Dečji izlivi besa su način da se oslobode nagomilane frustracije i ponekad straha koje ne mogu uvek da objasne rečima. Nemaju ih sva deca i ne ispoljavaju se kod svih na isti način, ali plač, vrištanje pa čak i udaranje, šutiranje ili bacanje stvari su zajednički i nimalo neuobičajeni . Javni izlivi besa mogu biti ponižavajući za roditelje i za decu školskog uzrasta koja se previše uzbude i izgube kontrolu pred odraslima i vršnjacima.



Izlivi besa u javnosti

Javni izlivi besa su oni koji se dešavaju van kuće i u prisustvu drugih (bilo poznatih osoba ili stranaca). Dešavaju se jer deca ne dobijaju pažnju za kojom žude, van sebe su, žele nešto što im se ne može pružiti i jer su mnogo gladna ili umorna pa im ove potrebe pomračuju zdravo rasuđivanje. Roditelji mogu sprečiti javne izlive besa ako detetu poklanjaju dovoljno pažnje, dozvole mu da ima kontrolu nad malim odlukama, odvrate im pažnju od stvari koje su mu nedostupne i ne dozvole da provodi mnogo vremena napolju bez užine i odmora.

Kako da se nosite sa izlivima besa?

Na nesreću, stručnjaci savetuju da sačekate da prođu sami od sebe. Roditelji moraju imati na umu da kada nastupi izliv besa, dete je veoma uzbuđeno te oni treba da ostanu smireni i pribrani. Ukoliko je moguće, dete treba odvesti na neko privatnije mesto (čak iako to podrazumeva da se vratite iz šoping centra u kola ili odete iz restorana u toalet) gde će uspeti da se izbori sa svojim osećanjima bez obzira koliko neprijatno izgledalo prolaznicima koji gledaju. Roditelji treba da otkriju razlog nastanka izliva besa jer može biti u pitanju bol ili bezbednost deteta.

Posledice izliva besa

Kada se izliv besa desi u javnosti, dete ima problema da se smiri i vrati društvenim aktvnostima. Deca vrlo pozitivno reaguju na čvrste instrukcije te je pogodno da se detetu odsečno, ali smireno kaže da sada treba da se smiri. Kada se smiri, popričajte sa njim o tome šta je izazvalo bes, kako se osećalo u tom trenutku i šta može učiniti sledeći put ako se ponovi slična situacija. Kada se završi razgovor, tada ga možete vratiti na mesto gde se desio izliv besa.

 
Deca imaju izlive besa jer još uvek nisu sposobna da mirno i racionalno razgovaraju o svojim osećanjima. Neki izlivi nastaju u želji da se dobije nešto – pažnja, ljubav ili fizička stvar – ali, ako im to omogućite to znači da nagrađujete takvo ponašanje. Umesto toga, roditelji treba da sačekaju da izliv besa prođe i nakon toga mirno porazgovaraju sa detetom. Ukoliko se takav oblik ponašanja prečesto javlja i predstavlja opasnost po samo dete i osobe u njegovom okruženju, potrebno je da se obratite pedijatru za pomoć.


mojabeba.com

Ovo sam viđala..doduše nisam imala takvo iskustvo..ipak uzgajam rezigniranog flegmatika..bes je za nju misaona imenica.
Stvarno nisam pametna šta u takvim trenucima treba raditi. Uglavnom sam viđala da roditelji ispraše dete po dupetu.Neka se smire, neka još više podivljaju.

Jedna rec: razmazenost

Kako se boriti: autoritetom

Opasac je opasac 

Svako dete u jednom momentu shvati da suzama uspeva da manipuliše roditelje i gura sve dalje i dalje dok ga ne prozru. Što ranije roditelj postavi granice dokle će reagovati na dečije zahteve kao opravdane to bolje. Ako dete i počne da se ponaša nekontrolisano roditelj bi trebalo da ga podigne i ode sa detetom se tog mesta, da ga umije, da detetu jasno pokaže kako besom neće rešiti ništa i da nipošto ne nagradi bes maženjem, ljubljenjem, kolačima, povlađivanjem ili kupovinom igračke. Ali pogrešno je i tući dete u takvom stanju sužene svesti

kod mojih sestrica je uglavnom palilo ignorisanje ... besni 5 minuta pa kad vidi da ga ne fermas i da radis nesto svoje, smiri se i nastavi lepo da se igra... tako nekoliko puta i resila sam ih besa...sestra mi je bila zahvalna    ona uopste nije umela sa tim da se nosi, stalno na rukama, stalno mazenje, stalno nosanje ... rasplace se, a ona zamalo se sa njim rasplace 

Koristite kondom ili ignore.

valja malo po guzi lupiti... bar tako mislim... ali iskreno, nisam siguran sta bih radio u situaciji da mi dete pobesni u javnosti

najcesce se to desava kod situacije kad roditelj nije u mogucnosti detetu da kupi ono sto dete zeli

A što da ga tučeš ako je ono već uskraćeno i nesrećno zbog toga?

a sta ako ga drugacije ne mozes obuzdati? dva tri puta varjacom po guzi mu nece skoditi

ti toliki ako ne možeš da obuzdaš dete od 3 godine? 

Šta za Boga milog imaš da obuzdavaš, odneseš ga u kola ili kuću i ostaviš da se dere dok ne prestane samo.

ignorisanje je majka u ovim istuacijama.

Prijatelji mojih roditelja imaju klinca kojije jedo vreme sam sebi nanosio povrede da bi pridobio ono sto zeli-sedne na pod i udara u njega glavom. Majka naravno da sve sto trazi... e kada je poslusala savet da ga ignorise on je prestao da bude nesnosan (sve dok je mogao da trpi bol)

Sto se tice fizickog kaznjavanja, nije pozeljno ali neki put nije naodmet iskoristiti ni tu metodu. Ja sam protiv jer mislim da se sve moze uraditi recima i drugim postupcima (jedan od njih je ignorisanje) i da nema potrebe za time ali u realnosti neki put moramo iskoristiti i tu metodu

Ma ne bre... ne pricam o udaranju deteta u javnosti... govorim kad ste u kuci... mene je cale tukao i po glavi to ne valja... keva me udari 2,3 puta varjacom, cisto da zapece guza... posle budem miran ko bubica...

Ja jesam za to... za varjacu po guzi kad si nevaljao... doduse, ne secam se kako je bilo kad sam imao 2 ili 3 godine... moguce da me tad nisu tukli... ali primera radi 5 ili 6 godina... e to vec moze... misljenja sam da dete mora sto pre da ojaca, da ne bude pekmeza i mamina maza...

Vidjao sam scene najvise po prodavnicama...ako ne nista drugo, barem su zabavne i smesne do bola. 

Ni na jedan prizor nisam više osetljiva nego kad vidim da roditelj u javnosti šopa svoje dete.
Naravno, to ne znači da treba da ga šopa kad su kod kuće. 

Te roditelje bih izmlatila, ne decu. Koliki bilmez treba da budeš da ti se dete razgoropadi u sred punog Merkatora, a ti da ga, od silne sramote i nemoći, tu još izudaraš, kako bi demonstrirao autoritet?! 

Uglavnom se automatski izgubim iz takvih situacija, jer obično imam snažan poriv da tog roditelja smoždim na licu mesta, a nemam nikakvo pravo ni da pisnem.

Kazem opet, ja nisam siguran sta bih radio u takvoj situaciji... da sam roditelj

Ispadi besa nisu obično nevaljalstvo niti su običan nestašluk. Oni su pokušaj deteta da nametne svoju volju roditeljima kroz plač i dreku.

U suštini malo dete kad god mu nešto treba plače. Kad počne da govori roditelji teže da ga nauče kako će objasniti svoju potrebu, ali plač se još dugo javlja kao spontana reakcija. Deca shvate da suzama mogu da dođu do igračke kojom se igra starije dete, do kolača ili čokolade koje inače ne bi dobili tada i negde oko 3 godine počinju da koriste suze kao metod manipulacije roditeljima.

Dete  koje vrišti zna da želi nešto. Zna i da suzama uspeva da dobije ono što želi. Onda u jednom času kad roditelj nije spreman da udovolji zahtevu dete plače pa pošto ne dobija pozitivan fidbek plače još jače jer se sad već oseća iznevereno, počinje da seda ili leže, da ciči i odupire se nameri roditelja da ga smiri i skloni.

Svako dete pokuša takve ucene, samo neki roditelji ranije a neki kasnije povuku granicu. Ako roditelj na vreme prestane da se meša u igru dece i interveniše kod starijeg deteta da popusti, ako roditelj ne pristaje da umesto spanača za ručak bude čokolada, ako roditelj odbije da kupi baš svaku igračku kad je dete vidi uz objašnjenje besovi se brzo prevaziđu. Dete jednostavno kao i kuca ili maca prihvati neka ograničenja svoje okoline i hijerarhiju.

Kad dete ipak počne da pravi scenu u tržnom centru pred prodavnicom igračaka šta treba uraditi? Pa treba što pre zamajati dete nečim drugim ako je moguće. Ako ne onda jednostavno dete treba uzeti u naručje, reći da je njegovo ponašanje sramota i da ne možete ostati više da gledate igračke zbog njegovog vrištanja i odneti dete napolje. Batine samo pogoršavaju scenu.

Kad se dete smiri onda mu treba objasniti jednostavno da ga roditelji vole ali da tog momenta ne mogu da mu ispune želju. Kad se smiri može da dobije nešto da pojede ako je gladno ili ga treba odvesti u park na ljuljašku, pustiti da se igra u pesku... Roditelj ne treba da se ljuti na dete ali ne treba ni da podlegne ucenama. Jednostavno roditelj mora da shvati da je to deo odrastanja i učenja hijerarhije u društvu.

Moja cerka je imala izlive besa. Poslednji put kada se to desilo bili smo u prodavnici i ona je htela da iznese cokoladu. Par puta sam joj rekla da mora da saceka da platimo i da cemo izaci iz prodavnice. Naravno, ona je nastavljala da vristi i cupka u jednom mestu, dok nije sela na pod prodavnice i izula patike. Ja sam u medjuvremenu platila racun, mirno zamolila za jos jednu kesu, uzela kese u jednu ruku, cerkicu u drugu i odnela kuci. Naravno, taj dan nije dobila cokoladu.
Za takve stvari ne treba tuci decu. Mozda je glupo ali mislim da ucena ovog tipa iz mog promera pali, barem kod moje dece.

Mislim da se to ne može nazvati ucenom, nego neophodnim uslovljavanjem detetovog ponašanja.

Kako god, bitno je da pali 

Imali smo mi jednom samo napad besa. Gospodin mladi, moj podmaldak, je hteo mene da izmanipulise vristanjem i valjanjem po Zmaj Jovinoj. Hoce igracku kao pola moje plate. Srecom...puna ulica pasaza, a 31. decembar. Lepo njega majka odvuce u pasazpa bam, bam, bam...priznajem nisam birala, bilo je gde sam stigla. I da vidis, plac je momentalno stao i ta situacija se nikada vise nije ponovila.
Samo batine resavaju histeriju.

Mene moji nikad nisu tukli,tako da se trudim da ne tucem svoju decu. Naravno, ne poredim histeriju sa udaranjem u staklo od terasnih vrata. Tada strada guzica. Mojima je najveca kazna sedenje u spavacoj sobi, bez igracaka i tv-a.