ti toliki ako ne možeš da obuzdaš dete od 3 godine? 

Šta za Boga milog imaš da obuzdavaš, odneseš ga u kola ili kuću i ostaviš da se dere dok ne prestane samo.

ignorisanje je majka u ovim istuacijama.

Prijatelji mojih roditelja imaju klinca kojije jedo vreme sam sebi nanosio povrede da bi pridobio ono sto zeli-sedne na pod i udara u njega glavom. Majka naravno da sve sto trazi... e kada je poslusala savet da ga ignorise on je prestao da bude nesnosan (sve dok je mogao da trpi bol)

Sto se tice fizickog kaznjavanja, nije pozeljno ali neki put nije naodmet iskoristiti ni tu metodu. Ja sam protiv jer mislim da se sve moze uraditi recima i drugim postupcima (jedan od njih je ignorisanje) i da nema potrebe za time ali u realnosti neki put moramo iskoristiti i tu metodu

Ma ne bre... ne pricam o udaranju deteta u javnosti... govorim kad ste u kuci... mene je cale tukao i po glavi to ne valja... keva me udari 2,3 puta varjacom, cisto da zapece guza... posle budem miran ko bubica...

Ja jesam za to... za varjacu po guzi kad si nevaljao... doduse, ne secam se kako je bilo kad sam imao 2 ili 3 godine... moguce da me tad nisu tukli... ali primera radi 5 ili 6 godina... e to vec moze... misljenja sam da dete mora sto pre da ojaca, da ne bude pekmeza i mamina maza...

Vidjao sam scene najvise po prodavnicama...ako ne nista drugo, barem su zabavne i smesne do bola. 

Ni na jedan prizor nisam više osetljiva nego kad vidim da roditelj u javnosti šopa svoje dete.
Naravno, to ne znači da treba da ga šopa kad su kod kuće. 

Te roditelje bih izmlatila, ne decu. Koliki bilmez treba da budeš da ti se dete razgoropadi u sred punog Merkatora, a ti da ga, od silne sramote i nemoći, tu još izudaraš, kako bi demonstrirao autoritet?! 

Uglavnom se automatski izgubim iz takvih situacija, jer obično imam snažan poriv da tog roditelja smoždim na licu mesta, a nemam nikakvo pravo ni da pisnem.

Kazem opet, ja nisam siguran sta bih radio u takvoj situaciji... da sam roditelj

Ispadi besa nisu obično nevaljalstvo niti su običan nestašluk. Oni su pokušaj deteta da nametne svoju volju roditeljima kroz plač i dreku.

U suštini malo dete kad god mu nešto treba plače. Kad počne da govori roditelji teže da ga nauče kako će objasniti svoju potrebu, ali plač se još dugo javlja kao spontana reakcija. Deca shvate da suzama mogu da dođu do igračke kojom se igra starije dete, do kolača ili čokolade koje inače ne bi dobili tada i negde oko 3 godine počinju da koriste suze kao metod manipulacije roditeljima.

Dete  koje vrišti zna da želi nešto. Zna i da suzama uspeva da dobije ono što želi. Onda u jednom času kad roditelj nije spreman da udovolji zahtevu dete plače pa pošto ne dobija pozitivan fidbek plače još jače jer se sad već oseća iznevereno, počinje da seda ili leže, da ciči i odupire se nameri roditelja da ga smiri i skloni.

Svako dete pokuša takve ucene, samo neki roditelji ranije a neki kasnije povuku granicu. Ako roditelj na vreme prestane da se meša u igru dece i interveniše kod starijeg deteta da popusti, ako roditelj ne pristaje da umesto spanača za ručak bude čokolada, ako roditelj odbije da kupi baš svaku igračku kad je dete vidi uz objašnjenje besovi se brzo prevaziđu. Dete jednostavno kao i kuca ili maca prihvati neka ograničenja svoje okoline i hijerarhiju.

Kad dete ipak počne da pravi scenu u tržnom centru pred prodavnicom igračaka šta treba uraditi? Pa treba što pre zamajati dete nečim drugim ako je moguće. Ako ne onda jednostavno dete treba uzeti u naručje, reći da je njegovo ponašanje sramota i da ne možete ostati više da gledate igračke zbog njegovog vrištanja i odneti dete napolje. Batine samo pogoršavaju scenu.

Kad se dete smiri onda mu treba objasniti jednostavno da ga roditelji vole ali da tog momenta ne mogu da mu ispune želju. Kad se smiri može da dobije nešto da pojede ako je gladno ili ga treba odvesti u park na ljuljašku, pustiti da se igra u pesku... Roditelj ne treba da se ljuti na dete ali ne treba ni da podlegne ucenama. Jednostavno roditelj mora da shvati da je to deo odrastanja i učenja hijerarhije u društvu.

Moja cerka je imala izlive besa. Poslednji put kada se to desilo bili smo u prodavnici i ona je htela da iznese cokoladu. Par puta sam joj rekla da mora da saceka da platimo i da cemo izaci iz prodavnice. Naravno, ona je nastavljala da vristi i cupka u jednom mestu, dok nije sela na pod prodavnice i izula patike. Ja sam u medjuvremenu platila racun, mirno zamolila za jos jednu kesu, uzela kese u jednu ruku, cerkicu u drugu i odnela kuci. Naravno, taj dan nije dobila cokoladu.
Za takve stvari ne treba tuci decu. Mozda je glupo ali mislim da ucena ovog tipa iz mog promera pali, barem kod moje dece.

Mislim da se to ne može nazvati ucenom, nego neophodnim uslovljavanjem detetovog ponašanja.