Učenici od petog do osmog razreda od jeseni će manje morati da bubaju
Školski programi za starije osnovce skraćeni 30 odsto

Nastavni planovi i programi za učenike viših razreda osnovne škole skraćeni su za 30 odsto. Za učenike drugog i četvrtog razreda pripremljeni su novi programi, a strani jezik je obavezan od prvog razreda. U Ministarstvu prosvete i sporta obećavaju da će osnovci od septembra imati više praktične nastave, a da će manje vremena provoditi bubajući nepotrebne stvari.

U Ministarstvu prosvete kažu da su istraživanja pokazala da đaci u Srbiji tokom školovanja usvajaju mnogo teorijskog znanja i da nemaju dovoljno praktične nastave. Zato je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, na predlog Ministarstva, skratio gradivo iz svih predmeta za 30 odsto i povećao broj časova za utvrđivanje gradiva i praktičan rad.

- Nisu štampani novi udžbenici, ali nastavnici neće predavati gradivo koje je izbačeno - kažu u Ministarstvu prosvete.

Matematika će sada, obećavaju u Ministarstvu, biti manji bauk, jer su neke tematske jedinice izostavljene, a neke koje su posebno teške, deca će izučavati u starijim razredima.

- Matematika za učenike petog razreda toliko je teška da sam na kraju morala da uzmem profesora, jer više nisam znala da pomognem detetu. Da li je normalno da deca ovog uzrasta uče procentualne razlomke - pita mama učenika petog razreda, koji ide u Osnovnu školu „Marija Bursać“ u Beogradu.

Roditelje i njihovu decu, verovatno će najviše obradovati to što će se na časovima stranog jezika sada više pažnje posvećivati konverzaciji, a manje gramatici.

- Nadamo se da više nikome neće pasti na pamet da se poigrava sa obrazovanjem naše dece, jer je potpuno normalno da deca uče engleski jezik od prvog razreda. Ne može engleski jedne školske biti obavezan, druge fakultativan, pa opet obavezan - kažu roditelji.

Ipak, najviše muke učenicima je zadavala istorija, pa su zbog toga neke nastavne jedinice potpuno izostavljene, a povećan je broj časova na kojima će se utvrđivati gradivo. Da je udžbenik iz istorije preopširan, slaže se i većina nastavnika.

- Na časovima istorije učenici će više čitati i analizirati istorijske izvore - kažu u Ministarstvu prosvete.

Rasterećeni su i programi iz fizike i hemije. Akcenat je stavljen na praktičan rad. Posle svake nastavne teme učenicima će biti ostavljen dovoljan broj časova na kojima će raditi laboratorijske vežbe, oglede i obnavljati gradivo.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Napravice debile od dece, strasno...

 Ministar Slobodan Vuksanović za „Blic“: Bolja opremljenost škola i smanjenje gradiva
Informatički kabinet ubrzo svakoj školi

Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, kaže da za protekle dve godine, koliko je na toj funkciji, nije prošao nijedan dan a da mu neko nije rekao: „Ej ministre, skrati programe“. Ministar je problem ozbiljno shvatio, pa će učenici od petog do osmog razreda od ove školske godine učiti po nastavnim programima koji su 30 odsto kraći. Ali ni to, obećava Vuksanović, nije kraj.
Da li to zaista znači da naša deca više neće učiti nepotrebne stvari?

- Ovo skraćenje nije dovoljno i ne može se završiti jednim potezom. Uradili smo najviše što smo mogli u jednom trenutku, nastavićemo i ove godine, a po mojoj proceni, nastavne programe moraćemo postepeno skraćivati naredne četiri godine. Ove školske godine vreme je za pisanje novog programa za peti razred, pa naredne za šesti, potom za sedmi i osmi. To znači da će se kod nas za sva vremena uspostaviti standard manje obimnih, kraćih nastavnih programa, koji istovremeno pružaju mogućnost da se više vežba, utvrđuje gradivo, uči kroz igru i kreativnu, praktičnu nastavu.
Da li su učitelji i nastavnici pripremljeni da na adekvatan način u praksi realizuju sadašnji, skraćeni nastavni program?

- Oni će dobiti stručna uputstva, ali najvažnije je da obavestimo sve učitelje i nastavnike da oni imaju sva prava i ovlašćenja da nastavni plan i program, koji dobiju od stručnih službi, i dalje sažimaju, menjaju i prilagođavaju svoj deci. Sve zavisi najviše od njih. Zato je Ministarstvo prosvete za sledeću školsku godinu izdvojilo milion evra za stručno usavršavanje učitelja i nastavnika koje će se realizovati kroz više od 40 projekata.
Zašto je Ministarstvo prosvete i sporta odlučilo da skrati nastavni plan i program za starije osnovce?

- Zato što je skraćivanje nastavnih programa svetski trend i zato što su istraživanja koja smo uradili pokazala da su naša deca preopterećena nepotrebnim i beskorisnim lekcijama. Učenici u našim školama ne dobijaju znanja koja mogu primeniti na radnom mestu, jer nemaju dovoljno praktične nastave.
Koje su još novine u obrazovanju koje će biti realizovane u školskoj 2006/07. godini?

- Nastavljamo sa novinama koje se odnose na sport i na dva strana jezika. Siguran sam da će se za deset godina pokazati da je odluka da deca u osnovnoj školi uče dva strana jezika bila od nacionalne važnosti. Uključićemo se u svetski pokret koji se bori protiv gojaznosti dece. Nastavljamo našu akciju „Gde je sada vaše dete?“. U okviru nacionalnog investicionog plana realizovaćemo projekte pole kojih će sve škole u Srbiji dobiti nove klupe, stolice i najviše 24, a najmanje 14 računara. Više neće biti škole koja nema informatički kabinet. Prati se i razvija program ogleda u 38 gimnazija, a 10 gimnazija dobiće informatička ogledna odeljenja. Izdvojeno je i 300 miliona dinara za sređivanje 76 osnovnih i 35 srednjih škola, ali i nekoliko fakulteta i viših škola.
Da li je sve spremno za realizaciju pripremnog predškolskog programa?

- Sve ide po planu, uz razumevanje da sve što je novo, nailazi na određene prepreke. Sigurno je da će do januara 2007. godine pripremni predškolski program početi da se realizuje u svim gradovima u Srbiji. Imamo dovoljno vremena, jer ovaj program deca moraju pohađati najmanje šest meseci, četiri sata dnevno. Više od 90 odsto mališana pohađaće pripremni predškolski program u vrtićima, a ostali u najbližim školama ili prostorijama mesnih zajednica.

Violeta Nedeljković

Izvor: Blic

    
Izdavači obećali da će učenici dobiti nove knjige
Svi udžbenici odštampani na vreme

BEOGRAD - Svi udžbenici od prvog do osmog razreda su odštampani i učenici će ih dobiti u školama 1. septembra, a gužvi ispred knjižara pred početak nove školske godine ne bi trebalo da bude. Od prvog do četvrtog razreda udžbenike je pripremilo čak 11 izdavača (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Narodna knjiga, Kreativni centar, Eduka, Klet, Nijansa, Atos, Draganić, BIGZ i Odiseja), dok će i ove godine knjige za starije osnovce štampati samo Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Knjige na jezicima nacionalnih manjina pripremili su samo Zavod za udžbenike i Kreativni centar. Novi nastavni program za peti razred biće gotovi tokom školske godine, a u štampanje udžbenika za petake naredne godine uključiće se i ostali izdavači.

- Zamolio bih Ministarstvo prosvete da što pre objavi novi nastavni program za peti razred kako bi na vreme počeli da pripremamo udžbenike. Priprema novih knjiga je ozbiljan posao i potrebno je dosta vremena - objasnio je Petar Pjanović, zamenik direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.

Izdavači i ministar prosvete Slobodan Vuksanović složili su se da je liberalizacija tržišta udžbenika pokazala da kvalitet knjiga raste.

- Imamo jednog državnog i više privatnih izdavača koji sve više napreduju, a kvalitet naših udžbenika je na evropskom nivou. Komisija Ministarstva prosvete nije odbila ni jedan rukopis, nego su samo neki vraćani na doradu - kaže Vuksanović.

Ove godine roditelji mlađih osnovaca retko naručuju komplete udžbenika od samo jednog izdavača.
- Učitelji biraju udžbenike koji im najviše odgovaraju i tako sami kombinuju knjige različitih izdavača. Stigao nam je mali broj narudžbina za ceo naš komplet, pretpostavljam da je tako i kod ostalih izdavača - kaže Dragana Litričin-Dunić, urednik školskog programa Narodne knjige.

Roditelji i učitelji, koji žele da vide kako izgledaju novi udžbenici, mogu 25. avgusta u Domu sindikata posetiti prodajnu izložbu knjiga i stručne literature za osnovnu školu.
M. J.


Izvor: Glas Javnosti

Ja se radujem tom skraćenju, jer onda neće se desiti deci, kao meni, da im matematika bude takav bauk da ne znaju šta da rade sa njom, ili da gramatiku engleskog ne mogu da shvate pa da dignu ruke od celog jezika.  Drago mi je zbog njih i što će njima školovanje biti mnogo lakše.

Posebno me fasciniralo to da kaže da su tekstovi iz istorije preopširni.  Istorija je u suštini jako zanimljiva nauka, pitanje je samo kako joj se pristupa.  Pretpostavljam da u tim istorijskim napisima nema nekih stvari koje mene interesuju (i o kojima pišem), ali mi je drago da su shvatili da je bolja poenta da deca pretražuju izvore i da ih analiziraju nego da gruvaju nepotrebne datume.

U svakom slučaju, veliki napredak u školstvu.