Odličan je, još samo da uspostavi mirnu koegzistenciju sa glistama.

Ma samo u Srbiji mogu da navijaju za USA predsednika 

Ima li negde vise podataka o Giulianiju na srpskom i Mitt Romney me zanima,mrzi me da čitam Wikipediu na engleskom,pa da prevodim!

I u Japanu. Grad Obama. 

Bil Klinton prvi put podržao Baraka Obamu
Autor: Tanjug | 25.06.2008 - 08:05

Bivši američki predsednik Bil Klinton juče je, po prvi put, podržao demokratskog kandidata na predsedničkim izborima Baraka Obamu, glavnog rivala svoje supruge Hilari u predizbornoj trci za predsedničku kandidaturu demokrata.



Kako je saopštio Klintonov portparol, bivši predsednik odlučio je da pomogne Obami na putu do pobede za mesto u Beloj kući, preneo je BBC. "(Bivši) predsednik Klinton, odlučan je u tome da učini sve što je u njegovoj moći i što se od njega zatraži, kako bi obezbedio da senator Obama bude novi predsednik SAD," rekao je Klintonov portparol Mat Mekena.
Tim senatora Obame pozdravio je podršku Bila Klintona saopštivši da će "ujedinjena Demokratska partija ove godine biti moćna snaga za promene". "Uvereni smo da će predsednik Klinton u tome odigrati značajnu ulogu," dodaje se u ovom saopštenju.
Americki mediji opisivali su odnose između Bila Klintona i Baraka Obame kao veoma napete, od kada je Obama porazio Hilari Klinton u trci za predsedničku kandidaturu. Hilari Klinton i Barak Obama trebalo bi da u petak održe zajednički miting u Nju Hempširu, kojem Bil Klinton neće prisustvovati, jer će se u to vreme nalaziti u Evropi.

Obama za 12 poena vodi ispred Mekejna
Predsednički kandidat demokrata Barak Obama vodi ispred svog republikanskog rivala Džona Mekejna za 12 procentnih poena, pokazala je najnovija anketa koju su sprovelli "Los Anđeles Tajms" i Blumberg.
Prema tom istraživanju javnog mnjenja, koje je obavljeno tokom vikenda, senator Obama ima podršku 49 odsto registrovanih glasača, a Mekejn 37 odsto, kada se odlučivalo samo između njih dvojice, kao kandidata dve najjače stranke u SAD. Kada bi u anketu bila uneta još dva imena - nezavisnog kandiata Ralfa Nadera i kandidata Libertarijanske partije Boba Bara, prednost Obame je još ubedljivija - 15 poena. U tom slučaju za njega bi glasalo 48 odsto, a za Mekejna 33 odsto anketiranih.
Ova prednost, veća nego u ranijim anketama, posledica je činjenice da većina glasača smatra da bi se Obama u Beloj kući bolje od Mekejna nosio sa ekonomskim problemima, koji su sada glavna preokupacija Amerikanaca. S druge strane, glasači Mekejna smatraju iskusnijim i jednim od najspremnijih da zašiti zemlju od terorizma, ali te brige trenutno zaostaju za privrednim.

Izvor: Blic

Amerikancima dozvoljeno da poseduju i koriste oružje!

VAŠINGTON - Amerikanci mogu da poseduju i služe se vatrenim oružjem, posebno u slučaju samoodbrane, odlučio je Vrhovni sud SAD što je prvi put da se sud izjašnjava o toj veoma osetljivoj temi, javljaju agencije. Najviša pravosudna institucija SAD donela je takvu odluku sa pet glasova za i četiri protiv čime je proglašen nevažećim zakon grada Vašingtona iz 1975. godine koji je stanovnicima zabranjivao posedovanje oružja.

Gradonačelnik Vašingtona Ejdrian Fenti odgovorio je planom da svaki stanovnik glavnog grada SAD mora da registruje lako vatreno oružje. Međutim, upozorio je on, "više lakog oružja u Distriktu Kolumbije samo će dovesti do više oružanog nasilja".

Pitanje posedovanja oružja obuhvaćeno je Drugim amandmanom Ustava SAD, ali osnovno pitanje za Vrhovni sud je bilo da li taj amandman štiti pravo pojedinca da poseduje oružje.

Kandidat demokrata za predsednika SAD Barak Obama pozdravio je odluku koja "jača ideju da ako delujemo odgovorno, možemo istovremeno da zaštitimo ustavno pravo nošenja oružja i zdravorazumskim zakonima zaštitimo naše kvartove i našu decu".

Njegov rival iz redova republikanaca Džon Mekejn pozdravio je "istorijsku pobedu" i dodao: "Suprotno elitistima koji misle da se Amerikanci mašaju oružja iz ogorčenja, današnja odluka priznaje da je posedovanje oružja osnovno, sveto pravo".

Bela kuća je pružila uveravanje da se predsednik Džorž Buš slaže sa tom odlukom koja potvrđuje "stav koji administracija već dugo podržava", rekla je portparol Dejna Perino.

U SAD je u prometu više od 200 miliona komada vatrenog oružja, od kojeg svake godine nastrada 30.000 ljudi. Taj broj čini 58 odsto samoubistava, 40 odsto ubistava i dva odsto nesrećnih slučajeva.

Poslednjih godina bilo je mnogo slučajeva bezobzirne pucnjave poput one na Univerzitetu Tek u aprilu 2007. sa 32 mrtva zbog čega je i bila otvorena rasprava o prodaji oružja, ali ona nije rezultirala izmenama zakona.


Izvor: RTV

Ukinuta smrtna kazna za silovanje deteta

VAŠINGTON – Vrhovni sud u Sjedinjenim Američkim Državama ukinuo je smrtnu kaznu za silovanje deteta. On je preksinoć proglasio neustavnim zakon južne savezne države Luizijane, po kojem je predviđeno izricanje smrtne kazne za silovanje deteta.

Najviši sud SAD presudio je da bi smrtna kazna za slučaj silovanja deteta narušila ustavnu zabranu okrutnih kazni. Sudija Entoni Kenedi rekao je kako je po Ustavu zabranjeno državi da izrekne smrtnu kaznu za silovanje deteta kada taj zločin nije rezultirao, ili nije imao nameru da rezultira, smrću žrtve.

Na osnovu te presude, oslobođen je Patrik Kenedi (43) iz Luizijane, koji je bio osuđen na smrt zbog silovanja osmogodišnje pastorke, posle čega je uložio žalbu na presudu.

Po toj odluci, u još pet saveznih država ukinuće se zakoni u kojima je predviđeno pogubljenje za silovanje deteta koje nije dovelo do smrti žrtve.

Kandidat Demokratske partije za predsednika SAD Barak Obama, pravnik po struci, kritikovao je juče odluku Vrhovnog suda, što je neuobičajen stav za njegovu stranku, koja se protivi smrtnoj kazni.

On je poznat kao pristalica smrtne kazne, ali samo za najteže zločine. "Govorio sam da mislim kako smrtnu kaznu treba primenjivati samo u vrlo suženim okolnostima i za najnečuvenije zločine", rekao je Obama na konferenciji za novinare. "Silovanje deteta od šest ili osam godina je gnusan zločin, i ako država donese odluku da je pod suženim, ograničenim ili dobro određenim okolnostima smrtna kazna potencijalno primenjiva, mislim da to ne znači kršenje Ustava", rekao je senator Obama, koji je otac devojčica od sedam i devet godina.

Obama je dosad pokušavao da izbegne da ga potivnički tabor republikanaca označi kao "mekog" liberala, koji nije na "istoj talasnoj dužini" s "običnim" Amerikancima.

Njegov komentar, samo nekoliko sati pošto je Vrhovni sud doneo odluku, mogao bi se odnositi na centriste i nezavisne, one koji su "meta" i njegovog rivala, republikanskog kandidata za šefa države Džona Makejna.

I Makejn je kritikovao odluku Vrhovnog suda ocenivši je kao "napad na napore zakonodavnih vlasti da se kazni najužasniji zločin".

Smrtna kazna je delikatna tema za političare Demokratske partije. Ankete pokazuju da većina Amerikanaca podržava smrtnu kaznu, i republikanci su tu temu uspešno iskoristili kako bi prikazali da su demokrate "meke" kada je reč o zločinu.

Ista tema ugrozila je Majkla Dukakisa, predsedničkog kandidata demokrata 1988. godine, za koga se govorilo kako je beznadežno udaljen od biračkog tela. Obama pokušava da onemogući nastojanja republikanaca da ga prikažu u sličnom svetlu.

Stoga je juče izjavio da smrtna kazna "treba da bude primenjena u vrlo uskim okolnostima, za najgore zločine".

Drakonski sistem kažnjavanja

Amerika ima drakonski sistem kažnjavanja u poređenju s evropskim i drugim zemljama, jer u njoj su zatvorske kazne za ista krivična dela pet do 12 puta duže nego drugde u svetu. Smrtna kazna još uživa većinsku podršku javnosti, a SAD su jedina industrijalizovana, potpuno razvijena država Zapada u kojoj se primenjuje smrtna kaznu. Ona se u praksi primenjuje retko, samo u predmetima koji uključuju ubistvo.

Od 1976. godine, kada je smrtna kazna vraćena u pravosudnu praksu SAD, pogubljeno je 1.107 osuđenika, a trenutno ih 3.263 u ćelijama smrti čekaju na pogubljenje.

Izvor : Gradjanski list

Ma nista samo hiljdu i vise...i lista cekanja...ma blagi su nema sta...
...ne brinem se ja za njihovu administraciju...oni rade ono sto oni oce i kako oni hoce...po celom svetu...

Мора јер им је такав ментални склоп... Ту стоку не можеш другачије да контролишеш...

Rusi više vole Baraka Obamu

Rusi bi na mestu novog predsednika SAD više voleli da vide demokratu Baraka Obamu nego njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna.

Prema rezultatima Centra za istraživanje javnog mjenja (VTsIOM), od 1.600 anketiranih, skoro 22 odsto glasalo bi za Obamu, dok bi samo šest odsto više volelo da na mestu američkog predsednika vidi Mekejna.

U sličnom istraživanju javnog mnjenja koje je sprovedeno tokom februara, omiljeni predsednički kandidat je bila demokratska kandidatkinja Hilari Rodam Klinton, za koju bi tada glasalo 19 odsto glasača.

Nepopularnost republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna u Rusiji mogla bi da se objasni njegovim negativnim stavom prema toj zemlji.

Mekejn je u Rusiji najpoznatiji prema svojoj izjavi da ta zemlja ne pripada Grupi osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta.

Takođe, ostala je zapamćena i njegova prošlogodišnja izjava da se tadašnji ruski predsednik Vladimir Putin ponaša kao da želi da obnovi ideju Sovjetskog Saveza i da zbog toga SAD moraju da budu strožije prema Rusiji.

"U Putinovim očima vidim samo tri slova - KGB" (skraćenica za sovjetsku tajnu službu), rekao je tada Mekejn.


Izvor: MTS-Mondo