PRESS ISTRAŽUJE...
OPET ĆE SRBIN RADO U VOJNIKE

Novim zakonom uvešće se red u ovu oblast, civilna služba i dalje će trajati devet meseci, ali će se tačno regulisati ko i kada može da uloži prigovor savesti. Uvodi se i obuka u centrima za spasavanje

Vlada Srbije stavila je u proceduru zakon o civilnom služenju vojnog roka, čijim će se usvajanjem uvesti red u ovu oblast. Civilna služba i dalje će trajati devet meseci, ali će se zakonom, između ostalog, tačno regulisati ko i kada može da uloži prigovor savesti.

Koliko nam je taj zakon potreban potvrđuje i istraživanje Pressa nedelje. Anketirajući regrute koji u sve većem broju služe vojni rok u civilu došli smo do njihovih priznanja da koriste svaku priliku da „izvrdaju". Rečeno nam je da se civilna vojska više koristi kao izgovor za izbegavanje vojne obaveze, nego kao iskreno pozivanje na prigovor savesti.

- Došlo je vreme da idem u vojsku, ali nisam hteo u uniformu, pa sam se prijavio za civilno služenje. Dobio sam mesto kurira u jednoj javnoj instituciji. Pitao sam šefa šta treba da uradim da se više ne pojavljujem. Rekao mi je da ide zima i da im kupim nekoliko jakni. Otišao sam na buvljak, kupio jakne i sledeći put su me videli za devet meseci - priča Beograđanin D. A. (26).

Državni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovičić kaže da po novom zakonu prigovor savesti neće moći da traže oni koji imaju dozvolu za oružje, koji su podnosili zahtev za dozvolu, kao i oni koji su gonjeni po službenoj dužnosti. Takođe, napominje on, u civilnu službu neće moći da idu ni oni koji su krivično gonjeni za učešće u tučama, oni koji jesu ili su bili članovi nekog lovačkog udruženja ili su se na bilo koji način bavili upotrebom vatrenog ili hladnog oružja.

- Da ne bude zabune, to se ne odnosi na mesare ili neke profesije kojima je nož sredstvo za rad. Uostalom, omogućava se i služenje vojnog roka u kasarni, ali bez oružja - precizira Jovičić.

On dodaje da novi zakon predviđa da oni koji služe civilno mogu svojim angažovanjem da donesu neku korist društvu i državi, iako ne nose oružje.

- Novitet je što svi koji odlaze na civilnu službu moraju da prođu 15 dana obuke u centrima za zaštitu i spasavanje. To je delovanje u slučaju poplava, požara i drugih elementarnih nepogoda. Takve smo situacije imali sa poplavama u Vojvodini. Postoji mogućnost da se ta obuka produži i na tri meseca, ali to je samo na nivou ideje. Posle obuke, oni bivaju rapoređeni u neke od ustanova kojih je ukupno 1.813. To su ustanove socijalne i zdravstvene zaštite, kulturne institucije - priča Jovičić.

Na pitanje da li ovaj zakon znači pooštravanje uslova za služenje vojnog roka gde je prigovor savesti služio kao izgovor za izbegavanje uniforme, on odgovara da je cilj pre svega uvođenje te oblasti u zakonski okvir, ali i uvođenje reda.

- Ovim zakonom uvažavamo lične razloge mnogih momaka, obezbeđujemo poštovanje ljudskih prava, ali i da u isto vreme budu društveno korisni, pa čak i ako služe bez oružja. Bez obzira na ove izmene, naš sistem i dalje ostaje jedan od najmanje zahtevnih. U Švajcarskoj civilno služenje traje 177 dana, u Poljskoj devet meseci, u nekim zemljama Evrope 24 meseca, a u Grčkoj i do 46 meseci - kaže Jovičić.

On ne želi da kalkuliše koliko će se kod nas smanjiti broj regruta koji će želeti u civilnu službu posle usvajanja zakona.

- Ali ja verujem da će mnogi dobro razmisliti, naročito kada vide ovih 15 dana obuke koja se možda produži i na tri meseca. Shvatiće da im je možda bolje da odsluže u kasarni šest meseci, naročito što u vojnu službu mogu i bez oružja, ako imaju problem sa prigovorom savesti - zaključuje Jovičić.

Petar Milićević iz Evropskog biroa za prigovor savesti kaže da obaveza Srbije da donese ovaj zakon postoji još od pristupanja Savetu Evrope 2003. godine. On smatra da je dobro što se novim zakonom prvi put postiže jasno razdvajanje civilne službe od vojne, i kojim se potvrđuje prigovor savesti kao ustavna kategorija. Međutim, kada je u pitanju „situacija na terenu", on ističe da sam zakon nije mnogo odmakao od Uredbe, kojom je do sada bila regulisana civilna služba i da će sve zavisiti od primene zakona.

- Ako se zakon bude dosledno primenjivao, civilna služba će postati jedna zaista društveno-korisna institucija, koja će jednog dana prerasti u volontersku službu posle ukidanja vojne obaveze - predviđa Milićević.

Milićević ističe da ne postoje jasno definisani standardi u svetskim okvirima kada je u pitanju civilna služba, tako da se ostavlja državama da prema svojim potrebama donose zakonske odredbe.

- U Norveškoj, recimo, mogu da idu i oni koji imaju lovačke dozvole, pa čak i oni koji imaju dozvolu za nošenje puške! To je radikalno-liberalan pristup. Mislim da ograničenja treba da budu krajnje sudske prirode i da se ostavi svakoj osobi da zaista odlučuje po svojoj savesti - smatra Milićević.

On dodaje da naš zakon uvodi neke nove odredbe, koje su moderne čak i za neke zemlje EU, kao što je predviđena kazna za ustanovu koja diskriminiše prigovarača savesti. S druge strane, Milićević podvlači da je problem novog zakona što je civilna služba i dalje pod Ministarstvom odbrane.

- Ta služba treba da bude potpuno civilnog karaktera. Ona je u većini zemalja raspoređena u ministarstva rada, pravde ili ljudskih prava. To nije greška Ministarstva odbrane, jer sada je teško naći ministarstvo koje bi preuzelo takve obaveze - zaključuje Milićević.

Veljko Kadijević, vojni analitičar, kaže da je došlo vreme da se pitanje civilne službe vrati u početne okvire, jer se u prethodnih nekoliko godina izrodila u svoju suprotnost.

- Civilna služba više nije pitanje prigovarača savesti, već je to postao opšti manir, ljudi koji služeći civilno misle da su na taj način prevarili državu. Bilo je smešnih situacija da 300-400 ljudi služi vojsku u pozorištu, gurajući kolica i pridržavajući garderobu. Svi modeli u razvijenim demokratskim zemljama podrazumevaju da prigovarači savesti služe vojsku u društveno-korisnim institucijama državnog sistema, koji i u ratu završavaju svoju funkciju. Sistemu odbrane je neophodno široko obučavanje stanovništva za slučajeve rata. To je normalno i to rade sve države u svetu - završava Kadijević.



Šutanovac: OVO ČEKAMO ŠEST GODINA

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac kaže za Press nedelje da će se novim zakonom o civilnoj službi zakonski urediti civilno služenje vojnog roka, na šta čekamo još od 2003. godine.

- Ideja novog zakona je da se zadovolji obaveza služenja vojnog roka, kao ustavna kategorija, ali i odredba o ljudskim pravima i obavezama koja ukazuje na mogućnost prigovora savesti - kaže Šutanovac.

Na pitanje da li je svrha ovog zakona pooštravanje uslova za civilnu službu i smanjenje broja onih koji idu na civilno služenje vojnog roka, on kaže da je poenta u zakonskom uređenju i ostvarivanju svih prava i obaveza.

- Ako mene lično pitate, ja sam uvek za redovno služenje vojnog roka. Moram da kažem da nam se dešavalo dosta puta da neko ko se odluči za civilno služenje promeni mišljenje i zatraži da služi vojsku regularno, jer je shvatio da zbog tog prigovora savesti neće moći da radi poslove koji zahtevaju nošenje oružja - navodi Šutanovac.

fakti

n Vojska se služi od 21. do 27. godine

n Za državljane Srbije koji žive u inostranstvu starosna granica za služenje vojske je do 35. godine

n Civilna služba uvedena je 1992. godine

n Od 1992. do 2002. vojsku je civilno odslužio samo 81 regrut

n U 2008. godini civilno je služilo 17.000 regruta


Tri meseca duže košta više

Petar Milićević iz Evropskog biroa za prigovor savesti kaže da se može smatrati diskriminacijom to što civilna služba traje devet meseci, dok vojnici u kasarnama služe šest meseci.

- U Savetu Evrope postoji preporuka da civilna služba ne sme da bude kaznenog karaktera u vidu trajanja službe. Međutim, nije precizno definisano šta to znači. Prema nekim mišljenjima u SE, sve što je više od pola u odnosu na vojnu službu smatra se diskriminacijom. Po logici stvari, služba bi trebalo da bude jednaka. Zaista, ne bi trebalo neko da troši tri meseca života duže - smatra on. - A i civilnu službu finansira sam prigovarač savesti, zato što od vojske dobije dvadesetak evra, koliko i redovni vojnik. Znači, mora da se finansira tri meseca duže u vreme velike krize, kada je 35 odsto omladine nezaposleno.

Veljko Kadijević, pak, kaže da civilno služenje nije duže, nego da je reč o dva različita koncepta.

- Reč je o radnim danima. Služenje u uniformi je mnogo aktivnije i logika je da se teže stvari rade kraće - kaže Kadijević.

D. ISAILOVIĆ - V. MILADINOVIĆ

Izvor: Press

Bilo bi najbolje da se vojska uopšte ne služi, ni vojno ni civilno, ali treba da imamo što više oficira, pogotovu generala, jer su oficiri faktor stabilnosti u svakoj zemlji.

slazem se...ali kad to bude u svakoj zemlji na planeti

A da za pocetak izmene taj ogavni termin "civilno sluzenje vojnog roka" 

To treba da bude nesto poput "drustveno koristan radu u zamenu za idsluzenje vojnog roka"... smesna mi je pomisao da neko ko provede par mecesi na prijavnici fakulteta kaze da je sluzio vojni rok 

ukinuti vojni rok i civilni i u kasarni i proglasiti oazu miru i prijateljstva medju narodima

Ti si navijao za Norvesku na Eurosongu?

nisam ni gledao eurosong, cak se i ne secam ko je pobedio 

Pa norvezanin sa pesmom:

Fairytale  

ne svidja mi se pesma 

E pa svidjala se ili ne, bajka je ukidanje vojske i mir u svetu.

Jedna stvar su zelje i mislim da nema coveka na svetu koji nije za to kada bi se moglo garantovati da ce biti vecnog mira (na stranu kriminal, mislim na ratove i odnose medju i unutar drzava) a druga stvar je realnost.