kontejnerima sa napalmom, kontejnerima za izbacivanje submunicije, lanserima nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm i 128 mm. Na tri podvesne tačke mogu se nositi dodatni rezervoari za gorivo kapaciteta po 500 litara. Izviđačke verzije aviona mogu da nose kontejnere za foto, IC i elektronsko izviđanje i kontejnere za osvetljavanje.

Orao je opremljen VHF i UHF radio-uređajima, HUD-om Thomson-CSF VE-120T, računarom za upravljanje vatrom, sistemima za navigaciju, IFF uređajem, signalizatorom radarskog i laserskog ozračenja, lanserima IC i radarskih mamaca.