Izbori u SAD :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Bivša prva dama pobedila u Pensilvaniji i smanjila Obaminu prednost
Hilari se vratila u igru
Autor: T. Vasiljević | 24.04.2008 - 06:00

Očekivana pobeda Hilari Klinton nad protivnikom Barakom Obamom na preliminarnim izborima u Pensilvaniji vratila je senatorku iz Njujorka u igru u završnici borbe za demokratsku predsedničku nominaciju, koju su neki mediji već ocenili kao „građanski rat“ u demokratskom taboru. Klintonova je trijumfovala sa deset odsto razlike, osvojivši 55 naspram Obaminih 45 odsto glasova i smanjivši njegovu prednost u delegatima, koja je ipak ostala značajna.

„Neki ljudi su me otpisali i rekli da odustanem, ali američki narod ne odustaje i zaslužuje predsednika koji takođe ne odustaje“, rekla je Klintonova razdraganim pristalicama u svom štabu u Filadelfiji.
Pobeda u Pensilvaniji usledila je nakon nekoliko njenih ranijih trijumfa u velikim državama poput Ohaja, Mičigena, Njujorka, Nju Džerzija, Kalifornije, Floride i Teksasa. U Temeljnoj državi, kako zovu Pensilvaniju, podržali su je mahom belci iz radničke klase i seosko stanovništvo, dok je Obama dobio ubedljivo najviše glasova crnačkog stanovništva i građana dva najveća grada - Pitsburga i Pensilvanije.
Posle šest nedelja iscrpljujuće kampanje, u kojoj je bilo i teških trenutaka, poraza i suza, ali i obećanja da se „kao filmski Roki“ nikad neće predati, bivša prva dama sada je dobila još jednu priliku da ubedi vodeće demokrate da je ona jači kandidat, bolje pripremljen za veliki obračun sa republikanskim kandidatom Džonom Mekejnom.
„Dug je put do avenije Pensilvanija 1600 (adresa Bele kuće), a on vodi tačno kroz srce Pensilvanije“, poručila je Klintonova u pobedničkom govoru.
Ali, pred njom su brojne prepreke, a jedna od njih jesu milioni dolara koje već duguje za kampanju. Klintonova je zato apelovala na svoje pristalice da joj pomognu internet uplatama jer je Obamina kampanja po finansijskoj snazi dvostruko nadmašuje.
Lideri Demokratske stranke nedavno su je pozvali da odustane od trke, jer čak i da pobedi na svih preostalih devet predizbora, ne može prestići Obamu. Oni takođe strahuju da žestoka borba i međusobno blaćenje demokratskih kandidata može potkopati izglede na pobedu demokratskog kandidata nad Mekejnom.
Međutim, prema pisanju „Gardijana“, neki stranački prvaci imaju suprotno mišljenje - da duga borba dva kandidata ide u korist partiji, jer se tokom predizborne kampanje sakupljaju ogromne količine informacija o biračima, koje mogu poslužiti da se mobiliše biračko telo i sakupi novac na skup „konačni okršaj“ sa republikancem.

Zašto Obama ne može da „počisti“ Hilari
Pet je razloga zašto Barak Obama još ne uspeva da porazi Hilari Klinton, zbog čega može biti ranjiv u novembru, smatra agencija Asošiejted pres.
1. Boja kože - Američka javnost još nije presudila može li crnac postati predsednik
2. Slaba veza sa radničkom klasom - Jezgro biračkog tela Klinonove upravo čine birači bez fakultetske diplome i porodice koje zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje
3. Problematični prijatelji - Sve češće isplivavaju na površinu njegove veze sa ljudima poput kontroverznog pastora Džeremije Rajta i prijatelja Tonija Reska, optuženog za korupciju
4. Neiskustvo na polju „velike politike“ - Klintonova ne propušta da pomene svoje iskustvo kao prve dame, i da podvuče da senator iz Ilinoisa i nema baš mnogo iskustva u diplomatiji
5. Temperament - Biračima senatorke sviđa se što se ona borila protiv republikanaca za vreme predsedničkog mandata svog muža. Dotle se mnoge demokrate pitaju da li je Obama dovoljno „žestok“

SKOR DELEGATA
Hilari Klinton je produžila trku između nje i Baraka Obame pobedom na predizborima u Pensilvaniji. To istovremeno pojačava i bitku pred Nacionalni demokratski kongres koji treba da izabere kandidata demokrata za Belu kuću na leto.
Osvojio država: 27
Barak Obama: 1.705
Osvojila država: 17
Hilari Klinton: 1.575

Čelsi: Mama bolji predsednik od tate
Po mišljenju Čelsi Klinton, bivše „prve kćerke“ SAD, Hilari bi bila daleko bolji predsednik od Bila Klintona jer je bolje pripremljena za tu važnu funkciju. Obraćajući se grupi od oko 300 studenata u Severnoj Karolini, Čelsi je kazala da se, kada je ušao u Belu kuću, početkom 1993. Bil do tada nikada nije bavio pitanjima spoljne politike, dok je, kako je rekla, „sa Hilari situacija potpuno drugačija“.

Izvor: Blic