Sve manje plate i strah da se ne izgubi radno mesto drastično su smanjili odsustvovanje sa posla zbog bolesti. Broj zaposlenih koji idu na poštedu smanjen za čak četiri puta.



U PRVIH šest meseci ove godine u Srbiji je na bolovanju bilo 32.182 radnika, a za pola godine iskorišćeno je više od milion dana odsustvovanja s posla zbog bolesti. Iako ove brojke deluju ogromno i čini se da nacija više vremena provodi „bolujući“, broj radnika koji su na „poštedi“ smanjen je čak četiri puta, a u poređenju sa, recimo, Hrvatskom, to je čak sedam puta manje.

Nekada su se bolovanja koristila najviše u vreme sezonskih poljoprivrednih radova, dok je danas sasvim drugačije. Zarade u Srbiji su veoma male, pa se ionako ojađenim radnicima ne isplati da „padnu“ na 65 odsto plate. Zato rade i kada su bolesni. Mnogi se i boje za svoje radno mesto. Lekari u domovima zdravlja su svedoci da se zaposleni sve češće, čak i kada je to neophodno, nerado odlučuju na bolovanje.

Uvođenjem „Pravilnika o medicinsko doktrinarnim standardima za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad“ od januara 2012. godine, za svaku dijagnozu propisan je „maksimalan“ broj dana poštede.

- Pre nego što je uveden pravilnik, zaposleni u Srbiji su na bolovanjima dužim od 30 dana provodili, u proseku, po 50 dana - kažu u RFZO. - Komisije, međutim, već duže od godinu dana prilikom produžavanja bolovanja moraju da se rukovode novim uputstvima. Time se postiže da za istu dijagnozu dva pacijenta iz različitih krajeva Srbije dobiju isti broj dana poštede. Ranije se dešavalo da se, na primer, upala pluća u Beogradu leči tri, a u Nišu pet nedelja.

Ovaj pravilnik je uveden i da bi se izbegle subjektivne i lične procene lekara. Sada je i onima koji pišu bolovanja lakše, a i oštećenja pacijenata zbog proizvoljnosti lekara su minimalna.

- Nismo ograničili, već smo samo preporučili dužinu poštede. Komisija je ovlašćena da može da produži broj dana bolovanja i mimo odredaba Pravilnika, kada se proceni da zdravstveno stanje osiguranika to zahteva. Dešava se da pacijenti nisu zadovoljni odobrenom dužinom bolovanja od prvostepene komisije, ali onda mogu da se žale drugostepenoj komisiji - kažu u RFZO.

Po slovu zakona, osobe koje su duže od šest meseci na bolovanju upućuju se na invalidsku komisiju. To, međutim, ne znači da će oni automatski dobiti penziju. Primera radi, pacijent koji pati od diskus hernije nije za penziju, ali mu je umanjena radna sposobnost.

- To nije bolest, već stanje, i njemu bi trebalo naći lakše radno mesto. Većina njih traži produžetak bolovanja, što je nemoguće. U takve situacije dolazimo uglavnom sa pacijentima sa ortopedskim i reumatskim problemima - ističu u RFZO.

Kraća bolovanja u Srbiji, međutim, niko ne broji, pa se ne zna koliko zaposleni odsustvuju sa posla koristeći od jednog do 30 dana poštede, koliko maksimalno može da da izabrani lekar. Pravilnikom je, recimo, predviđeno da se za bronhitis, konjunktivitis, hipertenziju ili napad angine pektoris daje 14 dana bolovanja. Lekari, s druge strane, tvrde da se u praksi potvrđuje da je u mnogim slučajevima maksimalno određen rok za bolovanje kraći nego što je pacijentu potrebno da obavi neophodnu dijagnostiku.


SVI IDU NA MAKSIMUM

U RFZO kažu da pripremaju i pravilnik za bolovanja kraća od 30 dana, koja su u nadležnosti izabranog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a naknade zaposlenih idu na teret poslodavca. Na ovaj korak su se odlučili jer je primećeno da skoro sve dijagnoze sada „boluju“ maksimalno 30 dana, a samo 10 odsto slučajeva je ispod toga.

Izvor: Novosti