Izgladnjivanje do bolesti

Sa dijetama sam počela u sedmom razredu osnovne škole. U 23. godini prvi put sam morala da ostanem u bolnici na lečenju. Tada sam imala samo 32 kilograma. Zdravlje mi je bilo potpuno uništeno - priča za „Blic“ 26-godišnja J.K., koja se i danas bori sa poremećajem ishrane.

J.K. je samo jedna od sve većeg broja devojaka koje se zbog drastičnog mršavljenja obraćaju za pomoć lekarima Klinike za psihijatriju u KBC „Dr Dragiša Mišović“. Iako se broj ovih pacijenata drastično povećao, psihijatar dr Marija Đurović i njene kolege nisu sigurni da li je to objektivna slika ili je reč o činjenici da se devojke danas lakše i češće odlučuju da zatraže profesionalnu pomoć.

U našoj zemlji još se ne vodi statistika o poremećajima u ishrani. Svetski podaci, međutim, govore da se na 100.000 stanovnika registruje 20 bolesnih. Žene su te koje češće nego muškarci pate od tih poremećaja. Sve su to posledice sociokulturološkog stava koji je zavladao od sredine 60-ih godina prošlog veka od kada je kao po pravilu većina ljudi opterećena težinom i izgledom.

Uzroci za pojavu poremećaja u ishrani su višestruki. Pre svega, potrebna je određena struktura ličnosti, zatim tu su biološki uzroci - postojanje neke bolesti u porodici, depresija, alkoholizam, bolest zavisnosti i drugi poremećaji.

- U treću grupu uzroka ulaze interpersonalni uzroci - porodica i socijalni, društveni faktori - stav društva prema fizičkom izgledu. Kad se sve to u izvesnoj meri poklopi pod pravim okolnostima, dobijete poremećaj u ishrani - kaže dr Đurović.

Teški poremećaji u ishrani, anoreksija i bulimija, psihičke su prirode. Od ovih poremećaja najčešće obolevaju žene, i to u dobi između 13. i 20. godine.

- Četvrtina slučajeva može da završi smrtnim ishodom, ali 50 odsto pacijentkinja ima šanse da se izleči bez posledica - kaže za „Blic“ pukovnik, doc. dr Radomir Samardžić iz Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju VMA.

Oboleli od anoreksije ili bulimije su opterećeni hranom i strahom od debljine.

- Devojke ne poznaju dovoljno sebe i ono što nose u sebi - ko su one, šta žele, šta treba a šta ne treba da rade. Roditelji su im po pravilu prezahtevni, nameću svoje želje i potrebe, a zanemaruju njihove. U pubertetu se sve još dodatno komplikuje - kaže dr Đurović i dodaje:

- One sa bolešću dobijaju nov identitet. Mogu da kažu: ja sam anoreksična, a i to je bolje nego ništa. Tako se izdvajaju iz prosečnosti, mada na jedan patološki način.

Pre tri godine dijagnoza kod J.K. bila je anoreksija. Bila je na lečenju. Danas, ona je suočena sa problemima koje sa sobom nosi bulimija. J.K. je četvrti put u bolnici i kaže da danas ima strah od hrane, jer joj se čini da se sa svakim zalogajem goji po kilogram.

- Kad upadnem u bulimičnu krizu, mogu da pojedem 400 grama čokolade, kutiju keksa i da popijem litar soka odjednom. Onda osetim strašnu grižu savesti, pa gurnem prst i ispovraćam sve. U početku sam se osećala super - jedem, a ne gojim se. Ali kasnije je počeo da se javlja osećaj krivice i zbog povraćanja - priznaje J.K.

Ona kaže da joj je terapija pomogla da shvati da ima problem sa izražavanjem emocija. Kada se iznervira, umesto da se izvuče, ona jede. Tvrdi da je roditelji ne razumeju i da misle da je razmažena, pa iz inata njima neće da jede.

- Ne znam više ni ko sam, ni šta volim, a šta ne volim, čak ni koju muziku volim da slušam. Roditelji me ne razumeju. Misle da sam razmažena. Ne znam kako da im dokažem da to nije tako - priča J.K.

Lečenje devojaka obolelih od anoreksije i bulimije je dugotrajno i podrazumeva i dobijanje na kilaži i psihoterapiju. Ukoliko devojka izgubi više od 25 odsto od normalne težine, neophodna je hospitalizacija. Dužina trajanja lečenja zavisi od toga koliko je bolest trajala pre nego što je pacijentkinja zatražila pomoć lekara, a može potrajati godinama.

Međutim, problem sa ishranom imaju i teški bolesnici. Stručnjaci kažu da oko 80 odsto bolničkih pacijenata ima problem sa pothranjenošću, koja je postala svetski neprijatelj broj jedan kod lečenja. S obzirom na to da se pacijenti ne hrane normalno, sve češće se i kod nas primenjuje svetski metod nutritivnog lečenja. Pacijentu se direktno u krvotok ubrizgava potpuno razložena hrana. Iako je mnogo primera koji su na ovakav način za dlaku izbegli „smrt od gladi“, ne treba zaboraviti da je reč o izuzetno skupom metodu. Jedna kesa za takvu ishranu košta od 7.000 do 11.000 dinara.

Blic \ Jovana Subotić