Džon Edvards podržao Obamu
Autor: BBC, Blic online | 15.05.2008 - 08:44

Bivši kandidat za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, Džon Edvards, podržaće kandidaturu Baraka Obame za predstavnika stranke na predsedničkim izborima u novembru. Džon Evdards je bivši senator i potpredsednički kandidat stranke na prethodnim predsedničkim izborima 2004. godine, piše BBC na srpskom.

On se povukao iz trke za stranačku nominaciju u januaru ove godine od kada i Barak Obama i Hilari Klinton ulažu velike napore da steknu njegovu podršku.
Dopisnici kažu da će odluka Džona Edvardsa da javno podrži Baraka Obamu biti od velikog značaja za kampanju senatora iz Ilinoisa.
Do ovoga dolazi samo jedan dan pošto je Hilari Klinton izvojevala ubedljivu pobedu na primarnim izborima stranke u Zapadnoj Virdžiniji za koju, međutim, dopisnici kažu da nije bila dovoljna da bitno smanji prednost Baraka Obame u ukupnom broju delegata.

Blic

Koja strategija, čuvali su ga u rukavu do poslednjeg sekunda. Za razliku od većine ja mislim da se unutar demokrata u SAD vodi tema odnosa prema novoj političkoj situaciji u svetu. Svet nije isti, nije ni sličan onom od pre 2000. Sa administracijom i politikom koju vuče za sobom kao rep pitanje kako bi se Hilari snašla, a pitanje je i koju politiku žele veliki centri moći.

Klinton je na unutrašnjepolitičkoj sceni važio za socijalno izdašnog predsednika, što je uteralo budžet države u krizu. Važio je i za ekonomski liberalnog što je odnelo investicije i proizvodnju u Kinu. Ove očajničke mere obaranja kursa na pola, ratovanja za resurse koji se onda prodaju svojim kompanijama u Kini i kraha tržišta nekretnina zahtevaju sasvim novu administraciju i nov princip.

S druge strane tu su sad i veoma ekonomski ojačana Rusija i EU.

 Sećam se kad sam imao 17 godina došao je Sloba sa Kosova gde je ložio mase,svi su ga obožavali i stavljali slike u kola i kamione...Znao sam da će da nas sahrani.
Barak obama ,hilari,ovi-oni-sve ista ekipa,isti planovi-ista kuhinja verujte mi.
   Intuitivno osećam da jedino Ron Paul može da promeni nešto kako u Usa tako i ostatku sveta tj.spoljnoj ratničkoj politici.
Oni samo kenjaju o ponosu i patriotizmu i isti su kao ovi ovde koji nas lože a videli smo koliko su glasova dobili na patriotska loženja(dss i ns..).

А ко је Рон Паул?
Ја и не пратим њихову сцену, готиван ми је једино Пет Бјукенен. Један од ретких Амера који је осудио напад на Србију (ово ограђивање од Ирака је већ постало фенси).

 isto je bio protiv napada na srj , republikanac , pro-life , pro-guns , anti-izrael , slobodna trgovina , protiv afirmativne akcije, popularan kod svih belih nacionalista  ali i kod crnaca ... 

Не знам да ли је против афирмативне акције, али тачно је да га и црнци (и про-блек белци) готиве, пошто сваки дан нешто скидам са реп сајтова.
А да је онда још популаран код свих белих националиста.

п.с. Ипак и даље сматрам да је и он производ НСП, лажна опозиција.

16.05.2008 , VOTERTAUN
Izvor: BETA - REUTERS
Obama: Bušova politika ojačala američke neprijatelje

Demokratski kandidat za nominaciju za predsedničke izbore u SAD Barak Obama rekao je danas da su "neuspešne politike" predsednika Džordža Buša ojačale američke neprijatelje, kao što su Iran i Hamas

Odgovarajući na jučerašnju Bušovu izjavu da su oni koji žele da pregovaraju sa Iranom slični nacističkim izmiriteljima pred Drugi svetski rat, Obama je optužio Buša "upravo za vrstu zastrašivačkih napada koji dele zemlju i odvajaju nas od sveta".

Obama je, takođe, pozvao Buša i republikanskog predsedničkog rivala Džona Mekejna na debatu o pitanjima spoljne politike, dan pošto je Buš izazvao "bes" demokrata svojim "opaskama o izmiriteljima" u izraelskom parlamentu.

Mekejn je, kao i Buš, kritikovao Obamino obećanje da će direktno razgovarati sa američkim neprijateljima, posebno sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom i dodao da Obama treba da objasni zašto bi razgovarao sa njim.

"Ako Džordž Buš i Džon Mekejn žele da imaju debatu o zaštiti SAD, rado ću o tome razgovarati bilo kad, bilo gde i to je debata u kojoj ću pobediti jer ima mnogo pitanja na koja njih dvojica treba da odgovore", rekao je Obama u predizbornom govoru u Južnoj Dakoti.

"Oni treba da odgovore zašto je Iran najveći strateški dobitnik od naše invazije na Irak. Politika Džordža Buša je ojačala Iran", dodao je Obama.

On je istakao da njih dvojica, takođe, treba da objasne zašto je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze. Hamas je ojačao zbog toga što su SAD insistirale da treba da budu organizovani demokratski izbori na palestinskoj teritoriji.

"To su promašene politike, koje Mekejn želi da udvostruči", naglasio je Obama.

Izvor: Press

pametan ovaj Obama, poceo je da napada MekKejna, digo je ruke od histericne babuskere.

Već gotove strategije za osvajanje Bele kuće
Obama i Mekejn ignorišu Klintonovu
Autor: CdC/DM | 17.05.2008 - 06:00


Američki senatori, republikanac Džon Mekejn i demokrata Barak Obama već uveliko razrađuju strategije za međusobnu borbu na predsedničkom izborima ove jeseni, bez obzira što ni Republikanska ni Demokratska stranka nisu zvanično objavile da će baš njih dvojica biti kandidati za predsednika SAD.

Odluka Mekejna i Obame da se usredsrede na uzajamno odmeravanje snaga predstojeće jeseni odražava zaključak obojice da je samo pitanje vremena kada će Hilari Rodam Klinton, senatorka savezne države Njujork, napustiti borbu za nominaciju za demokratskog predsedničkog kandidata.
Štabovi Mekejna i Obame su već snimili čak i televizijske reklame u kojima pokušavaju da ocrne drugu stranu, koje će biti emitovane čim borba za demokratskog predsedničkog kandidata bude zvanično okončana. Timovi dvojice političara su dogovorili i zajedničke debate pred biračima tokom letnjeg perioda.
Latinoamerikanci su glavna ciljna grupa oba tabora, s obzirom da se veruje da će oni biti presudni za pobedu u pojasu zapadnih saveznih država SAD, među kojima su i Kolorado, Nevada i Nju Meksiko.
Republikanski nacionalni komitet izdvojiće 29,9 miliona dolara za kampanju u kojoj namerava da Obamu prikaže kao čoveka koji ne razume realnost svoje zemlje i koji je „suviše neiskusan da bi preuzeo kormilo SAD“. Na drugoj strani, Obamini pomoćnici vuku završne poteze u uobličavanju kampanje koja ima za cilj da Mekejna veže za aktuelnog predsednika Džordža Buša.
Finansijska prednost je nedvosmisleno na Obaminoj strani. Dok je Mekejn do 31. marta prikupio 80 miliona dolara, Obama je prikupio trostruko više - oko 240 miliona dolara .

Izvor: Blic

, коначно да чујемо и ту вест.

Svet je spreman da prihvati Baraka Obamu, a da li su i birači SAD?
Mladi Amerikanci su za tamnoputog predsednika
Autor: M. Popović | 18.05.2008 - 00:36




Senator iz Ilionisa Barak Obama i kandidat demokrata za novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, vešt i pragmatičan političar koji je inspirisao milione mladih glasača, zaokupio je veliku pažnju političke javnosti, ali i pažnju običnih ljudi, domaćica, studenata, službenika. Na desetine hiljada ljudi učlanjuje se u razne fan klubove američkog senatora izražavajući tako podršku crnom kandidatu koji je dosad najbliži predsedničkom mestu. Ta podrška i interesovanje nisu zaobišli ni Srbiju. “Može Obama da pobedi”, “Baš bih voleo da Obama pobedi”, reči su mnogih. Može se, bar iz ove šire vizure, naslutiti da je svet spreman za prvog crnog predsednika SAD, ali da li su i Amerikanci?

Rezultati ankete koju je sproveo CNN u januaru ove godine uoči obeležavanja Dana Martina Lutera Kinga nisu bili povoljni za Obaminu rivalku senatorku Hilari Klinton, kada je više od 1.400 ispitanika reklo da su Amerikanci više spremni za crnog predsednika nego za ženu bivšeg predsednika. Rezultati istraživanja pokazali su da 72 odsto belaca i 61 odsto crnaca veruje da je zemlja spremna za prvog crnog predsednika. Anketa je takođe pokazala i to da su i crnci i belci optimistični i da se većina njih (84 odsto belaca i 78 odsto crnaca) slaže da je napravljen veliki progres u ispunjavanju sna lidera u borbi za ljudska prava Martina Lutera Kinga o jednakosti u američkom društvu.
Politički naučnik Zoltan Hajnal pokušao je da odgovori na pitanje koje neizbežno pada na pamet kada se govori o kandidaturi Baraka Obame za predsednika SAD, a to je: “Da li je Amerika spremna za afroameričkog predsednika?”

Dramatičan obrt
Hajnal veruje da je odgovor potvrdan. On takođe veruje da Hilari Klinton ima bolje šanse, ali da je, bez obzira na to šta će se dogoditi na stranačkim izborima za kandidata, kao i na samim izborima za predsednika, Obamina kandidatura pokazala da je percepcija glasača o kandidatima doživela dramatični obrt.
Glasači u Kaliforniji su navikli na kandidate manjinskog stanovništva, ističe politički analitičar Tad Kuser. Bivši gradonačelnik Los Anđelesa Tom Bredli bio je u trci za guvernera dva puta. I Kruz Bustamante kandidovao se za taj posao, a Los Anđeles je dobio svog prvog hispano gradonačelnika Antonija Viljarosu. “Mislim da ovo može priču o rasi učiniti manje važnom u Kaliforniji nego što je to slučaj u ostalim delovima zemlje”, kaže Kuser.
Širom Amerike, 94 odsto glasača reklo je da bi glasalo za kvalifikovanog crnog kandidata, nastavlja Hajnal. Sudeći prema Hajnalu, mnogi akademici vode rasprave o tome da Amerikanci nisu spremni da probiju barijeru rase kada budu birali sledećeg predsednika. Ta “škola mišljenja” ističe da 70 do 90 odsto belih glasača tipično glasa za belog kandidata u bi-rasnoj trci. Pored toga, 80 odsto svih “crnih” zvaničnika bili su izabrani u izbornim jedinicama gde su crnci činili većinu glasača. Drugi akademici, samo nekolicina njih, doduše, misle da je Amerika spremna.
Hajnal, autor knjige “Menjanje stavova belaca prema crnom političkom liderstvu”, tvrdi da akademici na obe strane postavljaju pogrešna pitanja. “Ne treba da pitamo da li je bitna rasa, već kada je ona bitna”, kaže on.

Otpor se otopio
Prvi crni kandidati suočavali su se s ujedinjenom i mobilisanom belom zajednicom, kaže Hajnal. Beli glasači su se plašili da bi izabrani crnci mogli da favorizuju svoje crne birače. Ali, nakon što bi oni bili izabrani, slika se dramatično menjala. Kada bi se ponovo kandidovali, oni bi gotovo uvek pobeđivali i skoro polovina belih glasača bi ih podržala. Šta se dogodilo? Naime, otpor belih glasača otopio bi se kada bi crni lideri preuzeli neku funkciju i kada se njihovi strahovi ne bi materijalizovali. Beli glasači su naučili da ima vrlo malo razlike između crnih i belih političkih lidera.
Danas oko 40 odsto Amerikanaca živi u delovima zemlje koje predstavljaju “crni” gradonačelnici ili guverneri. Hajnal dodaje da je Amerika verovatno spremna za crnog predsednika i da Amerikanci danas imaju dosta iskustva da bi još imali strahove koje su nekada imali. Crnci su preuzeli uloge vođe u vojsci, korporacijama i sportskim organizacijama.

Izbori kao ogledalo
Međutim, politički analitičari se ne slažu i u tome koliko je Obama uopšte viđen kao crni kandidat. Niko o njemu ne razmišlja kao, na primer, o nekom reperu ili o prečasnom Alu Šarptonu, takođe bivšem predsedničkom kandidatu. Prema njihovom mišljenju, Obama je dosta različit od prethodnih crnih predsedničkih kandidata kao što su Šarpton ili Džesi Džekson, koji su imali dosta ekstremnije stavove, kaže Geri Džejkobson, kongresni ekspert. Senator iz Ilionisa, s druge strane, vodi „mejnstrim“ kampanju i dokazao je da može da pobedi u državi gde većinu stanovništva čine belci.
Mnogi analitičari smatraju da će ishod izbora za predsednika pokazati ko su u stvari Amerikanci, odnosno da izbori predstavljaju ogromno ogledalo, šansu da Amerikanci saznaju kakav su narod. Pitanje koje danas postavljaju je da li je Amerika i dalje uplašena, reakcionarna, sklerotična, kakva je bila poslednjih osam godina, ili je spremna da se otarasi Bušove ere i započne novu. U stvari, neki postavljaju jednostavno pitanje da li je Amerika stara ili mlada? Pojedini se klade na mladost, ali postoje tendencije da su ljudi navikli da se drže poznatog, čak i onda kada to nije u njihovom interesu. To se dogodilo i 2004. godine, kada su Amerikanci procenjivali Buša i odlučili da njega više vole nego Džona Kerija.

Izvor: Blic