Obama pobedio na predizborima u državi Misisipi
Autor: Tanjug | 12.03.2008 - 07:45

Senator iz Ilinoisa Barak Obama, pobedio je noćas svoju koleginicu iz Demokratske partije, Hilari Klinton, na predizborima održanim u američkoj saveznoj državi Misisipi, ali je njegova ukupna prednost i dalje dostižna.

Nova pobeda Obame, posle subotnje u Vajomingu, još više je usporila je Klintonovu u borbi za pravo da se na predsedničkim izborima u novembru nadmeću sa republikanskim kandidatom Džonom Mekejnom.

Misišipi daje glasove samo 33 delegata za avgustovsku konvenciju na kojoj će biti određen predsednički kandidat Demokratske stranke, međutim svaka država je veoma bitna u konačnom zbiru.

Oboje kandidata su još uvek daleko od 2.025 glasova neophodnih za osvajanje predsedničke nominacije stranke na konvenciji.

Sada oba kandidata Demokratske stranke imaju više od mesec dana da se pripreme za predizbore u industrijskoj Pensilvaniji 22. aprila, gde ih očekuju glasovi 158 delegata.

Izvor: Blic

    seme zla koje sam posejao donosi plodove ... 

http://youtube.com/watch?v=Prhnc2fxAzg&feature=related

Само за бф-а, његов црначки брат и истомишљеник по многим питањима која дотичу Јевреје и Хитлера  ... Лујс Фаракан.

п.с.Подржао је Обамину кандидатуру, а онда када га је Клинтонка напала, подржао је њу ... који лик.

Novi gafovi bivše prve dame
Hilarino „opasno“ putovanje u Bosnu
Autor: L. J. | 13.03.2008 - 06:00



Hilari Klinton, senatorka iz Njujorka i bivša prva dama SAD koja po broju glasova kaska za demokratskim rivalom Barakom Obamom u trci za Belu kuću, doživela je novi udarac nakon što je ismejano njeno glavno oružje - spoljnopolitičko iskustvo. Poznatog komičara Sinbada, koji podržava Obamu, isprovocirali su komentari bivše prve dame, koja je „opasno“ putovanje u Bosnu iz 1996. istakla kao mučno i jedno od najznačajnijih iskustava u životu.

Poznati tamnoputi komičar tvrdi da se radilo o poseti čiji je cilj bio pružanje moralne podrške američkim vojnicima, istakavši da je „najstrašniji“ momenat putovanja bilo pitanje: „Gde ćemo sada da jedemo?“ Na put se, pored Klintonove, Čelsi i Sinbada, uputila i poznata pevačica Šeril Krou.
Klintonova je prošlog decembra, tokom obraćanja svojim pristalicama u Ajovi, opisala „zastrašujuće“ putovanje u Bosnu, ističući da je učestvovala u brojnim opasnim misijama administracije svog muža, bivšeg predsednika SAD Bila Klintona.
„U avionu su nam rekli da bi on mogao biti pogođen vatrom iz snajpera“, opisivala je Klintonova svojim pristalicama.
Sinbad priča da američka delegacija ni u jednom trenutku nije bila ugrožena.
„Nijednom se nismo našli u opasnosti“, istakao je komičar.
Hilari je svojim govorom u Ajovi isprovocirala ne samo Sinbada, već i brojne analitičare.
„U Beloj kući često govorimo da ako je neko mesto previše opasno, malo ili siromašno, onda treba poslati prvu damu“, rekla je Hilari u Ajovi.
Sinbad se zapitao koji predsednik bi to rekao.
„Zamislite predsednika koji kaže: ‘Hej draga, ne mogu na put jer me možda upucaju, pa idi ti. I povedi sa sobom nekog komičara i pevačicu sa gitarom’“, objasnio je američki glumac.
Demokrata Barak Obama odneo je još jednu laku pobedu nad rivalkom Hilari Klinton na predizborima u Misisipiju, osvojivši 61 odsto glasova naspram njenih 37. Obama je povećao vođstvo nad Klintonovom u broju delegata i trenutno vodi sa 1.385 prema 1.237.

Izvor: Blic

Kako me nervira! 

Eh,a ja mislio da su nase predizborne kampanje glupave...

Bura zbog propovedi
Barak Obama se ogradio od izjava svog sveštenika i prijatelja koje su ustalasale javnost…
 

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 15. marta – Pretendent za američkog predsednika Barak Obama hitno je preduzeo opsežnu operaciju za smanjivanje političke štete koju mu je, nenamerno ali poprilično, naneo njegov sveštenik i prijatelj Džeremaja Rajt. „Ne slažem se s njegovim upravo objavljenim izjavama, koje su zapaljive i zaprepašćujuće”, poručio je ilinoiski senator i pozvao birače da mu ostanu verni. „Prosuđujte o meni na osnovu mojih uverenja, ideja i zalaganja za jedinstvo naše nacije”, apelovao je, ograđujući se od Rajtovih propovedi koje su uzburkale američku javnost, a koje su konzervativni krugovi iskoristili da pojačaju podozrenje prema Obaminoj „podobnosti”. Obama je precizirao da mu je Rajt bio „duhovni a ne politički savetnik”. Njegov štab je saopštio da kontroverzni sveštenik više nije učesnik u Obaminoj izbornoj kampanji, bez objašnjenja da li je Rajt odstranjen ili se sam povukao.

Posredstvom svih glavnih televizija, Amerika je juče bila prosto opsednuta snimcima Rajsovih propovedi, koje je intonirao kao da „seje munje i gromove”. Njegove optužbe na račun sistema i spoljne politike Amerike, bile su tako žestoke da ih pojedini mediji nisu citirali u celini, dok su drugi upozoravali publiku da sadrže „nekima neprikladne reči”…

Kritike sistema

Umesto „Neka Bog blagoslovi Ameriku”, kako se kaže u ovdašnjoj patriotskoj pesmi, treba reći „Bože, neka je prokleta Amerika”, uzviknuo je nedavno Rajt, obraćajući se sledbenicima njegove čikaške verske organizacije Jedinstveno trojstvo Hristove crkve, čiji je pripadnik već 20 godina i Obama. Nizom vakela, poslednjih godina i nedelja, optužio je zemlju u kojoj živi da je kao rasistički „Kju kluks klan”, da „građane tretira kao da nisu ljudska bića”, da se „Amerika ponaša kao da je ona Bog”, da njome „vladaju beli bogataši”, da se u njoj „ne mari za crnce” već im „vlast daje drogu i zbog njih gradi veće zatvore”…

Snimci sa ovakvim njegovim porukama već se duže prodaju na Internetu crkve, ali su sada, u zaoštravanju izborne kampanje, naglo i burno ušli u najširi javni opticaj. U jednoj od beseda, ubrzo posle terorističkih atentata, otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington, on je, podseća se, sugerisao i da je Amerika svojim potezima „privukla” takve napade. „Bombardovali smo Hirošimu i Nagasaki… podržavali smo državni terorizam protiv Palestinaca i Južnoafrikanaca a sada se ljutimo što se stvari koje smo činili u inostranstvu dešavaju na našem tlu”…

Strasti je rasplamsao, čini se, naročito jučerašnji napis u listu „Vol strit džornal”, čiji autor tvrdi da je Rajt rekao, uz ostalo, i da je „Amerika ubica broj jedan u svetu”, da „uvozi drogu, izvozi oružje i obučava profesionalne ubice”, da joj „ljudski život ništa ne znači kad ciljevima opravdava sredstvo”, da je odavde „krenuo virus side” i da Amerika „svoj životni standard održava tako što Treći svet drži u siromaštvu”…

Ankete pokazuju, doduše, da je većina Amerikanaca nezadovoljna ukupnim stanjem u zemlji i njenim postupcima u inostranstvu, ali se ne pamti da je tako oštre kritike na račun Vašingtona uputio neko blizak aspirantu za šefa Bele kuće. Veza između njih dvojice ne počiva, kako proizlazi iz Obaminih objašnjenja, na okolnosti da su obojica pripadnici crne rase, već iz činjenice da ga je (posle odgoja u nereligioznoj porodici) 1998. Rajt priveo veri (hrišćanskoj), da ga je 1992. venčao s Mišel Robinson, a potom i krstio njihove dve kćeri Meliju i Natašu (rođene 1998. i 2001).

Obama kaže da nikad nije čuo Rajtove govore kakvi su danas na tapetu. Cenio je „njegove duhovne propovedi” koje su ga inspirisale i da svoj bestseler naslovi sa „Smelost nade”.

Obama je i dosad bivao na udaru ovde moćnih konzervativnih krugova, koji su ga kritikovali za pripadnost crkvi „crnačkog separatizma”, a neki se nisu libili ni da ga lažno nazivaju muslimanom (zbog oca Kenijca i očuha Indonežanina, muževa u dva braka njegove majke, američke belkinje) čiji je „zadatak da razori SAD”. Zamerano mu je i što je s revera skinuo značku sa američkom zastavom, iako je objasnio da on rodoljubivost dokazuje postupcima a ne bedževima.

Njegovoj supruzi Mišel je prebačeno što je nedavno rekla da je „sada prvi put ponosna na Ameriku”, a neki sada to povezuju kao „posledicu” pomenutih propovedi. Rajtov verski kurs se, dodaje se, identifikuje kao crnačka verzija „teologije oslobođenja”, naročito jake u Latinskoj Americi, koja se zalaže za više socijalne pravde, zbog čega neke njene sveštenike nazivaju „crvenim (levičarskim) popovima”…

Različite procene

Originalnost da ovdašnja Demokratska partija u finalu unutarstranačkog nadmetanja ima kandidate koji bi bili premijerni u Beloj kući – prvi crnac ili prva žena na čelu države – ispostavlja se sve više kao „kamen neugodnog razdora”. U prvi plan izbijaju podele po rasnoj i polnoj osnovi, mada se pobornici takvih linija učestalo odstranjuju iz oba tabora.

Iako verovatno izvlači vajdu iz ovih bura, republikanski kandidat Džon Mekejn ni sam nije imun na posledice verskih diferencijacija. Jednom od njegovih podržavalaca, protestantskom televizijskom propovedniku, prebacuje se da je omalovažavao katolike. Zamerke se upućuju i predsedniku Džordžu Bušu zbog „bliskosti” s nekim „takođe radikalnim” propovednicima.

Ali, sada je u centru takvog „preispitivanja” Obama, političar koji je dobio najviše glasova u dosadašnjem nadmetanju za stranačke predsedničke nominacije. Uz izjave izričitog neslaganja sa zapaljivim propovedima svog sveštenika, on napominje da Rajt (66) ovog meseca odlazi u penziju, pa da tako nestaje i problem koji je dotični izazvao svojim vakelama.

Procene posmatrača nisu jedinstvene. Jedni slute da je Obama zapao u velike teškoće, dok drugi misle da mu je to nova prilika da dokaže da je „mimo svih šablona”.

Momčilo Pantelić
[objavljeno: 16.03.2008]

Istina ih nesto bas nervira izgleda....A lik je samo rekao ono sto svi znaju...

Moram i ja neku crkvu da osnujem, ali pre svega moram da smislim neki glup naziv.

Obama traži izlaz iz rasnog ćorsokaka
Autor: Blic online | 19.03.2008 - 09:04

Jedno od najosetljivijih pitanja u američkoj predsedničkoj trci do sada je bilo gotovo sasvim izbegnuto i malo ko ga je javno pominjao - pitanje međurasnih odnosa.

Kako prenosi BBC na srpskom, demokrata Barak Obama, senator iz Ilinoisa sa ambicijom da postane prvi crni šef Bele kuće, sada ga je direktno otvorio. Moguće je da je to učinio jer nije imao drugog izbora, posle kontroverznih izjava njegovog bivšeg pastora, prečasnog Džeremaje Rajta, koji je Ameriku optužio da je rasistička zemlja i ocenio da su napadi na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine bili osveta američkoj spoljnoj politici.

U govoru u Filadelfiji u utorak, senator Obama osudio je ove ocene, ali je pokušao da objasni zbog čega su afroamerikanci, poput pastora Rajta, toliko ogorčeni :

"Koliko god da je nesavršen, on je za mene bio poput člana porodice. Ojačao je moju veru, venčao me je i krstio je moju decu. Ni u jednom razgovoru sa njim nisam čuo da o nekoj etničkoj grupi govori pogrdno ili da je belce s kojima je bio u kontaktu tretirao drugačije nego ljubazno i sa poštovanjem. U njemu žive kontradikcije - i dobre i loše osobine zajednice kojoj je godinama predano služio. On mi pripada onoliko koliko mi pripada i crnačka zajednica. Koliko i moja baka belkinja - žena koja me je odgajila, za mene se toliko žrtvovala i koja me voli najviše na svetu. Ali, to je i žena koja mi je jednom priznala da se boji crnih muškaraca koji pored nje prolaze ulicom... I koja je više nego jednom izgovorila rasne ili etničke stereotipe zbog čega sam cepteo od besa. Ti ljudi su deo mene. I deo su Amerike, zemlje koju volim."

Pristalice Baraka Obame uglavnom su pozitivno reagovale na njegove reči, poput tamnopute Penelope Pibls :

"Govor je bio sjajan i pravovremen. On je posle gotovo četrdeset godina javno otvorio rasno pitanje u ovoj zemlji. To je nešto što smo mi dugo hteli sami da izgovorimo: mi nemamo ništa protiv belaca, mi samo želimo više pravde, želimo ujedinjenu Ameriku i Obama nas u tome zastupa. Ne samo mene, pedesetogodišnjakinju, već i mlade. To je suština promene, ovde se radi o novoj Americi i okretanju novog lista."

Sat vremena udaljen od Filadelfije je gradić Alentaun u Pensilvaniji - sedamdeset odsto njegovog stanovništva čine belci. Pensilvanija je važna za Obamu, jer će za mesec dana u njoj odmeriti snage sa glavnim rivalom Hilari Klinton. Žitelji Alentauna su nešto drugačije primili njegovor govor:

"Dobro je da saznamo šta Obama misli - do sada sam ga smatrala osobom koja ne okoliša, ali sad mi se čini da je u svom govoru branio pastora. Koliko sam je shvatila, pastor ne propoveda ispravnu stvar. Kada dođete u crkvu, želite da saznate nešto o Bogu, a ne o politici. Taj pastor se izgleda više bavi politikom, nego bogom."

BBC-jev dopisnik Džejmi Kumarasami, koji je pratio govor Baraka Obame, kaže da se on hrabro i direktno uhvatio u koštac sa pitanjem koje u kampanji niko nije pominjao:

"Proširio je sliku, govoreći o svom mešanom rasnom poreklu - beloj Americi poručio je da treba da ima na umu dugu istoriju rasne nepravde, nešto što se često može čuti u crnačkim crkvama. Istovremeno, afroamerikancima je poručio da budu pažljivi i da ne upadaju u zamku preterivanja o navodnom endemskom rasizmu bele Amerike. Obratio se obema stranama, uz rizik da mu obe okrenu leđa, ali sa nadom da će biti prvi predsednik koji bi bio most iznad ove podele."

Izvor: Blic