Mi i satana - to bi podrazumevalo da postojimo MI koji smo odvojeni od tog satane koji nas kao nesto muci i kinji a mi se protiv njega borimo....hmmmmm. zanimljiv koncept.....

Ili da postoji nešto što se može suprostaviti svemogućem i sveznajućem bogu.

Satana, ako postoji, je neviđena budaletina. Zar on koji najbolje poznaje Boga ustane protiv njega. Kakav debil mora biti neko ko uđe u unapred izgubljenu bitku, a pri tom je svestan njenog ishoda. On je najveći  kreten u univerzumu jer je sebe osudio na večno prokletstvo i muke. On je poput nekog sidaša koji se namerno zarazio i sada žuri da prenese smrtonosni virus ljudima dok još ima vremena. Kakav je to idiot koje nešto želi  na taj način dokazati Bogu kome je ishod svega već poznat, a sam satana je ,možda bolje no iko u univerzumu, svestan toga.

I šta sad treba da se bojimo od takvog retardiranog entiteta?

Nema satane izvan nas. Mi smo satana, odnosno naši nagoni, strahovi i ostalo što nas kontroliše i gospodari našim telima i tako nas tera na zlo. Savladati nagone znači pobediti satanu i približiti se Bogu. Satana je naša "mračna strana".

Tako je, ali nema ovde puno ljudi kojima je logika na raspolaganju, pa ne mogu da shvate kako stvarnost funkcionise.
"Satana" je metafora za ego, svako ko ima ego je osudjen na smrt.
I ne samo emocije koje si naveo nego i sve dobre stvari koje hrane ego, "satana" je vidljiv u svakom " Ja ovo, ja ono ! " bilo da je to "pomaganje drugima" ili unistavanje drugih.
"Satana"/ego je apsolutni vladar ove Planete do " dolaska Gospoda Boga ".

bog Je psihički poremećen. On je dvostruka ličnost. bog je satana.



naravno to sve hipotetički, kada bi postojao kao što ne postoji.

I jeste i nije kolega , naime satana je vrlo širok pojam , on se može  posmatrati u užem i širem smislu , u užem to je biće , vlastitog imena Iblis , koji je uradio to što je uradio i zato je osuđen na to što je osuđen , ova tvoja analogija sa sidašem mi se jako dopada , doista ima poprilično sličnosti, međutim u širem smislu to su bića iz njegova svijeta tj džini , a takođe i ljudi koji krenu njegovim putem .

E sad ovo ljudi koji krenu njegovim putem je vrlo nategnuata teza , svi mi u nečemu slijedimo njegov put , neko manje neko više  , pa onda neko sledi njegov put ,  pa se pokaje ( što je opet vrlo ljudski) pa ga više neslijedi.

Potpuno se slažem da ako stvari posmatramo u širem smislu ( tj satanu kao simbol grijeha) da je svako od nas manje više I satana , ali bih dodao jednu opasku čovjek griješnik  se stidi grijeha , osjeća grižu savjesti i potom se trudi da to ako može poravi , dočim se satana njime ponosi on ( i oni koji su njegovi) se njime hvaliišu i nemaju nikakvu grižu savjesti .

Bravo majstore - upravo si ga ubo ko prstom u pekmez 

Ego nam je dat da bi nam bio sluga i pomogao nam u materijlnom okruzenju - medjutim negde tokom linije vremena smo od njega stvorili gospodara i izgubili osecaj razloga zasto se ovde nalazimo. Alat ove transformacije je bio strah kojim se ego sluzio nebili dokazao sopstvenu egzistenciju i vlast nad nama.

Tako je. Ali kada i osetis razlog zbog kojeg si ziv shvatis da nemas kontrolu nad trajanjem tog "prvog dana ostatka tvog zivota"
Smatram da je veoma vazna cinjenica da oni koji veruju u Boga znaju da je "satana" deo njih i svakog drugog
coveka. Svi ljudi su gresnici ukljucujuci i one koji ce po navodima biblije biti spaseni od smrti.
"Satana" je ovo nase telo u kojem je smrtnost, kada se to telo oslobodi smrtnosti oslobodice se "satane".

Дакле Сатана је смрт, а Бог је живот.

Ne - Bog je Satana a zivot je smrt isto koliko je i smrt Bog a zivot Satana ili bilo koja druga kombinacija koja ti se prohte. Kada nadjes na nesto u sebi sto samo jeste bez zelje da bude identifikovano sa bilo cime bices blizi razlogu zasto si ziv i jos bolje - zasto si svestan da si ziv.