Deveta uzastopna pobeda Baraka Obame
Autor: Blic online | 20.02.2008 - 08:38

Demokratski senator Barak Obama je na preliminarnim predsedničkim izborima u američkoj državi Viskonsin ostvario još jednu, devetu uzastopnu pobedu nad svojom stranačkom suparnicom Hilari Klinton, javlja BBC.

Posle 97 odsto prebrojanog materijala Obama je u Viskonsinu imao 57, a Klintonova 41 odsto glasova, što je čak ubedljivija pobeda od one koju su najavljivale jučerašnje ankete. Viskonsin daje 74 delegata koji se dele po proporcionalnoj bazi.

Pre Viskonsina, Barak Obama je imao pobede u 21 državi i ukupno 1.281 delegata, dok je Hilari Klinton imala pobede u 13 država i ukupno 1.218 delegata. Za predsedničku nomnaciju je kandidatima Demokratske stranke neophodno 2.025 delegata.

Izvor: Blic

Valjda ce Obama biti sledeci preshednik Amerike...

Nekako mi deluje normalnije od svih ostalih...

Ja im ne verujem nijednom,ali nekako imam najveci strah od one Klintonove kucke...odmah se setim onog smrada Holbruka kako sedi u onoj kucici u carapama sa onim iredentistima

Od svog tog zla,biraj manje zlo...

Nema manjeg zla:Oni su ista ekipa

Sve do 

Tamnoputi senator povećava vođstvo, a pridobio i simpatije naše zajednice
Američki Srbi navijaju za Obamu
Autor: T. Vasiljević | 21.02.2008 - 08:27



Tamnoputi senator iz Ilinoisa Barak Obama zabeležio je nove pobede u trci za demokratskog kandidata za sledećeg predsednika, u Viskonsinu i na Havaijima, i uvećao prednost nad svojim stranačkim suparnikom Hilari Klinton, pridobijajući podršku i njenog dosadašnjeg biračkog tela, Hispanoamerikanaca.

Prema saznanjima „Blica“, dobijenim iz više udruženja i organizacija američkih Srba, velike su šanse da Obamu na izborima u novembru podrže i Amerikanci srpskog porekla, koji ga smatraju najmanje eksponiranim u otvorenom zastupanju interesa kosovskih Albanaca.
Drugo dvoje glavnih pretendenata - Klintonova i republikanac Džon Mejkejn, koji je nizom ubedljivih pobeda i podrškom aktuelnog predsednika Džordža Buša praktično već osigurao nominaciju, imaju jasne dugogodišnje stavove o kosovskoj nezavisnosti. Klintonova je nasledila ključne ljude iz spoljnopolitičkog tima svog supruga Bila, koji je 1999. predvodio kampanju bombardovanja Jugoslavije. Njeni savetnici su Medlin Olbrajt, bivši američki državni sekretar, Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO snaga, i Ričard Holbruk, specijalni američki izaslanik. Mekejn je u martu prošle godine, zajedno sa senatorima Džoom Libermanom, Džozefom Bajdenom i Gordonom Smitom, bio potpisnik rezolucije broj 135 američkog Senata, koja je podržala nezavisnost Kosova.
Mekejn je, uz to, blizak prijatelj Džozefa Diogardija, bivšeg kongresmena i glavnog albanskog lobiste. Prema nekim informacijama, svojevremeno je pomagao da se naoruža OVK. Amerikanci albanskog porekla krajem januara su mu priredili prijem u Njujorku, pošto su prikupili milion dolara za njegovu kampanju.
Tradicionalno, Srbi su do 1999. glasali za demokrate, koji su im bili bliži po idejama kao stranka srednje klase i „plavih kragni“, radnika, kojima pripada većina Srba iz ranijih talasa migracije. Međutim, posle bombardovanja Jugoslavije, odnosno operacije „Milosrdni anđeo“, koju je predvodio demokratski predsednik Klinton, srpska zajednica se okrenula republikancima. Predstavnici dijaspore ogorčeno kažu da su upravo srpski glasovi u Ohaju presudili da Buš, makar i tesno, pobedi na poslednjim izborima, da bi doživeli da Bušova administracija prva prizna nezavisno Kosovo.
Zato bi američki Srbi sada opet mogli da se priklone demokrati Obami, senatoru iz Ilinoisa, državi u kojoj, prema nekim podacima, živi oko 300.000 Amerikanaca srpskog porekla. Tome u prilog govori i činjenica da je guverner te države američki Srbin Milorad - Rod Blagojević, a iz Ilinoisa je i kongresmen srpskog porekla Melisa Bin, takođe demokrata, član srpskog kokusa u Kongresu SAD, koji lobira za srpske interese.
Kongresmen Melisa Bin je, zajedno sa kongresmenom Denom Bartonom, senatorom Dejvidom Viterom i nekoliko drugih članova Kongresa i Senata, uputila 15. februara pismo američkom predsedniku, u kojem ga poziva da preispita stav prema priznanju Kosova i upozorava da će priznanje te samoproglašene države imati kontraefekat, ne samo u Evropi, koja je podeljena oko ovog pitanja, nego i u svetu.

Ko ima više delegata
Barak Obama u prednosti nad Hilari Klinton po broju delegata koje će imati na nacionalnom kongresu demokrata, koji bira kandidata za predsednika SAD. Džon Mekejn je posle ovih izbora praktično jedini favorit za nominaciju među republikancima

Svi podržali nezavisno Kosovo
Hilari Klinton je Deklaraciju o nezavisnosti Kosova pozdravila kao „istorijski korak koji će omogućiti narodu Kosova da konačno živi u sopstvenoj demokratskoj državi“ i pozvala sve zemlje da se pridruže Americi i EU u „brzom priznavanju nezavisnosti Kosova“. Istovremeno je zatražila „potpuno poštovanje prava svih manjina na Kosovu, naročito Srba“ i dala podršku „demokratskoj Srbiji u integrisanoj Evropi“. Barak Obama je ocenio da nezavisnost Kosova nosi velike odgovornosti, uz konstataciju da je time okončan lanac događaja započetih raspadom bivše Jugoslavije. Podržao je tezu da je reč o presedanu koji ne može važiti za bilo koju drugu zemlju u regionu i svetu. Senator iz Ilinoisa je napomenuo da su Srbija i srpski narod pretrpeli mnogo patnji tokom poslednje dve decenije i da zaslužuju bolju budućnost. Džon Mekejn je rekao da je „Deklaracija o nezavisnosti ne samo za Kosovo, nego i za ceo Balkan, krupan korak iz devedesetih godina u 21. vek“. „Pred narodom Kosova je svetla budućnost, a SAD i ostatak međunarodne zajednice mogu mu brzim priznavanjem nezavisnosti samo pomoći da učvrsti svoje tekovine“, naglašava se u Mekejnovoj izjavi.

Izvor: Blic

Mekejna optužili za korupciju i vanbračnu vezu
Seks skandal favorita republikanaca
Autor: L. Joksimović | 22.02.2008 - 06:00



Džon Mekejn, ubedljivi favorit republikanaca u trci za kandidata te stranke na predsedničkim izborima u SAD, suočen je sa optužbama da je bio ne samo u romantičnoj vezi sa 40-godišnjom lobistkinjom već i da je njenim klijentima činio političke usluge. Mekejn je žustro demantovao te navode, koje je u svom članku objavio istaknuti „Njujork tajms“. Međutim, Mekejnovi saradnici tvrde da su 2000, tokom njegove prve trke za ulazak u Belu kuću, bili primorani da Viki Ajzman (40) zabrane pristup danas 71-godišnjem senatoru, kako bi sačuvali njegov imidž i obraz.

„Veoma sam razočaran objavljenim člankom. Ono što tamo piše nije istina“, rekao je Mekejn na konferenciji za novinare u hotelu „Toledo“, dok je njegova supruga Sindi stajala uz njega.
„Neću dozvoliti prljavu kampanju, koja odvraća pažnju s moje predsedničke kampanje“, rekao je Mekejn, koji kao i njegova navodna ljubavnica Ajzmanova poriče da je s njom ikada bio u vezi.
I Sindi Mekejn se obratila novinarima. „Ono što je najvažnije jeste da moja deca i ja, ne samo da verujemo mom suprugu već smo sigurni da on nikada ne bi izneverio ni našu porodicu, niti narod Amerike. On je veliki čovek“, kaže Sindi Mekejn.
Priča o aferi je iskrsla još uoči predizbora u Ajovi i Nju Hempširu, ali je „Njujork tajms“ tada odustao od objavljivanja priče usled pomahnitalog lobiranja Mekejna i njegovih saradnika.
Najnovije optužbe došle su u trenutku kada je Mekejn počeo da pronalazi zajednički jezik sa konzervativnim republikancima i kada se čitav republikanski establišment ujedinio, kako bi mu pružio podršku očekujući tešku borbu sa jednim od demokratskih kandidata - Barakom Obamom ili Hilari Klinton.
Afera je privukla pažnju brojnih medija, a „Vašington post“ je u svom članku citirao Džona Vejvera, koji se prošle godine razišao s Mekejnom nakon dugogodišnje saradnje, a koji je rekao da je upravo on od Ajzmanove zahtevao da se kloni senatora. Vejver je za „Njujork tajms“ rekao da se sa pomenutom lobistkinjom sastao nakon „ozbiljnog razgovora s rukovodiocima Mekejnove kampanje o Ajzmanovoj“. Mekejn je izjavio da nije upoznat s tim.
„Nikada nisam razgovarao o tome s Džonom Viverom. Koliko znam, nije bilo potrebe. Ne znam ništa o tome“, rekao je Makejn i dodao da neće dozvoliti da ga išta odvuče od kampanje.
Međutim, nijedan list nije izneo dokaze da je romansa zaista postojala, već su obelodanili zabrinutost Mekejnovih saradnika. Mekejnovi saradnici su se na sve načine borili da zaštite njegov imidž, jer su verovali da je veza veoma ozbiljna. Pomenuta 40-godišnja dama se sa Mekejnom pojavljivala na svečanim večerama u svrhu skupljanja novčanih priloga i često je posećivala njegove kancelarije.
Novinski članci otkrivaju da je 71-godišnji senator inicirao donošenje zakona koji se tiču vlasništva televizijskih stanica, što je išlo u korist klijentima Viki Ajzman.
Prošla je samo decenija otkako je skandal, poznat kao „Kiting fajv“, zamalo doveo do kraha Mekejnove karijere. On je tada osumnjičen, zajedno sa četvoricom senatora, da je pokušao da utiče na bankarske nadzorne organe da rade u korist njegovog prijatelja Čarlsa Kitinga, šefa kreditne firme koji je kasnije optužen za prevaru. Etički komitet američkog Senata odlučio je da Mekejnove akcije nisu bile „nekorektne“, te nije zatražio kaznu.
Najnoviji skandal najviše odgovara brojnim Mekejnovim neprijateljima iz Republikanske partije. Mogli bi da ga predstave kao ličnost koja nema dovoljno jak karakter da preživi predsedničku trku, koja će postajati sve surovija.
Bivši ratni veteran iza sebe ima dva braka. Prvi put se oženio sa Kerol Šep, manekenkom iz Filadelfije, i usvojio njeno dvoje dece. Sa Kerol je 1966. dobio kćerku Sidni, ali se razveo 1980. godine i oženio sa Sindi Lou Hensli. S njom je i danas u braku i njih dvoje imaju troje dece. Pre 15 godina usvojili su devojčicu iz sirotišta u Bangladešu.

Mekejn za grube metode CIA
Džon Mekejn je rekao da bi Džordž Buš, predsednik SAD, trebalo da stavi veto na predlog zakona koji zabranjuje da CIA tokom ispitivanja osumnjičenih za terorizam koristi grube metode, poput tehnike simuliranja davljenja. Mekejn je u Senatu glasao protiv zakona kojim se CIA ograničava na samo 19 tehnika ispitivanja navedenih u uputstvu vojske SAD. S druge strane, Mekejn je kao ratni zarobljenik bio mučen u Vijetnamu tokom rata.

Još jedna pobeda Obame
Barak Obama, kandidat za nominaciju Demokratske stranke za američke predsedničke izbore, dobio je, prema juče objavljenim rezultatima, podršku i Amerikanaca koji žive u inostranstvu. Obama je time pobedio na 11 uzastopnih stranačkih izbora za nominaciju demokrata. Više od 20.000 američkih građana iz 30 zemalja širom sveta glasalo je od 5. do 12. februara preko interneta, poštom ili lično. Obama je osvojio 65 odsto glasova.
Njegova rivalka, senatorka iz Njujorka Hilari Kliton nije pobedila ni na jednim stranačkim izborima od „super utorka“ 5. februara.

Izvor: Blic

Najebali smo ko god da pobedi jer ispada da smo mi sada ono sto je nekada Kuba bila, centar hladnog rata.

TV duel Obama-Klinton: Pljuštale kritike i optužbe
Autor: Blic online | 22.02.2008 - 11:39


Vodeći kandidati Demokratske stranke za nominaciju na predstojećim predsedničkim izborima, Barak Obama i Hilari Klinton, učestvovali su sinoć u TV duelu u državi Teksas, prenosi BBC na srpskom.

U Teksasu se početkom sledećeg meseca održavaju, prema procenama analitičara, presudni preliminarni stranački izbori, nakon kojih će se gotovo sigurno znati ko će biti predsednički kandidat demokrata.
Gospođa Klinton je tokom sučeljavanja kritikovala Obamine stavove prema spoljnoj politici, nakon što je njen rival izjavio da bi se bez ikakvih prethodnih uslovljavanja susreo sa liderima Kube i Irana. Obama smatra da bi sledeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država morao da započne konstruktivan dijalog sa tim zemljama.
Klinton je takođe optužila rivala Baraka Obamu za politički plagijat tokom debate. “Ukoliko su u vašoj kampanji bitne reči, onda to treba da budu vaše reči”, rekla je Klintonova.
Obama je, međutim, prezrivo odbacio tu optužbu i odgovorio: “Ono što ne bi trebalo da radimo je da komadamo jedni druge, već bi trebalo da uzdižemo ovu zemlju”.
Kada je pomenula plagijat, Hilari Klinton je mislila na navodno kopiranje retorike koju je koristio jedan od Obaminih pristalica, guverner Masačusetsa Deval Patrik tokom kampanje.

Izvor: Blic