Izdavač Dejan Ilić povodom deset godina književnog časopisa Reč

Okvir za precizno čitanje i razumevanje

Srpsku književnost danas ne možemo čitati na prihvatljiv način ako je ne smestimo u kontekst onoga što se dogodilo u poslednjih petnaestak godina. Čitaocima smo ponudili presek onoga što se trenutno smatra ključnim tekstovima u oblastima društvenih i humanističkih nauka

Za neku buduću, relevantno pisanu istoriju ove zemlje, nezaobilazni izvor moraće da budu i književni časopisi. Tekstovi, redakcije, urednici, saradnici, izdaje, otimanja, gašenja takvih časopisa kao što su Student, Vidici, Književna reč (70-ih, 80-ih), Književne novine (od 1980. do sredine 1990) sami ispisuju značajnu istoriju, otkrivaju mnoge nemoguće veze, menjaju i izoštravaju pozadinu.

I samo letimično prelistavanje ovih časopisa iz njihovih zlatnih godina otkriva da je bilo onih kojima je sve ´unapredŞ bilo jasno, da je bilo hrabrih, poštenih. Otkriva, takođe, i neka iznenađujuća prijateljstva, saradnike & žbirove, lažne književnike - potonje političare, tompus-karijeriste.
      

Uspeh tranzicije zavisi od promene kulturnog modela

Na pitanje kako izgleda srpsko izdavaštvo danas, Dejan Ilićkaže da je još tu i da će opstati.
- E sad, sve bi to moglo i lakše da ide samo da se dogovorimo, recimo, s ljudima iz Ministarstva kulture da poštuju rokove za otkup knjiga i da prestanu da otkupljuju samo beletristiku. Pa da ljudima iz Ministarstva finansija objasnimo da budžet za kulturu mora biti veći, jer uspeh tranzicije suštinski zavisi od promene kulturnog modela. Novac koji hrvatska vlada, na primer, daje za knjige proporcionalno je dvadeset puta veća od onoga što daje Vlada Srbije. Ili da jedan od bitnih faktora koji su doprineli irskom ekonomskom uspehu jeste i višegodišnja pažljiva kulturna politika podržana velikim parama odvajanim za irsku kulturu - kaže Dejan Ilić.
      
   
   

U njima ćete naići na veliki broj imena pripadnika sadašnjeg političkog, umetničkog i intelektualnog establišmenta cele bivše Jugoslavije, sa sve Albancima i Slovencima koji se odlično artikulišu na srpskom. Ipak, čim politički zahtevi nisu više morali da se maskiraju književno-umetničkom mimikrijom, uticajni književni časopisi su nestali sa scene. Sada ih u životu održavaju posvećeni pojedinci sa (uglavnom) neplaćenim saradnicima, bez podrške ministarstava ili izdavača, sa nestabilnim ritmom izlaženja.

U sadašnjoj književno-teorijskoj pustinji deset godina izlaženja časopisa Reč jeste (novi) fenomen. Ne samo zbog dugovečnosti već i zbog temeljne teorijske osmišljenosti.
- U tih deset godina više časopisa, i književnih i drugih, bilo je ugašeno, pa Reč i nije tako loše prošla. Časopis je imao dve faze, a u ovoj drugoj su dominantne bile teme koje su obeležile kraj prošlog i početak ovog veka, a posebno pitanje tranzicione pravde u Srbiji. To nije stvar uredničkog hira već su to pitanja za koja verujemo da suštinski određuju našu sadašnjost i budućnost. U tekstovima koje smo do sada objavili - a pisali su ih, pored ostalih, i Nenad Dimitrijević, Vojin Dimitrijević, Drinka Gojković, Latinka Perović - dat je okvir za razumevanje problema.

Tekstove iz oblasti društvenih nauka objavljivali smo sa namerom da čitaoci u njima pronađu pojmovne instrumente za analizu ratnih sukoba i njihovih posledica na prostoru Jugoslavije. Budući da je većina saradnika Reči ili završila ili završava poslediplomske studije na zapadnoevropskim i američkim univerzitetima, čitaocima smo ponudili presek onoga što se trenutno smatra ključnim tekstovima u oblastima društvenih i humanističkih nauka.

Dejan Ilić kaže da je Reč od jednog trenutka prestao da bude isključivo književni časopis i da je bilo dosta primedbi zbog takve odluke.
- Srpsku književnost danas ne možemo čitati na prihvatljiv način ako je ne smestimo u kontekst onoga što se dogodilo u poslednjih petnaestak godina. To pokušavamo da učinimo tekstovima koje objavljujemo i zato smatram da Reč na pravi način doprinosi književnom životu u Srbiji. Drugo, unutar obrisa koje ocrtava Reč odvija se izdavačka aktivnost "Fabrike knjiga". Književnost koju objavljuje "Fabrika" je vrh domaće književne produkcije, iako se bavi temama o kojima većina naših književnika još uvek izbegava da govori. Mislim na prozne knjige Saše Ilića, Vuleta Žurića, Ane Uzelac, Ildiko Kovač, kao i na knjige Dubravke Ugrešić i Viktora Ivančića. Tako "Fabrika" svojom izdavačkom delatnošću nadoknađuje manjak beletrističkih tekstova u Reči. Sve što radimo čini celinu: Fabrika... bez Reči, i Reč bez "Fabrike" samo su fragmenti poruke koju već godinama šaljemo čitaocima.


Izvor: Glas Javnosti \ Tatjana Čanak