а ко је причао и обећао од функционера с300 или неки други систем,осим обичних људи који би то прижељкивали да се деси

Veći je problem što ljudi misle da se oružje i kompleksni sistemi kupuju na sledeći način:Vučić dodje u Moskvu,sedne,pije kafu s Volodjom i kaže,brate vidiš ove ustaše dobijaju od Amera kojekakve igračke,bi li ti mogao da nam daš koji iskander,eventualno neki PVO sistem,par aviona,neka se nadje jebi ga šta znam.Volodja mu odgovori,ma nemaš problema,sad ću ja da nazovem da vidim.Pozove svoje ljude i kaže,slušaj Aca mi je ovde traži nešto od oružja,aj vidi majke ti ima li tamo na lageru iskandera,bukova i ako ima vidi neki MIG 29,šta god da ima spakuj to treba da mu pošaljemo čovek je ovde 2,3 dana pa da ne ide praznih ruku....

Hehhe...opet ce se iznenadite...stalno se nesto iznenadjujete...

Gorilko , ovde , uz pomoć Cvijanovića koji mu uredno objavljuje (i oprema) tekstove,a ja ne videh da se on ikada pobunio :

     http://standard.rs/politika/32982-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5


  Šasije, ili remont helikoptera + "šipunov" (koje pominje Guskova) za mene nisu "naoružavanje Srbije",ali kada mi se uz tekst objavi niže postavljena slika,neko me onda svesno laže .
  Gorilko u tekstu sve vreme opravdava svoje stavove tekućim naoružavanjem ´rvatske,a znamo čime se to oni vojno ojačavaju.Ne pravi se paralela (uz onako "muški" naslov) ,ako autor ne misli da je vreme da vojno budemo egal,ili jači od ´rvata.Šasijama to nećemo biti.



     

он се посебно пита око ове теме
а што се тиче изједначавања  и егала,ево шта кажу кроати

HRVATSKI MEDIJI UPOZORAVAJU: Srpska vojska na Putinov pogon - noćna mora za NATO i Hrvatsku!

HRVATSKA 09:37, 02.11.2015. 1616
Srpskom premijeru u Moskvi ponuđen je, javljaju ruski mediji, kredit od 5 milijarda dolara za opremanje srpske vojske novim naoružanjem

Najava premijera Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija od Ruske Federacije nabaviti deo naoružanja, koje neće biti ofanzivnog karaktera, već će služiti za zaštitu zemlje izazvala je veliku pažnju medija u regionu, a čini se posebno u Hrvatskoj.

Kako prenose mediji u toj zemlji vladar Kremlja (Vladimir Putin, prim. aut.) ušuškan u vojnu aroganciju, odlučio je novu partiju geopolitičkog ruleta zaigrati na Balkanu.

"Srpskom premijeru u Moskvi ponuđen je, javljaju ruski mediji, kredit od 5 milijarda dolara za opremanje srpske vojske novim naoružanjem. Beogradski vojni komentatori euforično najavljuju trku u naoružanju s Hrvatskom, pa govore o skoroj isporuci ruskih borbenih aviona MiG-35, helikoptera Mi-171, te raketnih sistema S-300PMU2 i pancir", piše Slobodna Dalmacija.

Oni navode pisanje medija kako će Rusija, u zamenu za izostanak Srbije u redovima NATO-a, pokloniti "sve što treba od vojnog arsenala kako bi Srbiju pretvorila u neosvojivo utvrđenje za NATO na Balkanu“.

Pouzdan saveznik

"Srpsko prizivanje isporuke ruskog naoružanja je očito reakcija na najavljene američke donacije Hrvatskoj vojsci koja se pokazala kao pouzdan saveznik SAD u misijama u Afganistanu", kaže general Pavao Miljavac, nekadašnji ministar odbrane i načelnik Glavnog stožera OSRH.

"Amerika želi da nagradi Hrvatsku i da joj pomogne da dosegne više standarde NATO, ali i poveća bojevu moć. Srbija je raspadom SFRJ nasledila veći deo vojnonamenske industrije koji joj i danas pruža veliki vojni potencijal. Taj kompleks sposoban je u određenim okolnostima proizvesti velike količine vrlo kvalitetnih ubojnih sredstava, jurišnih pušaka, oklopnih vozila, artiljerije te jurišno-školske avione. Srpska vojska je možda zastarela, ali je nikako ne valja podcenjivati", kaže general Miljavac za Slobodnu Dalmaciju.

Jačanje vojske

Podsetimo, srpska vojna avijacija mogla bi uskoro biti pojačana sa najmanje 20 ruskih borbenih aviona i helikoptera.

Kako saznajemo, Rusija će Srbiji dati lovačke avione „mig-29“ i jurišne helikoptere „mi-24“, što će znatno poboljšati stanje u našem prilično oronulom vazduhoplovstvu.

Avioni „mig-29“, koji bi bi uskoro mogli da stignu u Srbiju, trenutno su deo ruskog 31. lovačkog avijacijskog puka iz baze Milerovo. Ta jedinica će se do kraja godine snabdeti najsavremenijim avionima „suhoj“, a više od 30 „migova“ praktično će biti stavljeno u otpis.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da postoje dobre šanse da se ugovori nabavka letelica iz Rusije.

"Vrlo je moguće da će se to desiti pošto Rusija ima motiv zato što ima tehniku koja se povlači iz naoružanja u narednih godinu dana i njima je to nepotrebno. Ako bi Rusija takva sredstva po povoljnim uslovima donirala Srbiji, s jedne strane bi ostvarila politički prestiž, a s druge strane komercijalne motive, jer ćemo im plaćati i remont i održavanje. To je u ovom trenutku jedino realno jer Srbiji nema novca za kupovinu nove tehnike", ocenjuje Radić.

On, takođe, ističe da Zapad neće blagonaklono gledati na to što će Moskva vojno pomoći našu zemlju.

"Zapad nikako neće biti oduševljen i siguran sam da će biti kritika, ali će prećutno to sve biti tolerisano", kaže Radić.

(EPK/Slobodna Dalmacija

А зашто би нам Руси продали (поклонили) било шта од наоуружања, кад смо ми на путу ка ЕУ интеграцији, а иста је непријатељски настројена према Русији. Где је ту логика. Нико нормалан не наоружава потенцијалне непријатеље па ни Руси.

...niti bi Vučić to smeo da primi,bez saglasnosti zapada.

Ložiona za narod 

Ovo što Rvati pišu...oni su Srbofobi,po difoltu,kada ne znaju šta će,oni opale po nama.
To ih ujedinjuje,dokazano.

За анализу ОДКБ-а на нашим просторима се користе углавном западни извори. Уз поређење са НАТО-ом и оцене чија је водиља неретко цинизам, тешко је закључити о каквој је заправо организацији реч. Суштина је у томе да ОДКБ и НАТО савез не деле исте вредности, каже политиколог Божидар Кнежевић.
Организација договора о колективној безбедности је основана 2002. године, а након непуне две године добила је статус посматрача у организацији Уједињених нација, као међународна регионална организација безбедности. У систему војно-политичког савеза, поред Русије, данас су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан.

Циљ удруживања је било очување безбедности држава после распада СССР-а, јер се њиме распао и јединствени војно-индустријски комплекс, систем противваздушне и ракетне одбране, радарски систем, системи веза и складишта муниције. Аналитичар Александар Каравајев из Центра за проучавање постсовјетског простора удруживање назива „цивилизованим разводом“.
„Државе које су тада настале на постсовјетском простору су се договарале око питања у вези са функционисањем министарстава одбране и нису дефинисале геополитичке задатке. Али 90-их ОДКБ се суочила са новим изазовима, попут борбе против тероризма и промета дроге“, каже Каравајев.
ОДКБ не жели да буде конкуренција НАТО-у/

Носећи део договора савеза је члан који је готово идентичан члану Северноатлантског уговора који каже да се агресија против једне државе сматра нападом на све чланице организације, које јој пружају војну помоћ. Међутим, ОДКБ не може се поредити са тим савезом, прво због броја чланица, али и по војном буџету који је тренутно нешто већи од 3 милиона долара, док НАТО располаже са 2,5 милијарди. Реч је о новцу за администрирање, док војне снаге на својој територији појединачно финансирају чланице, објашњава политиколог Божидар Кнежевић.
„ОДКБ-у није циљ да буде конкурент НАТО, они су од 2004. године неколико пута покушавали да успоставе сарадњу с тим савезом, што је тренутно немогуће због дешавања у Украјини. Међутим, НАТО не жели да ОДКБ призна као себи равну регионалну организацију. Преферирају да одржавају контакте са чланицама на билатералној основи, с обзиром на то да су у програму Партнерство за мир. Без обзира на заједничку претњу, тероризам, НАТО не жели да сарађује, јасно је да ОДКБ и НАТО не деле исте вредности", каже Кнежевић.
Снаге на терену
Због преливања кризе из Авганистана, страха од тероризма, али и трговине наркотицима, ОДКБ је пре САД-а, 2001. године основала Колективне снаге брзог развијања за Централно — Азијски регион. Реч је о 10 батаљона специјалних високо мобилних падобранских јединица. Ту су и колективне снаге оперативног реаговања које могу да дејствују искључиво на територији ОДКБ-а. То су снаге респектабилног састава са 20 хиљада војника.
„Само је Русија за те снаге издвојила ваздушно — десантну дивизију и јуришну бригаду. Ради се о падобранцима који су непрекидно у стању повећане борбене готовости. Од одлуке о употреби ових снага до пребацивања војске у зону реаговања прошло би свега неколико сати. То што још увек нису имали потребе да реагују, доказује да их евентуални противници поштују, јер знају с ким би имали посла ако дође до сукоба", истиче Божидар Кнежевић.
ОДКБ располаже и мировним снагама које могу да реагују ван територије земаља чланица, тренутно у свом саставу имају 3600 војника, који никада нису ангажовани. Разматра се могућност ангажмана после смиривања ситуације у Сирији, али то је још неизвесно и зависиће од одлуке Савета безбедности УН.
Борба против трговине дрогом
Приближно 25, а према неким изворима и 50 одсто авганистанске производње наркотика транспортује се по „Северном путу", преко земаља Централне Азије у Русију и даље у Западну Европу. Процењује се да су од 2003. до 2015 снаге ОДКБ заплениле више од 300 тона наркотика, али и 11 хиљада комада оружја.
ОДКБ и Србија
Нашој земљи је у априлу 2013. године додељен статус посматрача у Организацији договора о колективној безбедности. Осетљивост геополитичке позиције Србије наишла је на пуно разумевање Руске Федерације, али и саме организације, којој је јасно да је сарадња Србије са НАТО-ом геополитичка чињеница.
Перспективе
Када су се у појединим земљама чланицама ЗНД догодиле обојене револуције, чланице ОДКБ-а су почеле да размишљају о реформисању организације. Александар Каравајев каже да је формиран савез који ће штитити легитимне власти од претње споља, иако тим поводом земље нису потписале званичан документ.

„Након погоршавања односа са НАТО-ом, прво због ширења Алијансе, а онда и због ситуације у Украјини, ОДКБ се налази на раскрсници и тражи одговор на питање шта би требало да буде стратегија организације. Истовремено, у оквиру ОДКБ-а постоји велики број безбедносних програма који исправно функционишу. Рецимо, ефикасно сарађују руске и казахстанске снаге за брзо реаговање“, оцењује Каравајев.
И у недавно одржаној Омладинској школи ОДКБ-а у Београду, речено је да је савез свестан својих недостатака, јер је стратегија из 1995. превазиђена, али и да се због свакодневних нових изазова и ризика безбедности мења у ходу. Неће одустати од комуникације са осталим савезима у борби против заједничког непријатеља света, а то су терористи. Основни правац деловања остаје решавање задатака глобалног карактера, али пре свега стабилизација зоне интереса Русије и земаља-чланица.

(naslovi.politika.rs)