Čak i oni su uz sjeme svjetskog uništenja

Још да буде изабран и црни друг рара... пардон папа, збунила ме латиница...
Па да оде све у ... Хондурас


Да, да... рече тако нешто ЛДП-овац Гатор...
Па види, за Американца је порука вероватно слична. Борба против злих Азијата (подсвесна алузија на муслимане, а у "300" директна на црнце - што ми се свидело јер је контра моди и "политичкој коректности")...
Али ја нисам Американац, па сам итекако свестан ко у данашњем свету игра улогу некадашње Персије, како је приказана у том филму...
Иначе све је то ипак нелинеарно
Ако те више занима...


Хммм...
Ђекна још није умрла... 

Dan izbora je počeo,Burekdžije.Neka neki mod ubaci anketu da glasamo ili ja smem da otvorim temu?

Amerika bira: Glasači u redovima

Otvaranjem prvih biračkih mesta u Vermontu, jutros po lokalnom vremenu je u SAD počeo izborni dan, u kome Amerikanci između demokrate Baraka Obame i republikanca Džona Mekejna biraju 44. predsednika, ali i članove Kongresa za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od ukupno 100 mesta u Senatu.

Birališta u većini američkih saveznih država biće otvorena od sedam do 19, odnosno 20 sati po lokalnom vremenu.

S obzirom na vremensku razliku i činjenicu da SAD obuhvataju više vremenskih zona, to u praksi znači da će prva birališta na istoku zemlje, u Indijani i Kentakiju, biti zatvorena u ponoć po srednjoevropskom vremenu, a poslednja na Havajima u sredu u pet i Aljasci u 7 sati ujutru.

Današnjim izbornim danom završena je jedna do najuzbudljivijih i verovatno najskuplja predsedničkih kampanja u istoriji SAD, a kandidat demokrata Barak Obama i njegov republikanski rival Džon Mekejn spremaju se da i sami glasaju i da u svojim domovima u Čikagu, odnosno Feniksu, sačekaju rezultate izbora.

Pred početak glasanja, ankete su kao i prethodnih dana ukazivale na ubedljivu prednost Obame, kako na nacionalnom nivou tako i u ključnim državama.

Više od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država već je glasalo, saopštili su predstavnici izbornih komisija.

Na nekim izbornim mestima, birači su čekali i do šest sati u redu kako bi glasali pre zvaničnog početka izbora.

Među njima, broj onih koji su rekli da su glasali za demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obamu za milion je veći od onih koji su podržali republikanca Džona Mekejna, preneo je Itar-tass.

Birači u Diksvil Noču i Harts Lokejšenu, dva zabačena seoceta u Nju Hemširu, na severoistoku SAD, prvi su Amerikanci koji su glasali malo posle ponoći.

Rezultati su već poznati i pobednik je Barak Obama, javljaju agencije.

U Diksvil Noču demokratski kandidat pobedio je sa 15 glasova prema samo šest za njegovog republikanskog protivnika Džona Mekejna. Nezavisni kandidat Ralf Nader dobio je samo jedan glas.

U seocetu Harts Lokejšen, birači su "masovno" glasali za Obamu, koji je osvojio 17 glasova, naspram 10 glasova za Mekejna i dva glasa za Rona Pola, jednog od republikanskih kandidata koji nije dobio investituru. Kao i u Diksvil Noču, Ralf Nader je ostao "kratkih rukava".

Od 1948. godine u ova dva seoceta u Nju Hemširu izbori tradicionalno počinju u utorak u 0.00 sati, odnosno najmanje osam sati ranije nego u ostalom delu zemlje. To im omogućava državni zakon koji ovlašćuje slabo naseljene opštine da zatvore biračka mesta ranije ukoliko su svi upisani birači glasali.

Procenjuje se da će oko 30 odsto birača prevremeno glasati u 34 države širom SAD, javio je Glas Amerike. Analitičari očekuju da će odziv na izborima biti nezapamćen - do 140, pa čak i 160 miliona birača. Na predsedničke izbore 2004. izašao je 121 milion Amerikanaca.

Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju na ubedljivo vođstvo Baraka Obame, kandidata demokrata na izborima za 44. predsednika SAD, u odnosu na njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna, preneli su mediji.

Prema Galupovoj anketi, koju prenosi najtiražniji američki list "Ju-es-ej tudej", Obama vodi za 11 odsto glasova na nacionalnom nivou, dok zajednička anketa Rojtersa, televizije Si-Span i Zogbija ukazuje da on vodi u šest ključnih saveznih država, tzv. "izbornih ratišta".

Obama vodi za jedan odsto glasova u Misurirju i dva odsto glasova na Floridi i beleži vođstvo u Ohaju, Virdžiniji i Nevadi, državama u kojima je 2004. pobedio sadašnji republikanski predsednik Džordž Buš.

Obama vodi za 11 odsto glasova i u Pensilvaniji gde je 2004. pobedio senator Džon Keri, kandidat demokrata.

Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača koji se danas izjašnjavaju, kao i onih koji su to već učinili tokom prevremenog glasanja, već broj glasova elektora u tzv. Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.

Amerikanci zapravo u svakoj od saveznih država za datog kandidata biraju elektore, koji potom 15. decembra glasaju u njihovo ime.

Teorijski, elektori bi mogli da glasaju po svom nahođenju, ali u praksi to čine u skladu sa izraženom voljom građana.

Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.

Broj elektora u pojedinoj državi je broj jednak broju njenih predstavnika u Predstavničkom domu i Senatu Kongresa SAD, a varira od tri u nekoliko do 55 glasova u najmnogoljudijoj Kaliforniji.

Kandidatu za koga glasa većina građana u svakoj od 50 američkih država i Distriktu Kolumbija, pripašće svi elektorski glasovi koji su predviđeni za svaku datu državu.

Izuzetak su samo dve države, Nebraska i Mejn, gde se elektorski glasovi dele proporcionalno glasovima birača.

Zbog prelomnog trenutka u kome se SAD nalaze, s obzirom na ekonomsku krizu, očekuje se da će ove godine odziv birača biti rekordan i da će na birališta izaći oko 150 miliona ljudi.

Na poslednjim izborima 2004. godine bilo je registrovano više od 215 miliona birača, a tada je na izbore izašlo nešto više od 122 miliona, ili oko 56,69 odsto birača, nešto više nego ranijih godina kada je na izbore izlazilo između 50 i 55 odsto birača.

Tradicionalna uporišta demokrata su inače države istočne i zapadne obale poput Njujorka, Nju Džerzija, Mejna, Distrikta Kolumbija, Kalifornije, Oregona, a Obamu još podržavaju i Mičigen i Ilinoj.

Republikancima tradicionalno pripadaju srednji Zapad, ruralna područja i jug, izuzev Floride, tako da i ove godine Mekejna prema ispitivanjima javnog mnjenja podržavaju Teksas, Arizona, Severna i Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina i Aljaska.

Pored kandidata Demokratske i Republikanske stranke u trci su i kandidati Libertarijanske, Ustavne i Zelene stranke - Bob Bar, Čak Baldvin i Sintija Mekini, kao i nezavisni kandidat Ralf Nejder, ali su njihove šanse samo teorijske.

Tokom Izbornog dana Amerikanci će se izjašnjavati i o kandidatima za čitav sastav Predstavničkog, donjeg doma Kongresa SAD sa 435 članova i trećini od 100 senatora.

Birači će se opredeljivati i za guvernere 11 saveznih država, a u svima njima i i o nizu zvaničnika različitih položaja.

Obama prvi Afroamerikanac, Mekejn najstariji

Ako na današnjim izborima pobedi demokratski kandidat Barak Obama, SAD će dobiti prvog predsednika Afroamerikanca, dok bi republikanac Džon Mekejn, ako bi pobedio, postao najstariji šef Bele kuće.

Prvi put u istoriji SAD za predsednika se nadmeću dvojica senatora i prvi put ni jedan od dvojice glavnih kandidata nije rođen na tlu kontinentalne Amerike (Obama je rođen na Havajima, a Mekejn u zoni Panamskog kanala).

Izbori će ostati zabeleženi i po do sada najvećoj razlici u godinama između dvojice rivala - Mekejn je od Obame stariji 24 godine i 340 dana. Do sada je taj rekord držan na izborima iz 1996, kada su se kandidovali Bil Klinton i Bob Dol, koji je od Klintona bio stariji 23 godine i 28 dana.

Predsednik SAD do sada je u proseku imao 55 godina. Najmlađi je, kada je bio izabran, bio Džon Kenedi (43 godine, sedam meseci i 22 dana), mada je mlađi od njega bio Teodor Ruzvelt,koji je kada je postao predsednik posle ubistsva Vilijama Mekinlija, imao 42 godine, 10 meseci i 18 dana.

Najstariji je dužnost predsednika SAD preuzeo Ronald Regan (69 godina i 11 meseci) ali bi Džon Mekejn, ako bude izabran za 44. predsednika SAD, potukao njegov rekord.

Barak Obama postaće ako pobedi jedan od najmlađih predsednika SAD. Osim Kenedija i Ruzvelta mlađi od njega bio je i Bil Klinton (46 godina, pet meseci i jedan dan) kada je postao predsednik.

Mekejn će ako pobedi biti prvi predsednik iz Arizone, a Obama treći iz Ilinoisa, ali prvi sa Havaja na kojima se rodio.

Ako bi na 56. izborima za predsednika SAD pobedio Mekejn, prvi put bi se na potpredsedničkoj funkciji našla žena (Sara Pejlin), dok bi pobeda Obame dovela prvog katolika (Džozef Bajden) na tu funkiciju.

Izbori su drugačiji i po tome što se prvi put posle 1928. ni odlazeći predsednik Džordž Buš ni njegov potpredsednik Dik Čejni nisu kandidovali za nominaciju.

Prvi predsednik SAD bio je Džordž Vašington (1789 -1797) a najduže je na vlasti proveo Frenkllin Ruzvelt (1933-1945). Po dva mandata posle njega predsednici su bili Hari Truman, Dvajt Ajzenhauer, Ronald Regan, Bil Klinton i Džordž Buš mlađi.

Izvor: MTS-Mondo

Сећам се кад су код нас били редови пред биралиштима (од ујутру, увече увек има оних који се сете у 8 и 5).
А и шта ми 'ође да гласамо... Шта ће нам анкета?!

samo da napisem referencu na onaj gore post o filmu 300...

smesne su bilo kakave konstatacije tog tipa, jer da si citao strip ne bi ga ni spominjao a ovako taj link o vujakliji mozes macku o rep da okachis jer sem jezgra price film i istorijske cinjenice nemaju nista slicno...

i glupo je da mislite da je to prikazivanje loodih azijata...

samo to...

Obama glasao, Mekejn još nije

Otvaranjem prvih biračkih mesta u Vermontu, jutros po lokalnom vremenu je u SAD počeo izborni dan, u kome Amerikanci između demokrate Baraka Obame i republikanca Džona Mekejna biraju 44. predsednika, ali i članove Kongresa za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od ukupno 100 mesta u Senatu.

Demokratski kandidat za predsednika SAD Barak Obama glasao je u Čikagu, a na glasanje su ga pratile supruga Mišel i kćerke Malija i Saša. Pošto je obavio svoju građansku dužnost, Obama je pozdravio okupljene na biračkom mestom i saopštio "Glasao sam".

Obama je glasao oko 14.40 po srednjoevropskom vremenu, dok se očekuje da će republikanski kandidat za predsednika SAD Džon Mekejn glasati u 17.00 sati u Feniksu.

Najavljeno je da će Obama posle glasanja otputovati u američku državu Indijanu, gde bi trebalo da održi poslednji miting, a upravo sa birališta u Indijani mogli bi biti saopšteni prvi rezultati glasanja, oko ponoći po srednjeevropskom vremenu.

Birališta u većini američkih saveznih država otvorena su od sedam, a glasači će moći da glasaju do 19, odnosno 20 sati po lokalnom vremenu.

S obzirom na vremensku razliku i činjenicu da SAD obuhvataju više vremenskih zona, to u praksi znači da će prva birališta na istoku zemlje, u Indijani i Kentakiju, biti zatvorena u ponoć po srednjoevropskom vremenu, a poslednja na Havajima u sredu u pet i Aljasci u sedam sati ujutru.

Današnjim izbornim danom završena je jedna do najuzbudljivijih i verovatno najskuplja predsedničkih kampanja u istoriji SAD.

Pred početak glasanja, ankete su kao i prethodnih dana ukazivale na ubedljivu prednost Obame, kako na nacionalnom nivou tako i u ključnim državama.

Više od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država već je glasalo, saopštili su predstavnici izbornih komisija.

Na nekim izbornim mestima, birači su čekali i do šest sati u redu kako bi glasali pre zvaničnog početka izbora.

Među njima, broj onih koji su rekli da su glasali za demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obamu za milion je veći od onih koji su podržali republikanca Džona Mekejna.

Birači u Diksvil Noču i Harts Lokejšenu, dva zabačena seoceta u Nju Hemširu, na severoistoku SAD, prvi su Amerikanci koji su glasali malo posle ponoći. Rezultati su već poznati i pobednik je Barak Obama, javljaju agencije.

U Diksvil Noču demokratski kandidat pobedio je sa 15 glasova prema samo šest za njegovog republikanskog protivnika Džona Mekejna. Nezavisni kandidat Ralf Nader dobio je samo jedan glas.

U seocetu Harts Lokejšen, birači su "masovno" glasali za Obamu, koji je osvojio 17 glasova, naspram 10 glasova za Mekejna i dva glasa za Rona Pola, jednog od republikanskih kandidata koji nije dobio investituru. Kao i u Diksvil Noču, Ralf Nader je ostao "kratkih rukava".

Od 1948. godine u ova dva seoceta u Nju Hemširu izbori tradicionalno počinju u utorak u 0.00 sati, odnosno najmanje osam sati ranije nego u ostalom delu zemlje. To im omogućava državni zakon koji ovlašćuje slabo naseljene opštine da zatvore biračka mesta ranije ukoliko su svi upisani birači glasali.

Procenjuje se da će oko 30 odsto birača prevremeno glasati u 34 države širom SAD, javio je Glas Amerike. Analitičari očekuju da će odziv na izborima biti nezapamćen - do 140, pa čak i 160 miliona birača. Na predsedničke izbore 2004. izašao je 121 milion Amerikanaca.

Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju na ubedljivo vođstvo Baraka Obame u odnosu na njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna, preneli su mediji.

Prema Galupovoj anketi, koju prenosi najtiražniji američki list "Ju-es-ej tudej", Obama vodi za 11 odsto glasova na nacionalnom nivou, dok zajednička anketa Rojtersa, televizije Si-Span i Zogbija ukazuje da on vodi u šest ključnih saveznih država, tzv. "izbornih ratišta".

Obama vodi za jedan odsto glasova u Misurirju i dva odsto glasova na Floridi i beleži vođstvo u Ohaju, Virdžiniji i Nevadi, državama u kojima je 2004. pobedio sadašnji republikanski predsednik Džordž Buš.

Obama vodi za 11 odsto glasova i u Pensilvaniji gde je 2004. pobedio senator Džon Keri, kandidat demokrata.
Komplikovani izborni sistem

Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača koji se danas izjašnjavaju, kao i onih koji su to već učinili tokom prevremenog glasanja, već broj glasova elektora u tzv. Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.

Amerikanci zapravo u svakoj od saveznih država za datog kandidata biraju elektore, koji potom 15. decembra glasaju u njihovo ime.

Teorijski, elektori bi mogli da glasaju po svom nahođenju, ali u praksi to čine u skladu sa izraženom voljom građana.

Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.

Broj elektora u pojedinoj državi je broj jednak broju njenih predstavnika u Predstavničkom domu i Senatu Kongresa SAD, a varira od tri u nekoliko do 55 glasova u najmnogoljudijoj Kaliforniji.

Kandidatu za koga glasa većina građana u svakoj od 50 američkih država i Distriktu Kolumbija, pripašće svi elektorski glasovi koji su predviđeni za svaku datu državu.

Izuzetak su samo dve države, Nebraska i Mejn, gde se elektorski glasovi dele proporcionalno glasovima birača.

Zbog prelomnog trenutka u kome se SAD nalaze, s obzirom na ekonomsku krizu, očekuje se da će ove godine odziv birača biti rekordan i da će na birališta izaći oko 150 miliona ljudi.

Na poslednjim izborima 2004. godine bilo je registrovano više od 215 miliona birača, a tada je na izbore izašlo nešto više od 122 miliona, ili oko 56,69 odsto birača, nešto više nego ranijih godina kada je na izbore izlazilo između 50 i 55 odsto birača.

Tradicionalna uporišta demokrata su inače države istočne i zapadne obale poput Njujorka, Nju Džerzija, Mejna, Distrikta Kolumbija, Kalifornije, Oregona, a Obamu još podržavaju i Mičigen i Ilinoj.

Republikancima tradicionalno pripadaju srednji Zapad, ruralna područja i jug, izuzev Floride, tako da i ove godine Mekejna prema ispitivanjima javnog mnjenja podržavaju Teksas, Arizona, Severna i Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina i Aljaska.

Pored kandidata Demokratske i Republikanske stranke u trci su i kandidati Libertarijanske, Ustavne i Zelene stranke - Bob Bar, Čak Baldvin i Sintija Mekini, kao i nezavisni kandidat Ralf Nejder, ali su njihove šanse samo teorijske.

Tokom Izbornog dana Amerikanci će se izjašnjavati i o kandidatima za čitav sastav Predstavničkog, donjeg doma Kongresa SAD sa 435 članova i trećini od 100 senatora.

Birači će se opredeljivati i za guvernere 11 saveznih država, a u svima njima i i o nizu zvaničnika različitih položaja.


Izvor: MTS-Mondo

Barak će da pobedi,Nostradamus je rekao,a on nikada ne greši

Како их ја мрзим, то је за причу...
Обојици кандидата и васколиком њиховом народу желим болну и брзу смрт.

rojters:obama vodi u pet od osam ključnih država

Američki predsednički kandidat Demokratske stranke Barak Obama ima prednost nad rivalom iz redova republikanaca, Džonom Mekejnom, u pet od osam ključnih država za odluku o novom predsedniku SAD.

Prema seriji istraživanja javnog mnjenja Rojters/Zogbija, objavljenim danas, Obama vodi u Virdžiniji (13 elektorskih glasova), Nevadi (pet elektorskih glasova) i Pensilvaniji (21 elektorski glas), dok Mekejn ima prednost u Indijani (11 elektorskih glasova) i Severnoj Karolini (15 elektorskih glasova).

Obama, po istim istraživanjima, vodi i u Koloradu (devet elektorskih glasova), Nju Hempširu (četiri elektorskih glasova), Novom Meksiku (pet elektorskih glasova) i Viskonsinu (10 elektorskih glasova), dok su dvojica kandidata skoro izjednačena na Floridi (27 elektorskih glasova), u Misuriju (11 elektorskih glasova) i Ohaju (20 elektorskih glasova).

Pobedniku je potrebno 270 elektorskih glasova da bi osvojio izbore i ušao u Belu kuću.

Izvor: Krstarica