Au brate....jednom videli sta se radi i uvatili se ko pijan plota,  dve prostoprosirene radnje koja se odvija pri kupovini nekretnine ...

Pa nije sve tako jednostavno u praksi kao sto je kada kupis njivu na Ubu, Umci, Lipovici, ili bilo kom drugom delu predgradja Beograda. Postoje i komplikovaniji odnosi od opisanih.


I da, i dalje mislim da je posao izvrsitelja u Srbiji prenagljen i ishitren, obzrirom na ekonomski status stanovnistva i primenjive zakone, u praksi a i na papiru.

Извршитељи у "Ресавици" плене од угља до фотеље директора


Судски извршитељи интензивирали су пленидбе у рудницима "Ресавице", па плене све што се продати може – од угља, јамске грађе и рударске опреме, па до намештаја у канцеларијама директора.

У Главном одбору Синдиката Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља "Ресавица" рекли су Танјугу да су извршетиљи почели да плене од половине прошле године, чиме, како кажу, угрожавају сигурност руда и целе рударске смене.

Извршитељи и адвокати реагују, како је речено, по пресуди суда у Деспотовцу, а на тужбе рудара за неисплаћен сменски рад.

"О овом проблему смо још 21. децембра 2015. говорили са министром рударства и енергетике Александром Антићем у Београду. Састанку је уз представнике Синдиката рудника и Независног синдиката, учествовало и пословодство предузећа са в. д. директором Стеваном Џелатовићем на челу, а присутан је био и приватизациони саветник Викторина Дунић", кажу у Синдикату.

ЈП ПЕУ нема решење без помоћи државе, а судски извршитељи долазе по пресудама судова, пописују имовину рудника која иде у бесцење, да би адвокати могли да наплате своја потраживања, изјавио је Танјугу раније председник Синдиката Небојша Миленковић.

В. д. генералног директора ЈП ПЕУ Џелатовић изјавио је да потраживања за сменски рад тражи 2.700 радника за период 2007–2014. од којих су њих 1.700 тужили фирму, а 1.000 није, али има и пензионера којима се дугује.

"Почетком августа са министром Антићем смо се договорили о три опције за исплату и радници су се све до пре два дана изјашњавали о њима", рекао је Џелатовић.

Права опција је, подсећа, да се радницима, одмах по потписивању уговора, исплати 50.000 динара, а остало на 24 месеца ако се одрекну камата.

Друга је исплата 50.000 динара одмах приликом потписивања уговора, а остало на 36 месеци ако се одрекну 50 одсто камате.

Трећа опција је 50.000 динара одмах, а остало на 48 месеци ако се не одрекну камете.

Џелатовић је додао да се за једну од тих опција изјаснило 1.300 радника, највише за прву.

Дуговање рударима за сменски рад је 1,3 милијарде динара, а са каматама преко две милијарде.

"Нама је веома стало да исплата крене што пре, јер се сума стално увећава кроз камате и судске трошкове. Имамо одличну сарадњу са Министарством рударства и енергетике и Владом, и очекујем да брзо решимо овај проблем", истакао је Џелатовић.

Izvršitelji bolnicama mogu da zaplene aparate i lekove


Izvršitelji će ovih dana pokucati na vrata pojedinih bolnica, a ako bude bilo potrebe, oduzimaće im i aparate ako ne budu mogli da isplate nagomilane dugove.



Zdravstvene ustanove širom Srbije po raznim osnovama duguju neverovatnih 100 miliona evra, zbog čega su im računi u blokadi. Dok je pre godinu s tim muku mučilo "samo" 16 zdravstvenih ustanova, taj broj se sad popeo na 21. Blokirano je sedam domova zdravlja, 12 bolnica i službi Hitne pomoći, kao i apotekarske ustanove "Pančevo" i "Šabac". Zbog toga jedva rade zdravstveni centri u Užicu, Vranju, Surdulici, bolnice u Vršcu i Boru, domovi zdravlja u Leskovcu, Ćupriji, Žitorađi...

Dr Marko Ilić iz Opšte bolnice u Ćupriji kaže za Alo da zbog blokada pacijenti ne trpe - za sada.

"Sve što nam je neophodno za rad trenutno imamo. A kako će dalje da bude, to ne mogu sada da predvidim", kazao je on.

Kako je Alo u više navrata pisao, glavni razlozi blokada računa vuku korene još iz 2006. godine, kada stomatolozima nisu isplaćene plate, zbog čega su oni tužili zdravstvene kuće koje su posle morale da ih isplate. Osim toga, blokirani su im računi i zbog neplaćanje lekova i medicinskih sredstava nabavljačima, kao i zbog nenamenskog trošenja novca koji im je RFZO isplaćivao. Pojedini direktori, kako je već objavljeno, trošili su ta sredstva na plate i stimulacije zaposlenih, ali i na radnike koje su primali bez ikakvog plana.

"Sad smo došli dotle da poverioci od ustanova koje su u blokadi svoja sredstva naplaćuju i preko sudskih izvršilaca. Naplata se izvodi zaplenom medicinskih aparata, vozila hitne pomoći ili zaostalih lekova na lageru. Zbog cele te situacije na plaćaju se prekovremeni rad, potrebe laboratorije, kao ni servisi aparata", opisuje situaciju izvor ovog lista blizak zdravstvenim vlastima.

Da li je blizu krah srpskog zdravstva, pitanje je na koje je Ministarstvo zdravlja pokušalo da odgovori.

"Dugovanja zdravstvenih ustanova je nasleđen problem, koji se godinama akumulirao. Na kraju je doveo u opasnost opstanak kompletnog zdravstvenog sistema. S tim u vezi, sadašnji saziv Ministarstva zdravlja u poslednje dve godine preduzeo je niz mera kako bi omogućio nesmetano funkcionisanje svih zdravstvenih ustanova, pa i onih u blokadi. Svi troškovi zdravstvenih ustanova se u poslednje dve godine izmiruju na vreme, čak i pre isteka zakonskog roka, tako da nije napravljen nijedan novi dug u ovom periodu. Ministarstvo zdravlja izražava veliku zahvalnost poveriocima, posebno iz farmaceutskog sektora, na razumevanju i strpljenju tokom prevazilaženja ovog problema", kažu nadležni.

RFZO priskočio u pomoć

Prema objavljenim podacima, lekove za potrebe blokiranih ustanova RFZO sada plaća direktno dobavljačima. Isto je i kada su u pitanju krv i produkti od krvi, energenti. Dosad je ta ustanova isplatila oko 1,06 milijardi dinara dobavljačima za potrebe zdravstvenih ustanova čiji su računi u blokadi.

 

Прича о извршитељима се своди на присвајање  прихода јавних предузећа.Јавна предузећа масовно покрећу извршења против потрошача , за свако извршење одмах плаћају неколико хиљада динара извршитељу.Извршитељи нешто наплате од дела потрошача, који имају плату или пензију, а од осталих ништа не наплате, а уплаћене трошкове од јавних предузећа не враћају, јер то закон не предвиђа .

С обзиром да већина дужника нигде не ради и не прима пензију, од њих се ништа не може наплатити, а  јавна предузећа плаћају унапред трошкове и за ове дужнике(који се не враћају ако дуг не буде наплаћен), јавна предузећа трпе велике губитке због овога, а једино профитирају извршитељи.