Судови затрпани старим предметима :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Судови затрпани старим предметима

У ову годину правосуђе у Србији ушло је са скоро три милиона нерешених предмета. У судовима кажу да је често реч о компликованим предметима са више странака и дугим вештачењима. Формирају се комисије које ће пратити ситуацију са решавањем старих предмета.

Судски процеси у Србији неретко трају и дуже од деценије. У 2014. годину ушло се са готово три милиона нерешених предмета, а више од половине њих је старије од две године. Повреде права на суђење у разумном року које су потврђене пред Уставним судом, али и Судом у Старзбуру недвосмислено упозоравају на неефикасност правосудног система.

Дарко Симић ће ове године обележити пунолетство свог судског спора. Пре 18 година развео се од супруге, и како нису могли да се договоре о подели стана, тужбу је поднео Првом основном суду у Београду.

"То суђење почело је фебруара месеца 1996. године. Ево траје већ 18 година и могу да кажем, да подвучем чињеницу, да се није десила ниједна првостепена пресуда", каже Дарко Симић.

Током готово две деценије, у судницу је улазио у просеку два до три пута годишње. Последњи пут у септембру прошле године. Ново рочиште још није заказано.

"Ми смо се 18 година практично вртели у кругу, ту је судило 13 судија, што редовно, што који су били на замени. Било је негде 60 и више рочишта, била су два вештачења, која су касније одбачена", објашњава Симић.

Од 1,7 милиона старих предмета, пред основним судовима је милион и 650 хиљада. У београдском Основном суду објашњавају да је често реч о компликованим предметима, са много странака и дуготрајним вештачењима. Верују у нов програм, који треба да растерети судове.

Портпаролка Првог основног суда у Београду Ивана Рамић каже да се у сваком суду формирају комисије које су дужне да прате ситуацију са решавањем старих предмета и да оне о томе редовно извештавају на месечном нивоу председника суда.

"Председник суда је надаље дужан да на квартланом нивоу о томе обавештава", каже Рамићева.

Од свих судова, Врховни касациони суд тражио је извештаје о предметима старијим од пет година.

"Судије које прегледају те извештаје, уколико уоче извесне аномалије које искачу из просека треба сами да затраже додатно објашњење и извештаје зашто је то тако. Да траже посебне изјаве од судија и слично", истиче председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић.

Следеће недеље ће се знати чија је одговорност што поједини процеси трају предуго.

Грађани који сматрају да је њихов предмет предуго у овом или било ком другом суду од 21. маја имаће могућност да туже суд.

Уколико се утврди да је повређено право на суђење у разумном року, суд више надлежности нижем одређује рок у којем мора да заврши предмет и прописује накнаду оштећеном која се исплаћује у року од три месеца.

Izvor: RTS