Ne prijatelju pogresno si shvatio film govori o tome kako sada taj novac koji gradjani uplacuju osiguravajucim kucama u jako ali jako malom procentu se vraca nazad samim pacijentima kada im zatreba a on govori o tome ako gradjani vec placaju da taj novac treba ici drzavi i da onda svi imaju zdravstvenu zastitu
Kao sto je to danas u Evropi Kanadi i drugdje

Ah. Ja sam pogrešno "shvatio," a ti ne znaš ni kako se film zove, naime nazvao si ga "Sickest" umesto "Sicko."
Majkl Mur je poznati socijalista, praktično glasač Mrkonjića, i on se zalaže da stvari idu preko države umesto preko slobodnog tržišta.

Što je naravno potpuno propao sistem, i to bi najmanje trebalo da bude nejasno ljudima iz Istočne Evrope
koji su valjda videli iz prve ruke kakav kvalitet usluge donosi državno uplitanje u bilo koju delatnost.

Zar ne vidite da i dan danas moramo da podmazujemo lekare u bolnicama gotovinom da bi izvodili operacije na vreme?

Obama ubedljivo pobedio u Južnoj Karolini
Autor: Agencije | 27.01.2008 - 09:19

Senator Barak Obama ubedljivo je pobedio na predizborima Demokratske stranke u američkoj državi Južnoj Karolini, osvojivši 55 odsto glasova birača.

Na osnovu 97 odsto prebrojanih glasova, senator iz Ilinoisa, Obama je osvojio 55 odsto, senatorka iz Njujorka i nekadašnja 'prva dama' SAD Hilari Klinton 27, a bivši senator Džon Edvards 18 odsto glasova, preneli su američki mediji.

Predizbori demokrata u Južnoj Karolini bili su poslednji veliki ispit za predsedničke kandite uoči 5. februara, kada će predizbori biti održani u 22 američke savezne države.

Pre Južne Karoline, Obama je prvo pobedio na predizborima u Ajovi, a Klintonova zatim dva puta uzastopno - u Nju Hempširu i Nevadi.

Izvor: Blic

Ako Hilari Klinton bude predsjednik, da li to znaci da ce Bil Klinton biti prva dama SAD ili prvi gospodin? Kako 'se vec to kaze?

Izbori u Južnoj Karolini
Barak Obama oduvao Hilari
Autor: CDC/JS | 28.01.2008 - 06:19




Američki senator Barak Obama je u subotu pobedio koleginicu Hilari Klinton na preliminarnim izborima Demokratske partije u saveznoj državi Južna Karolina. To je njegova druga velika pobeda, koja mu je donela više glasova nego svim njegovim rivalima zajedno. Time je izjednačio rezultat sa Hilari Klinton, koja takođe ima dve velike pobede.

Harizmatični senator iz Ilinoisa potukao je bivšu prvu damu rezultatom 55,4 odsto naspram 26,5 odsto. Bivši senator Džon Edvards zauzeo je treće mesto sa 18 odsto glasova u svojoj rodnoj državi, ali je obećao da će nastaviti trku.
Obama je oštro kritikovao Klintonovu u svom pobedničkom govoru, prikazavši sebe kao nosioca promena, a nju kao pobornika statusa kvo. „Između kandidata postoje stvarne razlike. Mi želimo mnogo više od smene stranke u Beloj kući.
Iako su Obami pobedu doneli prvenstveno crni birači, među kojima se 81 odsto opredelilo za Obamu, a 17 odsto za Klintonovu, Obama je nastojao da umanji značaj rasnog faktora. „Ovde se ne radi o tome da su crnci protiv belaca. Biralo se između prošlosti i budućnosti“, rekao je on.

Podrška Kenedijeve
Baraku Obami donela je glasove i podrška Kerolajn Kenedi, jedinog živog deteta pokojnog predsednika Džona F. Kenedija, čija su mladost i zalaganje za promene naveli birače da podrže Obamu. „Potrebna nam je promena u rukovodstvu zemlje - kao što nam je bila potrebna 1960“, napisala je ona u uvodniku „Njujork tajmsa“ pod naslovom „Predsednik kao moj otac“.

Izvor: Blic

sad sledi veliki dan to jeste veliki utorak ako se ne varam glasanje u 20 drzava gdje zivi vise od polovice stanovnika

zivini sto sam film nazvao sickest umjesto sicko
pogrijesio sam naslov ali ne u poentu price

nisi mi rekao zasto u Francuskoj Engleskoj Njemackoj
Kanadi i td... ne moraju da podmazuju doktore
to podmazivanje nema veze sa sistemom to nam je od Turaka ostalo

podaj hecimu znas da te pogledao malo  bolje

Dinastije Kenedi i Klinton u klinču
Povećan uticaj legendarne političke loze na predizbornu kampanju za predsednika SAD

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. januara – U stranačku trku pretendenata za američkog predsednika uleće danas značajan glas, za koji poznavaoci kažu da donosi „desetine hiljada glasova”. Jedan od najprestižnijih kadrova ovdašnje Demokratske partije Edvard „Ted” Kenedi (75) svrstao se – u tabor Baraka Obame (46), a protiv favorizovane Hilari Klinton (60), čime je osetno poboljšao, ocenjuje se, izborne šanse senatora iz Ilinoisa.

To je, nesumnjivo, veliki događaj u važnom trenutku, priznao je jedan od podržavalaca njujorške senatorke i bivše „prve dame”. Kenedi će za sobom ka Obami privući članove moćnih sindikata i masu Latinosa (imigranata iz Latinske Amerike) među kojima je Klintonova dosad uživala znatno veću podršku nego njen glavni rival.

Podrška veterana donosi najmlađem predsedničkom takmacu, ističu analitičari, i niz drugih povoljnosti. Svojim iskustvom će Kenedi, masačusetski senator od 1962. godine, oslabiti zamerke Obami da „nema dovoljno iskustva”, a ujedno će mu i „presaditi” deo harizme sopstvene porodice, kao jedini preživeli brat ubijenih – predsednika Džona (1963) i predsedničkog pretendenta Roberta Kenedija (1968).

Tedovo opredeljivanje je dodatno važno zbog činjenice da je on dugogodišnji prijatelj bračnog para Klinton. Dok je Bil bio predsednik (1993–2001) često su – lično i porodično – provodili vreme zajedno, uključujući i krstarenja. Politički i materijalno je, potom, pomogao Hilari u borbi za mesto u Senatu.

Mnoge je, stoga, zapanjilo to što danas daje prednost manje mu poznatom Obami. Prema dostupnim istraživanjima i nagoveštajima, prevagnule su tri okolnosti. Prvo, u Obami vidi čoveka koji nadahnjuje mlado pokolenje i ljude željne „stvarnih promena u unutrašnjoj i spoljnoj politici”. Drugo, da ga ilinoiski senator već godinama konsultuje o važnim nacionalnim pitanjima kao i da je njega pitao (dobivši potvrdan odgovor) da li da se kandiduje za predsednika. I treće, nije mogao da više podnese sve agresivniju ulogu Bila Klintona – u prilog Hilari, a krajnje oštro protiv njenih konkurenata, naročito Obame) u predizbornoj kampanji.

Na tom „tronošcu” izgradio je stav – da mu je bitnije da doprinese „nacionalnim interesima” nego da strateška uverenja podredi privatnoj bliskosti. Osetio je, verovatno, i otpor prema nastavku dinastičnosti u američkoj vrhunskoj politici – gde bi posle oca i sina Buša „na red” došli supružnici Klinton – dinastičnosti, koja je počela da raste i iz njegovih porodičnih korena, da bi bila presečena atentatima i „incidentom” u kome je jedna njegova saputnica, u kolima koje je on vozio, izgubila život pri kraju tih vrlo burnih šezdesetih…

Kenedijevi (katolici) i Klintonovi (protestanti) najmoćnije su porodice u Demokratskoj partiji, ali su sada jedna protiv druge, konstatuje „Njujork tajms”. Ima li u tom duelu elemenata dinastičnosti, one koja nije ostvarena i one koja bi da nastane, pitaju se hroničari.

Linija diferencijacije primećuje se i unutar familija i njihovih političkih okruženja. Nisu jedinstveni ni Kenedijevi. Za Obamu su Džonova kćerka Karolina (50) – prva se juče javno iskazala – kao i brat mu Ted.

Robertovi naslednici su – za Klintonovu, ali relativno. Njegova kćerka, bivši zamenik merilendskog guvernera Ketlin Kenedi Taunsend (56) izjasnila se u prilog Hilari, napominjući da istu naklonost gaje i „moj brat Bobi i moja sestra Keri”.

Njihova majka Etel (79), međutim, još pre tri godine rekla je da u Obami vidi „budućeg predsednika SAD”. Obeležavajući 80. rođendan svog počivšeg supruga Roberta – s kojim je imala jedanaestoro dece, od kojih dva sina nisu više među živima – rekla je da i Obama kao i Robert „oseća takav poriv”, da ih povezuje zalaganje za socijalnu pravdu”. Karakterišući tako Obamu, dodala je da opisani njegov pristup nije propagandni već da „izražava ono što on zaista jeste”.

U svakom slučaju, tekuća izborna kampanja je „prodrmana”. Pod povećanim je uticajem legendarne političke loze.

Ted Kenedi je, kako se doznaje, odluku o podršci Obami doneo prošlog četvrtka. O svom opredeljivanju je odmah obavestio svog „izabranika”, a tri dana kasnije i Klintonove. Načuvši prethodno za takvu mogućnost, Bil i drugi članovi štaba Hilari zvali su ga telefonom nastojeći da ga nagovore da „održi neutralnost u izbornoj kampanji”. Nije im uspelo.

Potpora „ikone liberalizma” Obami dolazi posle njegove ubedljive pobede na stranačkom izjašnjavanju u Južnoj Karolini. A – pred „superutorak”, 5. februar, kada će se glasati u više od 20 saveznih država…

Izvor: Politika

Skroman nastup predsednika SAD u poslednjem obraćanju Kongresu
Buš nasledniku ostavlja rat i recesiju
Autor: L. Joksimović | 30.01.2008 - 06:15


Džordž Buš, američki predsednik, iskoristio je svoje poslednje obraćanje Kongresu SAD da bi pokušao da reafirmiše vodeću ulogu u političkom životu zemlje. Međutim, u odnosu na nastup pre sedam godina, kada je stigao iz Teksasa sa reputacijom ujedinitelja i čoveka sa vizijom, njegov preksinoćni nastup bio je, najblaže rečeno, skroman. U kongresnoj sali su u centru pažnje bili Barak Obama i Hilari Klinton, demokrate koje se bore za ulazak u predsedničku trku, čije su komentare svi željno iščekivali.

Svestan slabljenja podrške građana, koja je pala na oko 30 odsto, Buš nije izneo nijednu snažnu i dalekosežnu inicijativu, koje inače obeležavaju obraćanje Kongresu. Iako se sve vreme osvrtao na prethodnih sedam godina, nije govorio o svom zaveštanju.
Međutim, demokrate i republikance je njegov govor interesovao samo u odnosu na uticaj koji bi Bušov govor mogao imati na njihovu izbornu trku.
Ono što je sigurno jeste da Buš svom nasledniku i građanima ostavlja ekonomiju koja klizi u recesiju, visoke cene goriva, krizu sa hipotekama u zemlji i nepopularan i neizvestan rat u Iraku.
Buš je svoj slab politički kapital tokom govora iskoristio za ublažavanje strahovanja Amerikanaca oko pogoršavanja privredne situacije u zemlji, jer to pitanje trenutno mnogo više brine Amerikance od situacije u Iraku ili Avganistanu.
Priznao je da „američka ekonomija prolazi kroz period nesigurnosti“ i da se ekonomski rast usporava, ali je istakao da „na dugoročnom planu Amerika stoji na čvrstim ekonomskim osnovama“.
Kada se dotakao bolnog pitanja rata u Iraku, zamolio je građane za strpljenje i podsetio ih na uspehe tokom prošle godine, zahvaljujući slanju dodatnih 27.000 vojnika. On nije nagovestio smanjenje snaga, uprkos zahtevima demokrata da se odredi rok za povlačenje Amerikanaca iz te zemlje. Baš suprotno, rekao je da je potrebno poslati još 3.200 marinaca u Avganistan za borbu protiv talibana i za obuku avganistanske vojske i policije.
I tokom poslednjeg obraćanja je nepopustljivo branio stav da je njegova strategija u Iraku bila uspešna.
„Neprijatelj je i dalje opasan i imamo još puno posla. Međutim, američki i irački vojnici su postigli rezultate koje je malo ko mogao da zamisli pre samo godinu dana“, rekao je Buš. „Neki mogu da poriču da strategija funkcioniše, ali među teroristima nema sumnje“, dodao je Buš.
Buš je, takođe, upozorio Iran da prestane da „podržava terorizam u svetu“ i obavezao se da će sa međunarodnom zajednicom pokušati da spreči Iran da razvije nuklearno naoružanje.
Međutim, ono što su svi iščekivali jesu komentari senatora Baraka Obame i Hilari Klinton. Obama je otvoreno rekao da je Bušov govor bio pun prazne retorike i kritikovao je njegovu „neuspešnu politiku i politiku prošlosti“. Komentar Klintonove je bio da je Buš ponudio, manje-više, istu stvar, „frustrirajuću privrženost istoj, propaloj politici“. Dva žestoka demokratska rivala sedela su na samo nekoliko metara, ali se nisu ni rukovali niti obratili jedno drugome.

Rezultati predizbora za predsedničke kandidate

Demokrate
-Hilari Klinton
Ajova - treća, sa 29,5 odsto glasova
Nju Hempšir - pobednik sa 39,1 odsto glasova
Mičigen - Demokratska stranka odbacila glasanje
Nevada - pobednik, 50,7 odsto
Južna Karolina - iza Obame, 26,5 odsto glasova
-Barak Obama
Ajova - pobednik, 37,6 odsto glasova
Nju Hempšir - drugi, 36,5 odsto glasova
Mičigen - Demokratska stranka odbacila glasanje
Nevada - drugi, 45,2 odsto
Južna Karolina - pobednik, 55,4 odsto glasova

Republikanci
-Mit Romni
Ajova - drugi, sa 25,2 odsto glasova
Nju Hempšir - drugi, 31,6 odsto glasova
Mičigen - pobedio sa 39 odsto glasova
Nevada - pobedio sa 51,1 odsto
Južna Karolina - četvrti, 15,1 odsto glasova
-Majk Hakabi
Ajova - pobednik, 34,4 odsto glasova
Nju Hempšir - 11,2 odsto glasova
Mičigen - 16,1 odsto glasova
Nevada - 8,2 odsto glasova
Južna Karolina - drugi sa 30 odsto glasova
-Džon Mekejn
Ajova - treće mesto, 13,1 odsto glasova
Nju Hempšir - pobednik sa 37 odsto
Mičigen - drugo mesto sa 30 odsto
Nevada - 12,7 odsto
Južna Karolina - pobednik
sa 33,2 odsto glasova

Zašto su Kenedijevi odabrali Obamu
Možda najjače do sada pojačanje izbornoj kampanji Baraka Obame predstavlja neskrivena naklonost i podrška klana Kenedijevih. Edvard Kenedi, brat pokojnog predsednika Džona F. Kenedija i senatora Roberta Kenedija je rekao: „Vreme je za Obamu. Kao i vi, i ja želim predsednika koji se obraća nadi onih koji još veruju u američki san. Ja sam našao tog kandidata“, rekao je Edvard pred 4.000 oduševljenih pristalica prepune dvorane Univerziteta u Vašingtonu.

Izvor: Blic

Predsednički izbori u SAD: Džon Mekejn pobedio u Floridi
Autor: BBC | 30.01.2008 - 08:45


Republikanci su prvi put u dosadašnjem toku izbora stranačkih kandidata za predsedničke izbore u SAD dobili kandidata koji se odmakao od svojih konkurenata. Reč je o Džonu Mekejnu koji je malom razlikom u glasovima pobedio Mita Romnija na preliminarnim izborima u Floridi, navodi BBC na srpskom jeziku.

Bivši gradonačelnik Njuorka Rudi Džulijani, koji je celu svoju kampanju usmerio ka Floridi, je treći.
Očekuje se da bi on mogao da se povuče iz dalje trke i podrži Mekejna.

Senator Mekejn je poručio svojim pristalicama da namerava da pobedi na izborima u utorak, kada se biraju stranački kandidati u više od 20 saveznih država.

"Ponovo vam obećavam da ću Ameriku, njenu moć, njene ideale i budućnost uvek pretpostaviti svim drugim stvarima. Danas, prijatelji, slavimo, a sutra - natrag na posao", poručio je Džon Mekejn.

Izvor: Blic

Krah favorita Đulijanija
U republikanskoj trci za američkog predsednika, sada vodi dugo potcenjivani Džon Mekejn

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 30. januara – U izbornoj drami najvažniji čin je pobeda, ali se u Floridi sinoć odigrao spektakularni izuzetak od tog pravila. Glavna vest je – poraz.

Dugo favorizovani bivši njujorški gradonačelnik Rudolf Đulijani (64) ubedljivo je izgubio tu etapu, gde je sebe već „video” kao trijumfatora, u trci republikanskih pretendenata za predsednika SAD i tako možda okončao projekat ličnog političkog uspona. Svojim krahom, daje novi polet dugo potcenjivanom senatoru iz Arizone Džonu Mekejnu (71) koji je pobedom u „Sunčanoj državi” (zvanični nadimak Floride) učvrstio vođstvo u unutarstranačkom nadmetanju.

Njujorčanin se juče plasirao tek na treće mesto sa svega 15 procenata glasova podrške. Daleko iza Mekejna (36 odsto) i Mita Rodnija (31) a samo „za nokat” ispred Majka Hakebija (14).

U korist svoje štete

Đulijanijev slučaj nadmašuje klasiku izbornih „tragedija”. Najveći doprinos njegovom debaklu je, po oceni poznavalaca, dao on sam.

Odavno neko nije prokockao monumentalnu šansu kakva se njemu ukazala. Igrao je na „škart-kartu”, koja mu se priviđala kao pobedonosni „adut”.

Kobno se preračunao, konstatuje danas i „Njujork tajms”. Iako mu je realnost ukazivala da je „na ivici ambisa”, nije odustao od zamišljenog „odlučujućeg koraka napred”.

Zapadao je, prethodno, iz opsene u opsenu. Istraživanja javnog mnjenja davala su mu gotovo cele prošle godine prednost nad partijskim rivalima, a zavaralo ga je i preimućstvo u finansijskim prilozima – prošlog septembra u njegovom fondu je bilo 16,6 miliona dolara, pet puta više nego u Mekejnovom.

Kad su i ankete i novac uverljivo na nečijoj strani, teško da nešto drugo može da ih nadjača. Đulijaniju je pronašao to „drugo” u postupcima „u korist svoje štete”.

Lista njegovih kontraproduktivnosti je poduža, pa i poučna za druge. Prvo, uobrazio je da stvari „prirodno” idu njemu u prilog. Drugo, smatrao je da ankete i novac govore dovoljno da on ne mora da se trudi da ih opravda. Treće, okružio se timom prijatelja koji su mu „u svemu povlađivali”. Četvrto, glavninu saradnika izabrao je među sugrađanima koji nisu dovoljno poznavali složenu celinu Amerike. Peto, bio je siguran da je „zarazna” slava koju je stekao prilikom otklanjanja posledica terorističkog udara 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima na Svetski trgovinski centar. Šesto, zamišljao je da će se i oni kojima se nije približio biti oduševljeni njegovim foto-poziranjem među razdraganim mu istomišljenicima. Sedmo, računao je da će kao katolik dobro proći u Floridi saveznoj državi, gde je četvrtina stanovnika njegove veroispovesti. Osmo, verovao je da mu je prednost toliko velika da ne mora da se angažuje u pet prethodnih izjašnjavanja republikanaca, pošto će mu biti „dovoljna” pobeda u Floridi da pretekne rivale. 

Ovaj poslednji, apstinentski, privid je, izgleda, bio odlučujući. Dok se on čuvao da bi pobedio „nokautom”, drugi su „upornim kljucanjem” sebi osigurali pobedu „na poene”.

Dok je sebe izuzimao od prethodnih nadmetanja, javnost se sve više zaokupljala njegovim slabostima. Podsetila se da je on u trećem braku, kao i njegova supruga, da je u svađi sa svojom decom, da je promovisao svojevremenog šefa njujorške policije Bernarda Kerika a koji je nedavno optužen za 16 krivičnih dela, da je on (Đulijani) osumnjičen da je kao gradonačelnik trošio novac iz gradske kase za posete ondašnjoj ljubavnici (sada supruzi)…

Čin Klintonove



Ispada da je Đulijani uspeo da iznenadi samog sebe i one koji su verovali u njegove poteze. Nije mu funkcionisalo ironično pravilo: „Ukoliko se činjenice ne slažu s mojim mišljenjem, utoliko gore po činjenice”.

Od različitih činjenica je, juče u Floridi, Hilari Klinton nastojala da napravi specifičan duel. Iako je nacionalno rukovodstvo Demokratske partije kaznilo tamošnji ogranak (zbog pomeranja termina) oduzimanjem prava na izjašnjavanje iz koga bi proizišli delegati koji na kraju odlučuju o stranačkoj nominaciji, tamo je održano neformalno izjašnjavanje u kome je Klintonova dobila najviše glasova (50 odsto) ispred Baraka Obame (33 procenta). Naknadnim dolaskom, proglasila je to za svoj „veliki trijumf”. Obamin štab kaže da je glasanje bilo nelegitimno a da je stvarni rezultat (računato u delegatima) nerešen 0:0.

Procenjuje se da je Klintonova pridala vanrednu važnost „simboličnom” izjašnjavanju da bi donekle neutralisala uticaj nedavnog poraza u Južnoj Karolini. Kao da je i u takvim okolnostima presudniji bio poraz, koji je prethodio „neobičnoj pobedi, kojoj je falila stvarna (delegatska) pobeda”.

--------------------------------------------------------------------------
Moćni Latinosi

Vašington, 30.januara– Pobedi Džona Mekejna među republikancima u Floridi, bitno su doprineli Latinosi (imigranti iz Latinske Amerike) koji su činili 10 odsto tog biračkog tela. Najubedljiviju prednost zabeležio je u tamošnjoj moćnoj zajednici kubanskog porekla, nadvisio je Mita Romnija, odnosom glasova 5:1.