Obama i Maliki razgovarali o vojnom prisustvu SAD u Iraku
Autor: Tanjug | Foto: AFP | 21.07.2008 - 12:41


Demokratski kandidat na američkim predsedničkim izborima Barak Obama razgovarao je danas, po dolasku u Bagdad, sa iračkim premijerom Nurijem al-Malikijem o budućem prisustvu vojske SAD u toj zemlji, saopštili su zvaničnici.

Ovo je druga Obamina poseta Iraku, posle putovanja u tu zemlju 2006. i druga etapa njegove međunarodne turneje koju je započeo posetom Avganistanu. Neposredno po dolasku u Bagdad, senator iz Ilinoisa razgovarao je sa premijerom Malikijem o mogućem smanjenju broja američkih vojnika u Iraku, javila je agencija Glasovi Iraka. Povodom ovog pitanja, jednog od centralnih u kampanjama obojice predsedničkih kandidata SAD, Obama je najavio da će, ukoliko bude izabran, tražiti povlačenje trupa iz Iraka u roku od 16 meseci od kada stupi na dužnost šefa države.
Obama smatra da situacija u Avganistanu "treba da bude centralna tačka i glavni front borbe protiv terorizma" i da zato u tu zemlju treba poslati još američkih vojnika.
Po završeku posete Avganistanu, američki senator rekao je da je jedna od najvećih strateških grešaka koje je Amerika načinila posle 11. septembra 2001. bila što nije završila posao u Avganistanu i usmerila pažnju na situaciju u toj zemlji, dozvolivši da je rat u Iraku odvoji od potrage za vođom terorističke mreže Al Kaide Osamom bin Ladenom. SAD imaju u Avganistanu 36.000 vojnika, dok u Iraju imaju četiri puta više, iako je u maju i junu trostruko više američkih vojnika poginulo u Avganistanu.
Deo iračke javnosti strahuje da bi prebrzo povlačenje stranih trupa iz zemlje moglo da ugrozi krhku bezbednosnu situaciju i političku stabilnost.
S druge strane, mnogi Iračani misle da je Obamin predlog o povlačenju samo deo predsedničke kampanje i pokušaj da se privuku američki glasači, kojima je dosta rata, preneo je DPA. Posle Avganistana, kratkog zaustavljanja u Kuvajtu i Iraka, Obama će posetiti Jordan, Izrael, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju.

Izvor: Blic

Bžežinski javno upozorio Obamu, Belu kuću i Pentagon

U Avganistanu ćemo proći kao SSSR!

„Paradoks Obama“, po mišljenju jednog od najvećih živih geopolitičara, između ostalog je u tome što potcenjuje istorijsku činjenicu da je SSSR na kraju morao da podvijena repa napusti avganistanske gudure iako je prethodno pokušao sve, uključujući i ubacivanje u borbe sve novih i novih trupa

Bivši savetnik predsednika SAD Džimija Kartera za nacionalnu bezbednost, sada jedan od glavnih i, svakako, najčuveniji savetnik demokratskog pretendenta na Belu kuću Baraka Obame - Zbignjev Bžežinski - javno je upozorio konkurenta Džona Mekejna da i on i Amerika rizikuju da poput SSSR dožive poraz u Avganistanu. Jedan od najvećih živih geopolitičara oglasio se nakon Obamine ponovljene izjave da Vašington i njegovi saradnici iz NATO treba u Avganistan da pošalju dopunski vojnički kontingent od 10.000 ljudi.

„Paradoks Obama“, po mišljenju Bžežinskog, u tome je što se on istovremeno zalaže za što brže američko napuštanje Iraka i što potcenjuje istorijsku činjenicu da je SSSR na kraju morao da podvijena repa napusti avganistanske gudure iako je prethodno pokušao sve, uključujući i ubacivanje u borbe sve novih i novih trupa. U intervjuu koji je dao Fajnenšel tajmsu, Bžežinski je doslovno rekao:

„Za gospodina Obamu i američki kurs u Avganistanu od velike važnosti je da se prizna da se prostim slanjem svežih trupa na taj front ništa ne može rešiti. Mi rizikujemo da ponovimo grešku SSSR jer se strategija SAD, očito, svodi na to da se sve dublje i dublje uvaljujemo u tamošnju situaciju. Sovjeti su upali u Avganistan verujući da u toj zemlji postoji komunistička elita na koju se mogu osloniti. A i Amerika bi, ako želi sebi dobro, trebalo da pažljivije pogleda na stvarno stanje stvari u toj zemlji i da ne precenjuje privlačnost za lokalno stanovništvo avganistanske demokratske elite. Ovo je utoliko potrebnije što postoji realna opasnost da držanje našeg vojnog kontingenta u toj zemlji postepeno okrene stanovništvo Avganistana protiv Amerike. Avganistansko društvo je duboko konzervativno i protivi se kardinalnim promenama“.

Simptomatično je da je nedavno i ruski ambasador u Kabulu, Zamir Kabulov, takođe tvrdio da će SAD i NATO - ako ne naprave kardinalne izmene u strategiji - pretrpeti siguran poraz. Pri tom je naglasio:

„Bude li sve išlo kao i dosad, Amerikanci i NATO će ponoviti grešku sovjetske armije, koja je bila prinuđena da se povuče 1989. godine. Amerikanci moraju biti svesni da je pod SSSR situacija u Avganistanu bila bolja nego što je danas. NATO je napravio smrtnu grešku objavivši da su talibani zauvek vojnički poraženi, a sada su oni ponovo jaka vojna realnost“.



NESAVITLJIVI ZBIGNJEV

Neki Bžežinskog smatraju spornom figurom. Zato što neumoljivo kritikuje Rusiju i upozorava Belu kuću da „politiku SAD na Bliskom istoku ne potčinjava interesima Izraela“. Iako je pristao da bude Obamin savetnik, „nesavitljivi Zbignjev“ odbio je da se priključi njegovom izbornom štabu, kako tokom dalje izborne kampanje ne bi bio primoran da se pridržava ničije „oficijelne linije“.
Bžežinskom, koji ne krije da su njegovi lični odnosi sa Obamom već uticali na neke njegove poglede, danas je 80 godina. Dok je bio aktivan, bio je profesor na Harvardu i Univerzitetu Kolumbija.


Izvor: Glas Javnosti

Obama obišao Zid plača
Autor: Tanjug | Foto: Reuters | 24.07.2008 - 09:42



Kandidat demokrata za predsednika SAD Barak Obama obišao je jutros pred zoru Zid plača u Jerusalimu, na samom kraju posete Izraelu, čiji je cilj bio da pokaže jaku podršku toj zemlji. Obama je, sa jevrejskom kipom na glavi, malom kapom kojom Jevreji pokrivaju teme, stavio molitvu ispisanu na parčetu hartije između kamenih blokova u zidu i poklonio se dok je rabin čitao psalm koji poziva na mir u svetom gradu.

Američki senator se u sredu odvojeno sastao s izraelskim i palestinskim liderima u Jerusalimu i Ramali, na Zapadnoj obali, obećavši da neće gubiti vreme i da će nastojati da oživi mirovne pregovore od prvog trenutka, ako bude izabran za američkog predsednika. On je u razgovoru s predsednikom Izraela Šimonom Peresom Izrael označio čudom, nagalsivši da su posebne veze između SAD i te zemlje neraskidive.
U intervjuu za izraelske medije Obama je izjavio da je nastojao da ohrabri sve svoje sagovornike da učine maksimalan napredak u pregovorima ove godine.
"Sledeća administracija SAD bi morala da pomogne strane da se nadovežu na napredak koji je do sada postignut i da nastavi da radi ka cilju - dve države koje žive jedna pored druge u miru i bezbednosti", kazao je Obama. On je, po rečima jednog svog savetnika, pokazao odlučnost da odagna brige da će, ako bude izabran, zapostaviti izraelsko-palestinski problem. Obama je takođe rekao da smatra mirovni proces Izraela i Sirije veoma važnim.
Govoreći o nastojanjima Teherana da razvije nuklearni program, američki senator je ponovo naglasio važnost koju pridaje diplomatskom pritisku.
U ranijim izjavama Obama je izrazio podršku da Jerusalim ostane ujedinjen i glavni grad Izraela, ali je kasnije rekao da se loše izrazio.
Jedan palestinski zvaničnik je juče, komentarišući tu podršku, koje je razljutila Palestince, izjavio da ne bi trebalo shvatati suviše ozbiljno izjave kandidata za predsednike SAD. Pojedini izraelski mediji prokementarisali su da je Obamina poseta bila usmerena pre svega na jevrejske glasače u SAD i da pokaže da vlada spoljnopolitičkim temama.
Obama će danas otputovati u Nemačku, prvu stanicu svoje evropske turnje, posle posle posete ratnim zonama u Iraku i Avgansitanu i potom Jordanu i Izraelu.

Izvor: Blic

Nemci pozdravili svog favorita u trci za Belu kuću
Obama dočekan u Nemačkoj kao rok zvezda
Autor: Ekipa „Blica“ | Foto: Reuters | 25.07.2008 - 08:47


„Barak Obama, američki predsednički kandidat, sleteo je u Berlin. Evropljani su se zaljubili u demokratskog senatora, najviše zbog toga što on nije Džordž Buš (aktuelni američki predsednik). Međutim, možda im se neće toliko svideti ono što budu čuli od njega“, ovim rečima je nemački „Špigl“ označio dolazak čoveka koji u Evropi, a posebno u Nemačkoj, ima status rok zvezde i koji je sinoć govorio pred, kako je najavljeno, najmanje 100.000 ljudi u parku Tirgarten, ispred Stuba pobede.



Uzbuđenje u Nemačkoj zbog dolaska političara za koga se nadaju da će poboljšati američko-evropske veze, bilo je juče vidljivo na svakom koraku. Ljudi na ulicama klicali su koloni automobila u kojoj se nalazio senator. Nijedne nemačke novine nisu osvanule bez Obame na naslovnoj strani, a njegov sinoćni govor uživo je prenosilo nekoliko TV stanica.
Obama je juče sleteo na berlinski aerodrom „Tegel“ nešto posle 10 časova i odmah se uputio na razgovor sa kancelarkom Angelom Merkel, posle čega su usledili sastanci sa ministrom inostranih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom i gradonačelnikom Berlina Klausom Voverajtom.
Obama i Merkelova su proveli jedan sat u razgovoru iza zatvorenih vrata, gde su razmenili stavove o američko-nemačkim odnosima, ratu u Iraku i zaštiti životne sredine. Nisu se, doduše, oko svega složili.
Američki senator je od nemačkih političara tražio veće uključivanje Evrope u međunarodnu borbu protiv terorizma, kao i veće angažovanje nemačkih vojnika u Avganistanu. Merkelova je već ranije najavila da Nemačka nema nameru da pojačava vojno prisustvo u Avganistanu.
Kasnije uveče, Obama je govorio ispred Stuba slobode, koji je poslužio kao „zamena“ Branderburškoj kapiji, gde su njegovi saradnici planirali javni skup, a čemu se usprotivila upravo Merkelova. Brandenburška kapija je decenijama bila simbol hladnog rata, pošto se u njenoj blizini nalazio Berlinski zid. Upravo na tom mestu 1987. predsednik SAD Ronald Regan je uputio čuveni poziv sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu da sruši Zid. Predsednik Džon F. Kenedi, s kojim mnogi porede Obamu, takođe je posetio Kapiju 1963, a tom prilikom je izgovorio rečenicu „Ih bin ajn Berliner“ („Ja sam Berlinac“) i postao najpopularniji američki predsednik u Nemačkoj ikada.
Zvanično objašnjenje iz Berlina je bilo da to istorijsko mesto nije „najpogodnije mesto za promociju strane političke kampanje“. Jasno se aludiralo na to da Obama još nije predsednik, već samo kandidat, a ideju da govori kod Branderburške kapije napali su i američki mediji.
„To je zaista arogantno“, rekao je komentator Si-En-Ena Bil Šnajder.
Danima je trajao pravi mali rat između kancelarkinog tima s jedne strane i gradskih vlasti Berlina i ministra spoljnih poslova s druge, koji su želeli da vide Obamu ispred Kapije. Stratezi Merkelove su čak Obaminim ljudima poslali fotografije Džona Kenedija, kao i članke koji se odnose na njegovu posetu Berlinu, u nadi da će Amerikanci shvatiti poruku. „Mada“, dodaje „Špigl“, „nejasno je kako se pitanja istorijskog mesta nije pojavilo prošle godine kada je ispred kapije održana Nedelja mode“.
Senator iz Ilinoisa je izuzetno popularan u Nemačkoj - ankete javnog mnjenja pokazale su da tri četvrtine ispitanika želi da on postane idući američki predsednik.
Bivši nemački predsednik Rihard fon Vajczeker je izjavio da bi Obamina poseta mogla da utre put novim transatlantskim odnosima.
„Obama bi mogao da pošalje signal Berlinu: Amerika računa na Evropu u svojoj budućnosti. Jer nama se odavno čini da nikoga u Americi više ne interesuje naš kontinent“, izjavio je Fon Vajczeker za „Bild“ i dodao da su „poseta i govor Baraka Obame dokaz da je to pogrešno predubeđenje.“
Joška Fišer, bivši ministar spoljnih poslova Nemačke, kaže da Nemci žele Obamu u Beloj kući više nego Mekejna jer se u slučaju da republikanac dobije izbore, „ništa ne bi promenilo“.
„Obama će možda da omane kao predsednik, možda će i žestoko da omane, ali bi moglo i da se ispostavi da će on biti jedan od najboljih američkih predsednika“, kaže Fišer.
Analitičari kažu da se Obama nada da će njegov imidž svetskog državnika porasti kada snimak njegovog obraćanja oduševljenoj masi Berlinaca bude prikazan na televiziji u Americi i da će samim tim porasti i njegove šanse da na jesen pobedi republikanskog rivala Džona Mekejna. „Nemci malo zaostaju za Amerikancima kada je reč o Obami. Dok se u Berlinu nadaju da će ih senator oboriti s nogu, u Americi je njegov sjaj polako počeo da bledi“, piše „Špigl“. Zbog toga se Obamin tim nada da će turnejom po Evropi, gde je nesumnjivo veoma omiljen, vratiti nešto od tog sjaja.

Nema masaže za Merkelovu


Nakon famoznog „masiranja leđa“ koje joj je pre dve godine priredio američki predsednik Džordž Buš, nemačka kancelarka Angela Merkel kazala je da je spremna da se izbori sa bilo kakvim nastranim ispadima bilo kog od dvojice njegovih mogućih naslednika. Pre odlaska na godišnji odmor, kancelarka je, odgovarajući na šaljivo pitanje da li će dozvoliti da joj novi američki lider masira leđa, kazala: „Videćemo. Neću nikoga sprečiti, bez obzira ko bude izabran“, dodala je ona. Buš, za koga se zna da mu je Merkelova slaba tačka, prišao je iznenada, pre dve godine u Sankt Peterburgu, iza leđa kancelarke dok je sedela za stolom i nakratko joj izmasirao ramena.

Brandenburška kapija je jedina preostala od niza kapija kroz koje se u prošlosti ulazilo u Berlin. Njenu gradnju naručio je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, a završena je 1791. godine. Nacisti su je koristili kao svoj simbol, a jedna je od retkih građevina koje su na kraju Drugog svetskog rata ostale čitave u tom delu Berlina. Prolaz kroz Kapiju blokiran je izgradnjom Berlinskog zida u avgustu 1961. Dve godine kasnije, pored Brandenburške kapije govor je održao Džon Kenedi, tadašnji američki predsednik. Pred kraj hladnog rata 1987. godine, američki predsednik je u govoru pored Kapije pozvao sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da sruši Berlinski zid. Nakon što se to i desilo, Helmut Kol, zapadnonemački kancelar, ponovo je otvorio Brandenburšku kapiju šetnjom kroz nju. O Evropi posle hladnog rata kraj Kapije je 1994. godine govorio Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD.
Park Tirgarten ili „baštu sa životinjama“ u njenom sadašnjem obliku stvorio je 1830. godine Peter Jozef Lene, pejzažni arhitekta. Pre toga je to područje služilo kao lovište pruskih velmoža. Pred kraj Drugog svetskog rata i sloma nacističke Nemačke, stanovnici Berlina su zbog nedostatka drva za ogrev posekli gotovo sve drveće u parku. Brandenburška kapija nalazi se na istočnom obodu Tirgartena, dok se na zapadnom kraju nalazi gradski zoološki vrt. Između 1996. i 2003. godine duž Ulice 17. juna, glavne berlinske ulice koja preseca park sa istoka na zapad, održavana je gej parada. U Tirgartenu je 2006. godine održan i nemački segment humanitarnog koncerta „Lajv 8“, a park je od 1987. godine polazna tačka Berlinskog maratona.
N. V.


Demokrata učvršćuje prednost nad Mekejnom
Prema poslednjim anketama iz Vašingtona, Obama je dostigao šest procenata prednosti nad Mekejnom - prema istraživanju koje su sproveli En-Bi-Si i „Volstrit džornal“, Obama uživa podršku 47 odsto američkih građana, a Mekejn 41 odsto. Čak 55 odsto Amerikanaca veruje da bi izbor Obame za predsednika SAD predstavljao „rizičniji“ izbor.

Izvor: Blic

Значи ипак су му дозволили да држи политички говор испред капије... 

E ovo je pametan cojvek i savjetnik a nije tesko zakljuciti da je upravu

Američki predsednički kandidat u Berlinu govorio pred 200.000 ljudi
Obama pooštrio stavove o Iraku i terorizmu
Autor: N. Vlačo | Foto: Afp | 26.07.2008 - 06:05


Kenedijevski doček, propovedničko držanje u stilu Martina Lutera Kinga, ali i crtice iz govora koje verovatno ni sam Džordž Buš ne bi imao problema da izgovori - sve je to obeležilo obraćanje Baraka Obame, demokratskog predsedničkog kandidata za predsednika SAD, pred masom od oko 220.000 ljudi u berlinskom parku Tirgarten.



Među okupljenima nije bilo samo Nemaca, već su dobar deo Obaminih fanova činili Amerikanci koji žive u Nemačkoj, kao i turisti koje je zahvatila „obamanija“. Međutim, list „Zidojče cajtung“ je mišljenja da Obamin govor nije, zapravo, ni bio upućen masi u Berlinu, već „neodlučnim belim glasačima u Ohaju, Pensilvaniji, Koloradu i Virdžiniji“.

Mađioničarski trikovi
U komentaru pod naslovom „Obamini mađioničarski trikovi“ nemački list „Velt“ procenjuje da je „Obamin nastup u Berlinu bio razočaravajući i da su njegovi apeli da se krene u borbu protiv zla u čitavom svetu doduše lepo i plemenito zvučali, ali da nisu ništa drugo nego običan opsenarski trik“.

Oni su, čini se, razlog što retorika senatora Ilinoisa iz nedelje u nedelju postaje sve bliža stavovima koji su se i do sada čuli iz Bele kuće.
Gotovo vudstokovski karakter ovog događaja naveo je liberalni dnevnik „Tagesšpigl“ da se zapita da li je „u istoriji Nemačke ijedan politički skup privukao više mladih ljudi“. Imajući u vidu stavove koje je demokratski kandidat zastupao pre nego što je u iscrpljujućem duelu sa Hilari Klinton osigurao predsedničku nominaciju, Obamini fanovi su verovatno pre svega očekivali da čuju govor koji bi bio antibušovski, jer je upravo na toj platformi 46-godišnji afroamerički političar i izgradio svoje ime u SAD, a možda i još više u svetu.
Ipak, Obama je svojim tonom gospel-propovednika Nemcima, ali i celoj Evropi, poručio da je „ovo momenat kada moramo da obnovimo rešenost da iskorenimo teroriste koji ugrožavaju bezbednost u Avganistanu i dilere koji prodaju drogu na našim ulicama“. Takvi stavovi u vezi sa Avganistanom nisu bili deo njegove kampanje tokom trke za demokratsku nominaciju, a prvi put ih je jasnije izrazio tokom nedavne posete Avganistanu.
„Niko ne priželjkuje rat. Priznajem da ima ogromnih poteškoća u Avganistanu. Ali moja i vaša zemlja imaju obavezu da osiguraju da prva misija NATO van Evrope bude uspešna. Za narod Avganistana i za našu zajedničku bezbednost, posao mora biti obavljen. Amerika ne može sama. Narodu Avganistana potrebne su naše i vaše trupe, potrebna im je naša i vaša podrška da poraze talibane i Al Kaidu, da razviju ekonomiju i ponovo izgrade svoju naciju“, kazao je Obama i dodao da SAD i Evropa „tamo imaju preveliki ulog da bi sada od njega odustali“.
Nemački listovi nisu sa oduševljenjem prihvatili ove Obamine reči pošto se, po njihovom mišljenju, pod izrazom „trupe“ zapravo misli na „nove trupe“. Imajući u vidu zalaganja Obame za potpuno povlačenje američkih snaga iz Iraka i obećanja tokom kampanje da će to i narediti ako bude izabran u Belu kuću, nemačkoj i evropskoj javnosti ostala je nejasna i njegova izjava o Iraku tokom govora u Berlinu.
„I pored razlika koje su se javljale u prošlosti, ovo je trenutak kada bi svet trebalo da podrži milione Iračana koji žele da ponovo izgrade svoje živote, čak i dok predajemo odgovornost iračkoj vladi i konačno privodimo taj rat kraju“, rekao je Obama.
Stav Obame u vezi sa povlačenjem američkih vojnika iz Iraka interesovao je i iračkog predsednika Nurija al Malikija, sa kojim se senator iz Ilinoisa sastao u Bagdadu, nakon posete Avganistanu. Iako se dvojica državnika slažu oko potrebe povlačenja američkih trupa, čini se da se ne slažu u vezi sa određivanjem vremenskih rokova za to. Al Maliki je 8. jula u obraćanju arapskim ambasadorima u Abu Dabiju izričito naveo da je „potrebno postići sporazum ili o povlačenju američkih snaga ili o roku za njihovo povlačenje“.
Međutim, Obamin protivkandidat, republikanac Džon Mekejn, ne uvažava promene Obaminih pozicija u vezi sa spoljnom politikom i optužuje ga da Ameriku želi da odvede u poraz.
„Čini mi se da bi Obama radije izgubio rat kako bi mogao da pobedi u političkoj kampanji“, rekao je Mekejn.
On je, inače, uprkos kritikama Obame i izjavama da „prednost daje predizbornim nastupima u srcu SAD“, i sam uživao u deliću Nemačke - u restoranu „Šmits sosidž haus end restoran“ u gradiću Kolumbusu u saveznoj državi Ohajo jeo je nemačku kobasicu, a novinarima je izjavio da bi „i sam rado održao govor u Nemačkoj“, ali da bi to „radije učinio kao predsednik SAD nego kao predsednički kandidat“.


Obama kod Sarkozija
Barak Obama se juče u Parizu sastao sa Nikolom Sarkozijem, predsednikom Francuske, a međunarodni televizijski kanal „Frans 24“ je u komentaru na svom sajtu primetio razliku između Obaminog euforičnog puta u Berlin i skromnog boravka u Parizu. Nakon Pariza, Obama je produžio za London. Zanimljivo je da je Obama na početku međunarodne turneje, nabrajajući državnike sa kojima će se sresti i sa kojima „očekuje da sarađuje u narednih deset godina“, pomenuo Sarkozijevo ime, ali je izostavio da tu ubroji i nemačku kancelarku Angelu Merkel. Sarkozi se u martu u Parizu sastao i sa Džonom Mekejnom, koji je tada poručio da „Amerika mora više da sluša svoje evropske saveznike“.

Izvor: Press

Nadam se da ce se novi predsednik amerike Obama , ponasati bolje od svog prethodnika Busa !!!!!!!!!!!

Brate mili još nisi svestan da je to ista ekipa...
Jaooooo-idem u wc na veliku nuždu.....

 Mekejn i on-od zlog oca i gore majke
 Nezna se ko je gori

 A šta je sa Ron Paulom? 

Nešto je trulo u državi amerikanskoj i bolesno. Nikakve nove koncepcije nema. Pogoršanje međinarodne stabilnosti, povećanje cene nafte, iscrpljivanja resursa SAD. Kao svaka velika imperija i oni će se urušiti iznutra. Jedino što svetu treba je da se nekako sami uplaše svog nuklearnog potencijala.