Avganistan nije samo zemlja rata, razaranja i terorizma, već i života, kulture i umetnosti o čemu svedoče spaseni ostaci



Talibansko uništavanje ogromnih skulptura Bude u Bamijanu marta 2001. godine bio je najdramatičniji izraz njihove misije da uklone sve "idolatrijske slike" iz avganistanske preislamske prošlosti. Talibani su uništili još 2500 umetničkih predmeta iz Nacionalnog muzeja u Kabulu, od kojih su neki bili neprocenjive vrednosti. Međutim, zahvaljujući herojskim naporima kustosa, nisu uspeli do kraja da sprovedu svoju nameru. Skriveni Avganistan, putujuća izložba koja je nedavno otvorena u amsterdamskoj Novoj crkvi (Nieuwe Kerk), omogućava uvid u neverovatno raznoliko kulturno nasleđe Avganistana i "priča" zanosnu priču o tome kako su ostaci te baštine spaseni. U maju mesecu izložba se seli u Vašingtonm odakle će krenuti na 17 meseci dugi obilazak SAD.


Levo: Stojeći ovan, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere. Zlato
Desno: Hermes, deo stuba, Ai Kanum, drugi vek pre nove ere. Krečnjak


"Poruka ove izložbe je da Avganistan nije samo zemlja rata, razaranja i terorizma, već i života, kulture i umetnosti", rekao je Omar Sultan, zamenik ministra informisanja i kulture, na otvaranja izložbe. "Imamo kulturno nasleđe koje ne pripada samo Avganistanu, već i celom svetu."

Levo: Lice žene ili muškarca, Ai Kanum, drugi vek pre nove ere. Nepečena glina.
Desno: Afrodita, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere.

 
Zemlja na raskrsnici važnih puteva

Delom je to zbog toga što je svet tako često dolazio u Avganistan. Smeštena na trgovačkom putu između Istoka i Zapada, ova zemlja je uvek bila na raskrsnicama civilizacija. Put svile omogućio je da budizam stigne sa istoka, dok su uticaji helenističke pa čak i egipatske kulture i civilizacije išli u drugom smeru. Osvajanja na istoku Aleksandra Velikog u osnovi su se završila na području današnjeg Avganistana u četvrtom veku pre nove ere, dok je kineski hodočasnik Ksuanzang prošao ovuda u sedmom veku nove ere u svojoj potrazi za budističkim tekstovima. "Amsterdam, Berlin i London današnjice su Avganistan od pre dve hiljade godina", kaže Halid Sidiki, bivši izbeglica iz Avganistana koji je član savetodavnog komiteta izložbe. "Od ključne je važnosti bilo da se različite kulture susretnu i stope, i pokažu bogatstvo - a ne siromaštvo - različitosti."


Levo: Tanjir, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere. Zlato
Right: Par minđuša u obliku srca, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere. Zlato

Na izložbi u Avganistanu je 250 predmeta s četiri arheološka nalazišta - Tepe Fulol, Ai Hanum, Tilia-Tepe i Begram - koji potiču iz perioda čak od pre četiri hiljade godina. Među njima su zlatne i srebrne vaze iz bronzanog doba, grčki krečnjački stub i sunčani časovnik iz drugog veka pre Hrista, figure od slonovače i nameštaj iz prvog veka nove ere i spektakularna zlatna kolekcija iz Tilia-Tepe u kojoj su narukvice, srca, kruna pa čak i par zlatnih đonova koji su označavali "prezir" aristokratije prma hodanju.


Par kopči, Kupidoni na delfinu, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere. Zlato

Međutim, baš kao što je geografski položaj Avganistana odredio kulutrološke uticaje, izazvao je i niz osvajanja i invazija koje su kulturno nasleđe dovodile u stalnu opasnost. Talibansko uništavanje kulturnih dobara u Nacionalnom muzeju bilo je kulminacija katastrofičnih godina, a neverovatna priča o tome kako su sačuvani predmeti stigli u Amsterdam je deo izložbe baš kao i sami antikviteti.

Kako je spaseno nacionalno blago

Nacionalni muzej je otvoren 1922. godine i do trenutka sovjetske invazije 1979. godine u njemu je bilo izloženo oko 100.000 eksponata. Mnogi od njih su nestali ili uništeni tokom rata protiv sovjetskih okupatora, u kojem je stradalo dva miliona ljudi. Nakon povlačenja sovjetske vojske 1989, ono što je preostalo u muzeju "preživelo" je nove pohare, direktne pogotke raketama, obrušeni krov zgrade muzeja i nakon toga oštećenja od snega koji je kroz nastalu rupu dospeo u unutrašnjost. Talibani, koji su iz sukoba izašli kao pobednici, bili su više nego zainteresovani da razaranje dovrše.


Levo: Par narukvica s glavama rogatih lavova, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere.
Desno: Par narukvica, Tilia-Tepe, druga četvrtina prvog veka nove ere.

 
Eksponati koji nisu uništeni sačuvani su ponajviše zbog izuzetnog angažovanja direktora muzeja Omara Kan Masudija, zaposlenih u muzeju i male grupe arheologa i političara. Oni su 1988. godine tajno prebacili najznačajnije predmete u trezor Centralne banke u predsedničkoj palati. Masudi, koji je rizikovao svoj život da bi sačuvao kulturnu baštinu svoje zemlje, bio je jedan od sedmoro ljudi koji su imali ključ od trezora. Da bi sef bio otvoren, neophodno je bilo upotrebiti svih sedam ključeva, pa su njihovim raspoređivanjem i čuvanjem na tajnim lokacijama (u slučaju smrti, ključ bi nasledio najstariji čuvarev sin), uspeli su da sačuvaju blago.


Levo: Slavina za vodu u vidu pozorišne maske, Ai Kanum, drugi vek pre nove ere. Beličasti krečnjak
Desno: Hermes, deo stuba, Ai Kanum, drugi vek pre nove ere. Krečnjak

 
"Tokom građanskog rata ti ljudi su znali za prenošenje eksponata i nikada nisu nikome odali nijednu informaciju", skromno kaže Masudi. "U ovom slučaju tajnu smo čuvali kao razdojenu informaciju, posebno tokom građanskog rata i za vreme talibanskog režima. Sećam se da su me u to vreme mnogi Avganistanci i strani novinari pitali o nacionalnom blagu. 'Gde je ono? Je li opljačkano ili je tu negde? Da li je na sigurnom mestu ili nije?'"

 
Levo: Veliki pehar s oslikanim prizorima iz lova i ribolova, Begram, prvi vek nove ere. Bezbojno staklo
Desno: Oslikani pehar, Begram, prvi vek nove ere. Bezbojno staklo
 

Tek 2003. godine, godinu dana nakon svrgavanja Talibana s vlasti, avganistanska vlada je potvrdila postojanje sačuvanih eksponata, pa su odmah započeti restauratorski radovi. Sačuvano je manje od četvrtine muzejske originalne kolekcije. Avganistan je i dalje nestabilna zemlja da bi se ti predmeti vratili u nju, a i muzej je još uvek teško oštećen. Zato je ova putujuća izložba jedini način da Avganistanci vide muzejsku kolekciju. Kustosi se nadaju da će se ona u ne tako dalekoj budućnosti vratiti u zemlju, ali će za sada ipak nastaviti svoj put oko sveta. Pre Amsterdama bila je u Parizu i Torinu, a posle Vašingtona naći će se u Njujorku, San Francisku i Hjustonu. Katalog izložbe je ipak preveden na lokalne avganistanske jezike Dari i Paštu i biće dostavljen svakoj školi u zemlji. Zamenik ministra Sultan ne sumnja u lepi budućnost umetničkog i kulturnog blaga svoje zemlje. "Ako su uspeli da ga sačuvaju u teškim vremenima", kaže on uz osmeh, "obećavam da ćemo ga i mi sačuvati sve dok smo živi".

 
Izvor: The Time
Balkan magazin
Priredio: Milan Djukić