Ti nisi svetsan koliko je Iran vojno jak, izrael ima oko 500 aviona tako da nema sanse da mogu da pariraju, a na nasu zemlju nije bilo dooljno 1000 aviona. Plus sto iran ima S 300 najmoderniji PVO sistem kupljen od rusa samo je S 400 moderniji i zakljucak na kraju RV Izrael nema sanse da moze da dobije RV i PVO Irana da je to tako lako mislis da ameri ne bi napali  iran . A sto se tice vojske jadnih 1 miliona vojnika kad bi svi sposobni izraelci otisli u rat a Iran ima 70 000 000 ljudi e sada razmisli koliko oni mogu da posalju ljudi u rat a sem toga pogledaj u kakvom je okruzenju Izrael sirija, palestina a i oni pobunjenici u gazi mogu da naprave svasta.

Video si ono sto sam postovao na drugoj temi,znaci da traze sebi drugu zemlju,i uopste nije iskljuceno da spale ceo Bliski Istok...razmisli o tome,nece imati uopste ljudskih gubitaka sa svoje strane

I tako postovi se brisu 
Ja kazem lepo Obama i Hilary su jedno isto govno. Ako nisu zajedno Obamu ce da ubiju kao JFK-a, Hilary ce da dodje na vlast.
Mada sto se tice njih dvoje su iz krvnih linija Masona, dakle to je ista situacija kao Bush-Al gore, Bush-Kerry.

Završen samit SAD i EU na Brdu kod Kranja

Buš iz Slovenije otišao praznih ruku



Sjedinjene Države treba da ostanu bliske Evropi, poručio je juče Džordž Buš, odlazeći američki predsednik, na završetku samita SAD-EU na Brdu kod Kranja. Dve strane su tokom samita izrazile privrženost transatlantskom partnerstvu, ali je sasvim zaobiđeno pitanje koje je od vitalnog interesa za Vašington - američki protivraketni štit u Poljskoj i Češkoj.

Vašington je, tvrdi nemački list „Fajnenšel tajms Dojčland“, bezuspešno pokušao da ubaci u završni dokument formulaciju da EU i SAD „pozdravljaju transatlantske napore na planu raketne odbrane, koji omogućavaju bolje rešenje bezbednostnih pitanja“.

Evropska strana, međutim, ovu podršku odbila je da pruži, pa je ta tema kompletno izostavljena iz završnog saopštenja. EU je kao kompromis predložila formulaciju koja pozdravlja „volju EU da aktivno i dosledno doprinese međunarodnoj bezbednosti“.

Bušovi napori usmereni na podizanje raketnog štita ne nailaze gotovo ni na kakvu podršku izvan NATO, tvrdi list i nabraja da pored već snažnog protivljenja Rusije, koja taj projekat doživljava kao pretnju vlastitoj bezbednosti, planove o stacioniranju protivraketnih postrojenja u Češkoj i Poljskoj ne odobravaju ni evropske države koje nisu u NATO - Irska, Švedska, Finska i Austrija. Dvadeset i sedam članica EU se ranije dogovorilo da diskusije o ovoj temi prepuste NATO savezu.
U zajedničkom saopštenju sa samita izražava se pak privrženost „strateškom partnerstvu EU i SAD“, koje „vezuju zajedničke vrednosti“ i koje „služi kao platforma za partnersko delovanje u rešavanju najozbiljnijih globalnih izazova“ i nabrajaju pitanja - od Bliskog istoka, Libana, Iraka i Avganistana do podrške NATO članstvu za Ukrajinu Gruziju i Moldaviju.
Posebno upozorenje i pretnja novim sankcijama upućeni su Iranu ukoliko nastavi sa razvojem nuklearnog programa.
„Iran može da bira da se povinuje (kontroli UN) ili ga očekuje izolacija“, rekao je Buš, uz ocenu da se „Iranu ne može verovati“ i da bi sa nuklearnim oružjem on bio pretnja za međunarodni mir.
„Dodatne mere“ obuhvataju i „korake koji će obezbediti da iranske banke ne mogu da pomažu širenje oružja i terorizam“, precizirano je u zajedničkom saopštenju. Na samitu je dogovoreno da Havijer Solana, šef diplomatije EU, već u nedelju otputuje u Iran sa „osveženom“ ponudom ekonomskih i političkih inicijativa Teheranu za odustajanje od spornog programa.
Buš se založio za ulazak Turske u EU i naglasio da treba ceniti reformski kurs koji tu zemlju približava Uniji. Turska je pristupne dogovore sa EU počela 2005, ali je taj proces zaustavljen krajem 2006. godine zbog njenih nerešenih odnosa sa Kiprom.
On je izjavio i da je globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena moguće postići do kraja njegovog mandata početkom 2009. godine. EU je često kritikovala SAD zbog toga što Vašington nije ratifikovao Protokol iz Kjota o ograničavanju emisije štetnih gasova, niti je preduzeo akciju za smanjenje emisija karbon-dioksida. Članice EU postavile su sebi ambiciozan cilj smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine.
Buš, koji je Sloveniju nazvao „rajskom zemljom“ i obećao da će se kada uskoro ode u penziju, vratiti u nju kao turista, naveo je da se na samitu dosta govorilo o slobodi i političkim zatvorenicima.
„Vama je to dobro poznato, jer ste i sami bili u zatvoru“, rekao je američki predsednik obraćajući se Janezu Janši, premijeru Slovenije, koji je tokom osamdesetih proveo šest meseci u zatvoru zbog navodnog otkrivanja vojne tajne tadašnje JNA.
Na jugoslovensku prošlost Slovenije podsetio je i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, koji je ocenio da Slovenija pre dvadeset godina „nije bila slobodna zemlja“ i da bez EU i transatlantske saradnje ni Slovenija ni druge evropske zemlje ne bi ostvarile toliki napredak.
Buš je primetio da je posetom Sloveniji napravio pun krug: poslednju evropsku turneju započeo je na istom mestu gde i prvu 2001, kada se susreo sa novoizabranim ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Policija je juče sprečila predstavnike Stranke mladih Slovenije da u Ambasadi SAD u Ljubljani predaju priznanje američkom predsedniku Džordžu Bušu za, kako su rekli, njegovu demonstraciju toga kako ne treba voditi politiku. Tri predstavnika stranke želeli su da predaju „zeleno priznanje“ i „orden za mir i nenasilje“, čime bi označili da je Buš bio neuspešan u vođenju politike mira, demokratije i zaštite čovekove okoline. Predsednik Stranke mladih Darko Kranjc objasnio je policajcima koji su blokirali prilaz ambasadi da su predaju „priznanja“ Bušu prijavili pre mesec dana i da su za to dobili dozvolu i saglasnost ambasade.

Podrška Balkanu u EU

EU i SAD su u zajedničkoj deklaraciji pozdravili napredovanje Hrvatske, Srbije, Albanije, Makedonije, BiH i Crne Gore u procesu približavanja EU i NATO. Posebno se pozdravlja potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, kao potvrda opredeljenosti Srbije za evropsku perspektivu. Takođe se navodi da će EU i SAD nastaviti da podržavaju stabilnost i bezbednost Kosova i njegove regionalne integracije, kao i njegov ekonomski i institucionalni razvoj. EU i SAD navode da su vlasti Kosova obavezne da se usmere na uspostavljanje stabilnog, demokratskog i multietničkog društva, kao i da podržavaju napore NATO i OEBS na Kosovu. Deklaracija naglašava da EU i SAD nameravaju da sarađuju u kompletiranju „mekog“ prelaska sa UNMIK na misiju Euleks, koja bi nosila odgovornost za vladavinu prava i njegovo puno sprovođenje na celoj teritoriji Kosova.

Bušu bicikl od 4.200 evra
Janez Janša, slovenački premijer, Džordžu Bušu poklonio je planinski bicikl „kalt“, slovenačkog proizvođača, napravljen od karbona i čija je težina manja od deset kilograma. „Kalt“ spada u razred takmičarskih bicikala i vredan je oko 4.200 evra. Osim bicikla, Buš je dobio i kristalnu činiju sa urezanim zvezdama, simbolima EU.


Izvor: Blic

Džordž Buš u Sloveniji razgovarao sa zvaničnicima EU

Teheranu prete nove sankcije


SAD ostale pri ranijem stavu o klimatskim promenama: Džordž Buš, Janez Janša i Žoze Baroso

Brdo kod Kranja - Evropska unija i Sjedinjene Države zapretile su juče Iranu novim sankcijama ukoliko ne suspenduje svoj nuklearni program na način koji može biti proveren. Nove mere objavljene su posle razgovora predsednika SAD Džordža Buša sa zvaničnicima Evropske unije u Sloveniji.
- Dodatne mere podrazumevaju korake koji će osigurati da iranske finansijske institucije ne mogu da pružaju podršku širenju naoružanja i terorizma, navedeno je u zajedničkom saopštenju sa samita SAD-EU. U saopštenju se apeluje da Teheran prestane da prkosi zahtevu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da obustavi proces obogaćivanja uranijuma.

Podrška Sporazumu sa Srbijom

EU i SAD pozdravljaju napredovanje Hrvatske, Srbije, Albanije, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, BIH i Crne Gore u procesu približavanja EU i NATO-u, navodi se u delu završne deklaracije samita EU-SAD. U Nacrtu deklaracije posebno se pozdravlja potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, kao potvrda opredeljenosti Srbije za evropsku perspektivu i kao njen važan korak na evropskom putu. Takođe se navodi da će EU i SAD nastaviti da podržavaju stabilnost i bezbednost Kosova i njegove regionalne integracije, kao i njegov ekonomski i institucionalni razvoj.

SAD i EU su se obavezale da će u potpunosti primeniti postojeće sankcije i saopštile da su spremne da usvoje dodatne kaznene mere. Savet bezbednosti UN usvojio je tri paketa sankcija protiv Teherana, u koje, pored ostalog, spadaju zamrzavanje imovine pojedinih iranskih kompanija i zabrana putovanja osobama koje su uključene u razvoj nuklearnog programa. Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je da Buš svojim sagovornicima nije nagovestio stav da bi bila potrebna eventualna vojna intervencija protiv Irana.
- O tome nije bilo reči. Iran je nekoliko puta spomenut, ali smo razgovarali prvenstveno o pitanju palestinske teritorije i o Libanu, gde je posle izbora novog predsednika došlo do nekih promena i otvorena je mogućnost da se učine dalji koraci ka stabilizaciji, rekao je Tirk.

Učesnici samita u Sloveniji razgovarali su i o situaciji u Zimbabveu, o klimatskim promenama, trgovini i energetici. Tirk je izjavio da su lideri EU i predsednik SAD razgovarali i o potrebi zatvaranja američke vojne baze Gvantanamo na Kubi u kojoj su zatočeni osumnjičeni za terorizam, te da je Buš garantovao da "američki sistem deluje u tom pravcu". Kada je reč o klimatskim promenama Tirk je zaključio da je Buš ostao pri svojim ranijim stavovima o neophodnosti promena samo na tehnološkom području.
Britanski Fajnenšel tajms ocenio je da će Bušova poseta Evropi proteći u pozitivnijoj atmosferi nego što je to iko mogao da zamisli pre pet godina, kada su transatlantski odnosi pali na niske grane zbog Iraka. List navodi da je promena atmosfere posledica Bušovog shvatanja da od EU ne treba da očekuje bilo kakvu pomoć u Iraku i njegovom većom spremnošću da se konsultuje sa evropskim partnerima o drugim pitanjima, poput Irana i Avganistana.

Jednako je važno i to što su u Nemačkoj i Francuskoj na vlasti proamerički nastrojeni Angela Merkel i Nikola Sarkozi, piše Fajnenšel tajms. Prema anketama, sve je bolja slika SAD u EU, najverovatnije, zbog zanimljive predsedničke kampanje i optimizma s kojim protiče kandidatura Baraka Obame.


Izvor: Danas

Predsednik Federalnih rezervi SAD uverava javnost

Američkoj ekonomiji ne preti krah


Smanjenje kamatnih stopa i poreza pomogli rešenju ekonomskih problema: Ben Bernanke

Vašington - Predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke izjavio je juče da bi američka ekonomija mogla da izbegne veliki slom. Prema njegovim rečima, rizik od značajnog ekonomskog kraha "umanjen je tokom proteklog meseca". Potcenjujući nedavni rast stope nezaposlenosti koji je najveći u protklih 20 godina, Bernanke je izjavio da su serija smanjenja kamatnih stopa u kombinaciji sa smanjenjem poreza u proteklih devet meseci pomogli SAD da izmiri svoje ekonomske probleme. Bernanke, međutim, nije rekao da li rast cena naftnih derivata predstavlja rizik od rasta stope inflacije. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da je rat u Irak i njegova finansijska i ekonomska cena trenutno najveća briga prosečnog Amerikanca.

Prethodno je demokratski predsednički kandidat Barak Obama oštro kritikovao ekonomsku politiku svog republikanskog rivala Džona Mekejna. U prvom govoru od kada je Hilari Klinton napustila trku, Obama je optužio Mekejna da u potpunosti odobrava i zagovara ekonomsku politiku predsednika Džordža Buša. U odgovoru iz kampa Mekejna navodi se da će mere koje predlaže Obama oslabiti američku ekonomiju. Obama se nada da će usredsređujući se na ekonomiju ubediti neopredeljene birače da glasaju za njega. U govoru u Severnoj Karolini, Obama je lansirao svoj program "Promene koje rade za tebe", koji se pre svega odnosi na ekonomiju.

Obama je obećao "hitnih 50 milijardi dolara" onima koji su najviše pogođeni ekonomskim problemima zemlje. Optužio je Mekejna da nije učinio ništa kako bi pomogao 1.5 miliona ljudi koji se suočavaju s problemima širom Amerike". On je obećao da će uvesti veće takse na profite američkih naftnih kompanija. Mekejnov kamp je uzvratio opisujući Obamu kao "liberalnog poreznika i rasipnika".


Izvor: Danas

Za Obamu siromašni, za Makejna bogati

VAŠINGTON – Posle povlačenja Hilari Klinton iz trke za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, u SAD konačno počinje prava bitka za Belu kuću, u kojoj će koplja ukrstiti demokratski kandidat Barak Obama i njegov suparnik iz republikanskog tabora – Džon Makejn.

Nikada se ni u jednoj predsedničkoj trci u SAD nisu takmičili toliko različiti kandidati – različiti i po godinama, i po rasi, i karakteru i političkoj filozofiji, ocenili su ovih dana komentatori u štampi širom sveta.

Istovremeno, jedno Galupovo istraživanje pokazalo je su kod birača već počele da deluju tradicionalne demokratsko-republikanske rasne, starosne, obrazovne, statusne i verske podele.

Makejn, 71-godišnji ratni veteran iz Vijetnama, veruje u pobedu SAD u Iraku, u slobodnu trgovinu – ma šta to značilo, u niske poreze, mali državni aparat i ukidanje prava na abortus.

Mnogo mlađi Obama (46) nikada nije služio vojsku, želi da okonča rat u Iraku i da bogatašima poveća poreze, spreman je da razgovara i s neprijateljima Amerike i podržava pravo žena na abortus.

Obama nudi promene koje su Americi preko potrebne. Makejn pak nudi veće iskustvo, ali će morati da uloži ogroman napor kako bi se predstavio drugačijim od aktuelnog predsednika Džordža Buša juniora, smatraju analitičari.

Prema istom istraživanju Galupa, za Obamu je trenutno opredeljeno 46 odsto, a za Makejna 44 odsto registrovanih birača.

Objedinjeno istraživanje Galupa za maj, zasnovano na razgovoru s više od 25.000 birača, takođe pokazuje da su u slučaju Obame i Makejna na delu i tradicionalne podele između demokratskih i republikanskih birača.

Obama uživa veću podršku žena i visokoobrazovanih ljudi, ali i siromašnih birača, zatim crnaca, hispanoamerikanaca i umereno religioznih birača ili ateista. Makejn pak uživa veću podršku muškaraca, belaca, bogatih, konzervativaca i religioznijih birača hrišćanske vere.

Izvor : Gradjanski list

Počinje prava bitka za Belu kuću
Autor: Tanjug | 10.06.2008 - 09:57

Posle povlačenja Hilari Klinton iz trke za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, u SAD konačno počinje "prava bitka" za Belu kuću, pri čemu će koplja ukrstiti demokratski kandidat Barak Obama i njegov suparnik iz republikanskog tabora, Džon Mekejn. Za Obamu "navijaju" žene, visokoobrazovani, siromašni, crnci i hispanoamerkanci, a za Mekejna muškarci, belci i bogati.


Nijedna predsednička trka u istoriji SAD nije nudila takav kontrast u godinama, rasi, karakteru i političkoj filozofiji dvojice kandidata, ocenili su ovih dana komentatori u štampi širom sveta. Istovremeno, jedno Galupovo istraživanje je pokazalo da bi za Obamu u ovom trenutku glasalo 46, a za Mekejna 44 odsto birača, kao i da su kod birača već počele da deluju tradicionalne demokratsko-republikanske rasne, starosne, obrazovne, statusne i verske podele.

Mekejn, 71-godišnji ratni veteran iz Vijetnama, veruje u pobedu SAD u Iraku, u slobodnu trgovinu - ma šta to značilo, u niske poreze, mali državni aparat i ukidanje prava na abortus. Mnogo mlađi Obama (46) nikada nije služio vojsku, želi da okonča rat u Iraku i da bogatašima poveća poreze, spreman je da razgovara i sa neprijateljima Amerike i podržava pravo žena na abortus. Obama nudi promene koje su Americi preko potrebne. Mekejn, pak, nudi veće iskustvo, ali će morati da uloži ogroman napor da bi se predstavio drugačijim od aktuelnog predsednika Džordža Buša juniora, smatraju analitičari.

Objedinjeno istraživanje Galupa za maj, zasnovano na razgovoru sa više od 25.000 birača, takođe pokazuje da su u slučaju Obame i Mekejna na delu i tradicionalne podele između demokratskih i republikanskih birača. Obama uživa veću podršku žena i visokoobrazovanih ljudi, ali i siromašnih birača, zatim crnaca, hispanoamerkanaca i umereno regligioznih birača ili ateista. Mekejn, pak, uživa veću podršku muškaraca, belaca, bogatih, konzervativaca i religioznijih birača hrišćanske vere. Republikanski kandidati tradicionalno bolje prolaze kod muških birača, a demokratski kod žena. Galupovo istraživanje pokazuje da je tako i ovoga puta: 49 odsto muškaraca podržavaju Mekejna, a 43 odsto Obamu. Kod žena je taj procenat obrnut: 48 odsto su za Obamu, a 42 odsto za Mekejna.

Pošto se ove godine za mesto predsednika SAD bore najmlađi i najstariji predsednički kandidat u istoriji američkih izbora, ne iznenađuje što je jedna od uočljivijih linija podele i ona na mlađe i starije birače. Prema Galupu, Obama vodi za 24 odsto (59:36) među biračima između 18 i 29 godina starosti, a Mekejni ima 12 odsto prednosti u grupi starijih od 65 godina (58:38 odsto). Ipak, u dvema srednjim starosnim grupama, između 30 i 49 ili između 50 i 65 godina, njihovi glasovi su gotovo izjednačeni. S podrškom 53:38 odsto, Mekejn ima veliku prednost među belcima, ali gotovo 90 odsto crnačkih birača, koji i inače tradicionalno glasaju za demokrate, kažu da će glasati za Obamu.

Premda u duelu sa Hilari Klinton nije dobro prolazio među hispanoameričkim briačima, istraživanje Galupa pokazuje da bi, u borbi protiv Mekejna, Obama imao podršku 62 odsto glasača iz te grupe. Kad je o obrazovanju, pak, reč, Obama bolje prolazi kod birača koji su završili postdiplomske studije (54:41 odsto). Kod fakultetski obrazovanih birača kandidati su izjednačeni (47:47 odsto), dok Mekejn ima malo vođstvo među biračima sa srednjom (46:43) i višom školom (47:45).

Kad je o prihodima reč, Obama znatno bolje prolazi kod siromašnijih birača s primanjima do 2.000 dolara mesečno (53-36 odsto). Kod birača koji primaju između 2.000 i 4.999 dolara mesečno, kandidati su izjednačeni (po 46 odsto), a kod onih sa primanjima od 5.000 do 7.999 dolara, Mekejn vodi sa 50 naspram 44 odsto. Ta prednost se donekle smanjuje kada je reč o grupi najimućnijih birača sa primanjima iznad 7.500 dolara, gde Mekejn ima podršku 49, a Obama 45 odsto glasača.

Što se stranačkih birača, pak, tiče, Mekejn predvidljivo uživa veliku lojalnost republikanaca (85 odsto) od kojih samo 10 odsto podržavaju Obamu. Kod demokrata, Obama ima 76 odsto glasova dok 15 odsto podržvaju Mekejna, ali i jedan i drugi imaju gotovo podjednaku podršku među nezavisnim biračima (45 odsto za Mekejna i 43 odsto za Obamu).

Izvor: Blic

Svaka cast moderatorima sto nam dopustaju da idemo malo u off

Dzaba nema od toga nista dobice po nosu sto ukorom sto politicki sankciej vojne i ekonomske



Mozda bi oni i zavrnuli da je to njohovo proctaj knjigu stolece rata od Wiliam Endghal tamo ces zasnati ko je i kad postavio brojne porodice po bliksom Istoku da vadaju i za koga