koliko god se ne slagao sa politikom republikanske stranke - ipak moram da poshtujem tu saru  jer je uspela da ima i 5-oro dece i da izgradi tu chuvenu "karijeru"  .

i ne vidim da je toliko strashno shto ce joj cerka imati dete - da je nama vishe takvih "sluchajeva" .... ihajjj ,ne bi bili u ovim <cenzurisano> .... 

Еј Б.Ф. како то да ниси сазнао да је Џо Биден рекао да је циониста на jednoj јеврејској ТВ

То је бела сељачина (обично са југа).

 jaka stvar .... svakoj iole inteligentnoj osobi je jasno da su svi oni (republikanci a pogotovo demokrate)  manje ili vishe sluge jevreja  ....

ova polin je bila u kampanji patrika bjukenena 1996. ,pa je morala zbog toga sad zestoko da se izvinjava ... 

Sto ce reci sto nam u buducnosti bude dolazili kao oblik uslovljavanja i pritiska  u najvecoj mjeri ce dolaziti od EU .

Nema BF da mi kaze u kojoj je partiji Dzo Liberman ove nedelje.

Rednek je naziv za onoga ko radi na suncu, bilo na njivi ili na građevini, u luci,... Znači fizikalac i nosi pogrdnu konotaciju nekog ko je prost i sirov.

Na ovoj slici ne izgleda ko Šiptar, ali ko bi znao.

Ma nije Shiptar, cini mi se da se zove Levi Dzonson. Vidi ga kolko je sirov.



Jews coming.

Mekejn tragom Obame
Ozvaničeni predsednički kandidat republikanaca predstavio se kao specifični opozicionar – vlasti koju drže lideri njegove stranke

Uhapšeno 250 ljudi na protestima protiv republikanaca: Policija je na antirat- nim demonstracijama uoči predsedničke nominacije Džona Mekejna na završnoj kon- venciji Republikanske stranke uhapsila između 200 i 250 ljudi

Vašington, 5. septembra – Džon Mekejn (72) sinoć se na nov način postavio kao konkurent Baraku Obami (47) u finiširanju trke ka Beloj kući: distancirao se od učinka vrhova sopstvene stranke, kao da ide tragom – izbornog suparnika. Prihvativši nominaciju svojih republikanaca, na konvenciji u Sent Polu, da bude njihov kandidat za predsednika SAD, veteran iz Arizone je, kao jedan od svojih glavnih aduta, potegao ličnu i principijelnu: spremnost da „promeni Vašington”, kao da je ovde vlast u rukama nekog neprihvatljivog „elementa” – a ne partijskog mu kolege Džordža Buša, i to bezmalo punih osam godina.

Potez bi mogao da uđe u anale „političkog fudbala” kao „Mekejnov dvostruki šut”, lansiran tako da osim gola postigne i autogol, pri čemu bi se oba pogotka računala njemu u prilog, što je kombinacija koja bi mu garantovala pobedu nad protivnikom. Analitičari danas najveću pažnju posvećuju tom njegovom egzibicionom eksperimentu.

Kao polazište im služi Mekejnov osvrt na postojeće praktikovanje vlasti koja su u ovom veku, sve do prošle godine (kada su demokrate na biralištima izvojevale prevlast u parlamentu), apsolutno držali njegovi republikanci. „Izabrani smo da promenimo Vašington, a dopustili smo da Vašington promeni nas, pa smo, kad pojedini republikanci nisu odoleli korupciji, izgubili poverenje američkog naroda” – naglasio je. I dodao: „Treba da promenimo vlast gotovo u potpunosti… jer su njene funkcije oblikovane pre nastajanja globalne ekonomije, revolucije informatičke tehnologije i kraja hladnog rata… pa moramo da promenimo način rada u Vašingtonu”. A i šire – proizlazilo je iz njegovog 50-minutnog izlaganja, posvećenog dobrim delom i podsećanju na njegove vojničke zasluge i patnje svojevremeno pretrpljene u vijetnamskom ratnom zarobljeništvu.

Kad ne bi znao da je Mekejn pripadnik vladajućih republikanaca, slušalac bi lako mogao da ga svrsta u opozicionare koji žele da svrgnu vlast – konstatuje „Njujork tajms”. Kako bi razvejali mogućnosti za takve zabune, demokrati su izdali saopštenje u kome navode da je za gotovo 26 godina senatskog staža gradio stanje u kome je sada Amerika kao i da je od dolaska Buša na vlast 2001. „u 90 odsto slučajeva glasao u skladu s njegovim kursom”, za koji većina anketiranih građana kaže da je „pogrešan”. Mekejn, po njima, ne predstavlja ništa drugo nego „Bušov treći katastrofalni mandat, pod novim imenom”, dok im on uzvraća tvrdnjom da nije dovoljno želeti promene, već da je potrebno da se zna kako da se izvedu, a što je njemu, za razliku od rivala, poznato – iako to dosad nije manifestovao.

Najvažnije je, ipak, da je završeno osmodnevno, ove i prošle nedelje, nadgornjavanje dveju stranačkih konvencija koje su i službeno proglasile aktere finalnog dvoboja za predsednika (i potpredsednika) SAD – Baraka Obamu i Džozefa Bajdena (65) kao demokratski i Džona Mekejna i Saru Pejlin (44) kao republikanski tandem. U oba slučaja, koji će snage odmeravati naredna dva meseca, primetne su i originalnosti i tradicija.

Prvi put bi na čelo SAD, posle Džona Kenedija 1961. godine, došao jedan senator; Obama je prvi crnac (melez – oca Kenijca i majke, ovdašnje belkinje) koji je tako visoko dogurao; Mekejn bi, ako pobedi, bio najstariji političar u prvom predsedničkom mandatu, dok bi Pejlinova postala prva žena na poziciji „čoveka broj 2” u ovdašnjoj hijerarhiji. Među takvim kuriozitetima opaža se i rutinska stvar: glavne uloge u atacima na rivalsku stranu imaju kandidati za potpredsednike, sada Bajden i Pejlinova.

Uloga potpredsednika dobija, pak, vanredno na značaju. Zbog okolnosti – sa izvesnim rizicima – koje su navedene kao originalnosti predsedničkih kandidata…

M. Pantelić

------------------------------------

Svet, Rusija…

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. septembra – Manji deo nastupa na izbornoj konvenciji Mekejn je posvetio spoljnoj politici. Ocenjujući da „smo suočeni s mnogim pretnjama u ovom opasnom svetu”, uveravao je da je spreman da se „uhvati u koštac s njima”.

Najviše je, u tom segmentu, govorio o Rusiji. Kritikovao ju je, naročito za „invaziju” na Gruziju i pokušaj da „obnovi imperiju”, ali je i napomenuo da bi, kao predsednik, nastojao da s njom uspostavi takve odnose da „ne bismo morali da strahujemo od novog hladnog rata”…

------------------------------------

Sara na obuci

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. septembra – Sara Pejlin jeste kvalifikovana za projektovanu joj potpredsedničku funkciju, tvrde njeni republikanci, ali su joj ipak organizovali – vanrednu obuku za eventualne spoljnopolitičke zadatke. Među onima koji će je upoznavati s delikatnostima globalnih odnosa, nalazi se i „višeznačni” Džozef Liberman, koji je formalno i dalje član suparničkog demokratskog tabora, mada je članstvo u Senatu produžio pobedom na biralištu kao nezavisni kandidat, dok u predsedničkim izborima podržava Sarinog šefa Mekejna.

Prvu lekciju je, Libermanovim posredstvom, primila u ovdašnjoj organizaciji proizraelskih lobista. Biografi guvernerke Aljaske kažu da je dosad sasvim retko bivala na službenim putevima izvan SAD…

Izvor: Politika

Unfortunately, moja karta kaze da su Magarci jachi od Slonova.

Još samo osam nedelja do izbora u SAD
I Džon Mekejn obećava promene
Autor: N. Vlačo | Foto:Afp | 06.09.2008. - 06:38

Džon Mekejn će u narednih mesec i po dana biti veoma zaposlen čovek. Pred njim stoji skoro nemoguća misija - da republikancima obezbedi treći uzastopni mandat nakon osam godina vlasti Džordža Buša koje su obeležile stalne kritike domaće i svetske javnosti. „Neka ne bude sumnji, prijatelji. Dobićemo izbore“, samouvereno je rekao Mekejn u četvrtak uveče, prihvatajući nominaciju Republikanske partije za predsednika SAD na nacionalnoj konvenciji u Sent Polu u Minesoti.



Poput demokratskog kandidata Baraka Obame, Mekejn je kazao da „promene dolaze u Vašington“ i obećao biračima da zajedno sa Sarom Pejlin, potpredsedničkim kandidatom, „neće ostavljati državne probleme nekim manje srećnim generacijama da ih rešavaju“. Iako bi ovo moglo da se protumači kao kritika Džordža Buša, republikanski kandidat rekao da je „zahvalan predsedniku što je vodio Ameriku kroz one mračne dane“ nakon terorističkih napada Al Kaide 11. septembra 2001. godine i „što je štitio od novog napada za koji su mnogi smatrali da je neizbežan“.
Mekejnovo obraćanje konvenciji nije bilo dramatično poput govora Pejlinove u sredu uveče, niti propovedničko u stilu obraćanja njegovog protivkandidata Baraka Obame. Mekejn je demokratskom kandidatu poručio da će se narednih nedelja sukobljavati „jer je takav naš posao“, ali da prema Obami gaji „poštovanje i divljenje“. I pored toga što je rekao da Amerikanci od republikanaca i demokrata očekuju da „prestanu da se deru jedni na druge“, Mekejn je kazao da „nema ništa protiv dobre borbe“.
„Iz razloga koji su poznati samo Bogu, imao sam nekoliko teških borbi u životu. Naučio sam važnu lekciju iz njih - manje je važno da li znaš da se boriš, bitno je za šta se boriš“, naveo je Mekejn i dodao da se za vreme zarobljeništva u Vijetnamu „zaljubio u svoju zemlju“ i kada je oslobođen „nije više pripadao sebi, već svojoj zemlji“.
Mekejn je rekao da će Amerika, ukoliko on postane predsednik, prestati da šalje 700 milijardi dolara godišnje „zemljama koje nas baš i ne vole mnogo“, ne precizirajući o kojim državama je reč. On je kazao i da „Al Kaida nije pobeđena i oni će ponovo udariti ukoliko budu mogli“. Republikanski kandidat je Iran nazvao „glavnim sponzorom terorizma“, ali je najoštriju kritiku ostavio za Rusiju.
„Lideri Rusije, bogati novcem zarađenim od nafte i korumpirani vlašću izveli su invaziju na malog, demokratskog suseda (Gruziju, prim. aut.) kako bi obezbedili još veću kontrolu nad svetskim rezervama nafte i zaplašili druge susede“, naveo je Mekejn i optužio lidere u Moskvi da „žele da obnove Rusko carstvo“.
Republikanski kandidat je ipak rekao da će kao predsednik raditi na uspostavljanju dobrih odnosa sa Rusijom „kako ne bismo morali da strahujemo od povratka hladnog rata“. Zanimljivo je da Mekejn ni u jednom trenutku nije pomenuo Evropsku uniju, iako je tokom dosadašnjeg toka kampanje često navodio da SAD treba da razvijaju dobre odnose sa svojim evropskim partnerima.
Reči nije bilo ni o Balkanu. Robert Pranger, bivši zamenik američkog sekretara za odbranu i stručnjak za Balkan, komentarišući Mekejnov govor za „Glas Amerike“ izjavio je da „senatori Barak Obama i Džon Mekejn, imaju dosta zajedničkog u stavovima kada je reč o Balkanu i Gruziji“.
„Što se tiče Kosova, moje lično mišljenje je da nova administracija najverovatnije neće odstupiti od dalje podrške nezavisnosti Prištine kao prvo, a kao drugo taj region je sada od periferne važnosti i nije u centru američke spoljne politike u svetlu događaja u Avganistanu, Iraku i Iranu“, rekao je Pranger i dodao da će SAD u pogledu Balkana, Srbije i Kosova, u budućnosti „u većoj meri slediti stavove EU“.
Džordž Vojnović, republikanski senator iz Ohaja, kazao je za „Glas Amerike“ da „Džon Mekejn shvata da je važno da Srbija uspe i da zajedno s drugim zemljama u regionu uđe u EU i NATO“. Senator je, upitan da kaže šta misli o situaciji na Kosovu, rekao da nije „preterano zadovoljan“, ali da svi moraju da prihvate realnost na terenu.
„Potrebno je da Kosovo preduzme sve što može kako bi svi građani učestvovali u političkom procesu, kako bi svi bili zastupljeni u Vladi, kako bi se čuo njihov glas“, rekao je Vojnović i dodao da želi da „u Srbiji znaju da preduzima sve što može kako bi se na Kosovu obezbedila zaštita ljudskih prava, što je deo Ahtisarijevog plana“.

Najmlađi i najstariji američki predsednici

Teodor Ruzvelt
Sa 42 godine postao najmlađi američki predsednik nakon ubistva Vilijema Mekinlija 1901. godine.

Džon F. Kenedi
Sa 43 godine postao najmlađi američki predsednik koji je redovno izabran, takođe je bio i najmlađi koji je umro tokom mandata.

Barak Obama
Mogao bi da sa 47 godina postane peti najmlađi predsednik u istoriji nakon Ruzvelta, Kenedija, Bila Klintona i Julisisa S. Granta.

Ronald Regan
Sa 69 godina bio najstariji izabrani američki predsednik, na kraju mandata 1989. imao je skoro 80 godina.

Džerald Ford
Umro 2006. u 93. godini, živeo duže od svih drugih predsednika, uključujući i Ronalda Regana.

Džon Mekejn
Republikanski kandidat, star 72 godine, mogao bi da bude najstariji čovek koji je ikada postao predsednik Amerike.

Izvor: Blic