Mrtva trka!
Dan pred predsedničke izbore u SAD sva istraživanja pokazuju da je demokratski kandidat Barak Obama u prednosti
 

VAŠINGTON - Pošto u Americi nema predizborne tišine, kandidati koji se bore za mesto predsednika SAD u kampanji su do poslednjeg trenutka.

Republikanski kandidat Džon Mekejn se ne predaje i u završnici kampanje pokušava da preokrene situaciju tako što će pridobiti nekoliko neopredeljenih država. To je bila njegova poruka glasačima u Virdžiniji. Međutim, istu poruku, samo u ime Baraka Obame, u Virdžiniji su prenosili Bil i Hilari Klinton, kao i Karolina Kenedi, ćerka tragično nastradalog američkog predsednika Džona Kenedija.

Borba za neopredeljene države

Senator Mekejn svom snagom pokušava da osvoji podršku u ključnim državama na istoku zemlje, u Virdžiniji i Pensilvaniji, u kojima prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja zaostaje.

U Virdžiniji pokušava da odbrani obično pouzdano republikansko uporište, dok je Pensilvanija tradicionalno podržavala demokratske predsedničke kandidate, ali je Mekejnu ta država neophodna za pobedu. On je nastavio da se obraća radničkim porodicama uz obećanje da će zadržati niske poreze, otvoriti nova radna mesta i ojačati ekonomiju u zemlji.

Istovremeno, Obama je nastavio kampanju u Nevadi, Koloradu i Misuriju, državama u kojima se na predsedničkim izborima 2000. i 2004. glasalo za republikance.

U Nevadi je poručio biračima da „imaju tri dana da okrenu stranicu“. Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, na uzorku od 1.201 birača, 49 odsto podržava Obamu, a 44 odsto Mekejna. Ova razlika je neznatno smanjena u odnosu na prethodno istraživanje, kada je Obama imao prednost od sedam odsto.

Švarceneger protiv Obame

Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger, i sam republikanac, održao je govor na skupu u Ohaju u kome je pružio snažnu podršku Mekejnu i pozvao senatora Obamu da nabilduje svoju politiku i svoje telo. „Hoću da pozovem senatora Obamu zato što mora da učini nešto sa onim mršavim nogama. Nateraću ga da radi čučnjeve, a onda da vežba bicepse kako bi razvio one nejake, male ruke. Kada bismo samo mogli da učinimo nešto da stavimo malo više ‘mesa’ na njegove ideje“, rekao je Švarceneger gomili koja ga je propratila uzvicima oduševljenja. Švarceneger je rekao da je Mekejn „građen kao stena“, „heroj iz pravog života“ i da je „više vremena proveo u logoru u Vijetnamu nego što je njegov rival Barak Obama proveo u Senatu“.

Republikanci: Nećemo Huseina

Najnoviji slogan koji se mogao čuti na predizbornom skupu Republikanske partije glasi „Džon Mekejn! Ne Husein!“, u kome se aludira na srednje ime Mekejnovog rivala iz redova demokrata Baraka Obame.

Kandidatkinja Republikanske partije za potpredsednicu SAD Sara Pejlin na skupu u Nju Port Ričiju u saveznoj državi Floridi kritikovala je Obamu, čija će nova politika prema nezavisnim analitičarima, kako je rekla, „uništiti gotovo šest miliona radnih mesta u narednoj deceniji“.

Tada je grupa pristalica iz poslednjih redova počela da uzvikuje: „Džon Mekejn! Ne Husein!“. Guvernerka Aljaske na te uzvike nije reagovala.

Obamino srednje ime je Husein, što, kako neki njegovi protivnici tvrde, govori da je musliman, iako je on po veroispovesti hrišćanin.

Indijski astrolozi: Obama pobeđuje

Indijski astrolozi predviđaju ubedljivu pobedu Baraka Obame na američkim predsedničkim izborima, ali jedan od njih upozorava da će demokratski kandidat 2010. biti u smrtnoj opasnosti. „Obama je stoprocentni Lav, a Lavovi su rođene vođe i izuzetno šarmantni“, kaže slavni astrolog iz Mumbaja Bedžan Daruvala. U poređenju s demokratskim senatorom, republikanac „Džon Mekejn ima kvalitete, ali ga ne vidim nigde u pejzažu“.

I astrolog Rađ Kumar Šarma predviđa Obaminu pobedu 4. novembra. „Džon Mekejn će izgubiti, a Barak Obama će pobediti sa najmanje 10 poena prednosti“, kaže Šarma. Taj astrolog je, proučavajući horoskop mogućeg prvog crnog predsednika SAD, uočio „veliku opasnost po njega između 5. aprila i 16. maja 2010“. „Šansa da preživi je jedan prema četiri“, precizira Šarma.

Izvor: Kurir

Obama je u vodstvu zbog ovakvih primitivnih uvreda republikanaca.

kurir ima informacije od pre 3 dana. Najnovija anketa abc-a i cini mi se washington post-a kaze da obama vodi za 9%

Буахахахаха...
Ако остане Буш... пардон, победи Мекејн биће тога још


Ма пусти БФ-а, вероватно не спава ових дана од страха да ће црнац постати председник УСА
Него, помиње се Детроит... па ево вам га

И после им је Америка узор, а Србија не ваља

Pa ne valja, niko ne deli pare kokainskim zavisnicima za socijalnu pomoć.

Inače zanimljivo je da su SAD prešle na forsiranje kokaina kako bi umanjile širenje AIDS intravenoznom narkomanijom. Sad imaju drugi problem. Intravenozni umiru brzo, a dok su živi uglavnom su uspavani. Kokainomani žive dugo, ponašaju se agresivno i uglavnom ginu u obračunima oružjem.

Ni jedean od predsedničkih kandidata i njihovih timova ni jednu reč nije rekao o planovima za suzbijanje narkomanije.

Пази богати, нисам ни размишљао о том фактору. Мада мафију увек контролише држава, па и ону наркомафију...

Него, овај детроитски гето ме подсећа на сцену у филму Град поред мора, када пролазе кроз неко слично њесра, а велики Тадићев пријатељ Де Ниро каже: "Овде к'о Срби да су прошли"
Било је то време кад смо били омиљени негативци...

Ето, морам мало

Predsednički kandidati u SAD pripremaju kadrove
I Opra Vinfri u Obaminoj administraciji
Autor: T. Trikić | Foto:Fonet/AP | 03.11.2008. - 05:00  09:57



Kako se bliži trenutak odluke o izboru 44. predsednika SAD, tabori Džona Mekejna i Baraka Omame, republikanskog i demokratskog pretendenta na mesto u Beloj kući, užurbano sastavljaju timove i biraju kadrove za novu administraciju, svesni da će pobednik na izborima 4. novembra morati odmah da se suoči sa ozbiljnim izazovima u jeku globalne ekonomske krize koja je pogodila svaki segment američkog društva. Premda su prognoze nezahvalne, izvesno je da će Obama deo kadrova preuzeti iz administracije Bila Klintona, bivšeg predsednika, u okviru sporazuma koji je postigao sa Hilari Klinton, poraženom u trci za demokratskog kandidata. Mekejn bi sa sobom mogao dovesti ključne ljude iz svog izbornog štaba, ali i preuzeti neke kadrove iz aktuelne administracije.

Grupa uglednih demokrata, predvođena Džonom Podestom, nekadašnjim šefom osoblja Bele kuće u administraciji Bila Klintona, bivšeg predsednika, održava svakodnevne sastanke pripremajući sastav buduće Obamine administracije. Nagađa se da bi svoje mesto u njoj mogla naći i neka zvučna imena poput Opre Vinfri, popularne TV voditeljke, ili Erika Šmita, direktora pretraživača „Gugl”.
Među imenima koja se spominju su, između ostalih, bivši senator Tom Dešl, kandidat za šefa osoblja Bele kuće i Obamin čovek od poverenja, koji je jedan od kandidata za budućeg šefa predsedničke administracije. Dešl, čovek sa preko 30 godina iskustva u Vašingtonu, po izlasku iz Senata radio je kao politički i pravni analitičar, a odlično je sarađivao sa Obaminom kampanjom. U oblasti spoljne politike i nacionalne bezbednosti u timu Obame je čitav niz stručnjaka, bivših funkcionera Stejt departmenta i Pentagona i članova Kongresa. Džon Keri, demokratski senator i bivši predsednički kandidat, viđen je za mesto državnog sekretara. Ali ništa manje šansi za to imaju Bil Ričardson, guverner Novog Meksika, i Ričard Holbruk, ambasador SAD pri UN u vreme Klintona.
„Kod Obame većina imena povezana sa njim odražava oprezan pristup spoljnoj politici posle spoljnopolitičkih preterivanja tokom Bušovog predsedništva”, kaže analitičar Majkl Fulilav sa Brukings instituta u Vašingtonu.

Dan uoči izbora Obama ima sedam poena prednosti
Dan uoči predsedničkih izbora u SAD, demokratski kandidat Barak Obama ima sedam odsto prednosti u odnosu na republikanskog kandidata Džona Mekejna, rezultat je danas objavljenog istraživanja. Anketa Rojtersa, Si-Spena i Zogbija pokazala je da bi za Obamu glasalo 50 odsto birača, dok bi Mekejn osvojio 43 odsto glasova. Kako se navodi, senator iz Ilinoisa vodi u šest od osam ključnih država, uključujući Ohajo i Floridu. Demokratski kandidat za predsednika SAD juče je imao šest poena prednosti u odnosu na Mekejna.


Među najbližim savetnicima senatora iz Ilinoisa, koji bi mogli doći na čelo savetnika za nacionalnu bezbednost, navode se Suzan Rajs, bivši pomoćnik državnog sekretara za pitanja Afrike, Gregori Kreg, bivši funkcioner Stejt departmenta. Šanse imaju i Entoni Lejk, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, i Ričard Dancig, bivši sekretar za mornaricu, koji su svi služili u Klintonovoj administraciji.
Od savetnika koji nisu imali veze s tom administracijom spominje se Samanta Pauer, aktivista za ljudska prava, koja se povukla iz Obaminog tima u martu.
Poslednjih meseci Obama je donekle korigovao svoju spoljnu politiku, uključivši u savetnike neka zvučna imena iz redova demokrata, ali i republikanaca. U radnu grupu za nacionalnu bezbednost ušli su tada Medlin Olbrajt i Voren Kristofer, bivši državni sekretari, Li Hamilton, bivši predsednik spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma, i Vilijam Peri, bivši ministar odbrane.
U prošireni savetodavni tim Obame uključeni su i ljudi pragmatičnije orijentacije poput Sema Nana, bivšeg demokratskog senatora, kao i republikanskog senatora Ričarda Lugara.
Republikanac se spominje i za kandidata za ministra odbrane. To je aktuelni šef Pentagona Robert Gejts. Kandidat za ministra finansija kod Obame je Lari Samers, bivši ministar finansija, na kojeg će, ako bude izabran, pasti teško breme rešavanja ekonomske krize.
Mekejnova kampanja je, kako nagađaju američki mediji, manje spremna od Obamine za preuzimanje vlasti. Izvesno je da će senator iz Arizone će, ako pobedi, dovesti u Belu kuću ljude iz ha svoje kampanje, ali i neke zvaničnike iz aktuelne administracije. I u njegovoj kadrovskoj kombinatorici spominje se tako Gejts kao mogući ministar odbrane. Na čelo Pentagona mogao bi doći i nezavisni senator Džo Liberman, donedavno demokrata koji se u ovoj kampanji priklonio republikancima.
Za ministra finansija Mekejn razmišlja da dovede Roberta Zelika, predsednika Svetske banke, a šanse ima i Mit Roumni, bivši guverner Masačusetsa.
Ankete uoči izbora pokazuju da Obama vodi ispred Mekejna za nekih šest odsto.

Procena Obrada Kesića
Ako pobedi Obama:
- Kandidati za državnog sekretara: senator Džon Keri; Bil Ričardson, guverner Novog Meksika; Li Hamilton, bivši demokratski kongresmen (viđen i za direktora CIA); Ričard Holbruk, bivši ambasador SAD pri UN; Kolin Pauel, bivši državni sekretar (male šanse);
-  Za savetnika za nacionalnu bezbednost: Suzan Rajs, pomoćnik državnog sekretara kod Klintona; Majkl Mekfaul, direktor u Obaminoj kampanji; Samanta Pauer, podnela ostavku u Obaminoj kampanji;
- Za ministra odbrane: Sem Nan, bivši senator.


Ako pobedi Mekejn:
- Kandidat za državnog sekretara: Džo Liberman, bivši demokrata, sada nezavisan;
- Za šefa kabineta u Beloj kući: Čarli Blek, bivši predsedavajući republikanske stranke;
- Za savetnika za nacionalnu bezbednost: Rendi Šinšajn, lobista za Gruziju; Tom Ridž, bivši guverner Pensilvanije i sekretar za državnu bezbednost u Bušovoj prvoj administraciji;
- Za ministra odbrane: Tom Polenti, guverner Minesote (male šanse);
- Za finansijski sektor: Bobi Džindal, guverner Luizijane.             N. V.

Izvor: Blic

U utorak se bira američki predsednik
Presudni elektori, a ne birači
Autor: R. Radovanović | Foto:AFP | 02.11.2008. - 00:02


Prekosutra se u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i svake četvrte godine, u prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru bira šef izvršne vlasti. Ali tad u stvari 200 miliona birača glasa za 538 elektora, koji kao delegati u prvi ponedeljak posle druge srede u decembru treba da odrede predsednika i potpredsednika.

Broj elektora iz svake od 50 američkih država jednak je zbiru njihovih članova u Senatu i Predstavničkom domu, pri čemu i distrikt Kolumbija daje još troje. Sve države imaju po dva senatora, ali, na primer, Kaliforniju s najviše stanovnika zastupaju i 53 člana Predstavničkog doma (ukupno 55 elektora), Teksas bira 34 elektora, a Njujork 31, dok države s malim brojem stanovnika (Aljaska, Montana, Dakota) imaju po trojicu.
Elektori kao narodni predstavnici nikad ne zasedaju zajedno; o predsedniku se izjašnjavaju u svojoj državi 41. dana posle izbora i budući najmoćniji čovek sveta mora da dobije bar 270 glasova, od ukupno 538.
Međutim, pošto su elektori obavezni da daju glas kandidatu za koga je većina birača u njihovoj državi i na čijem su „tiketu“ i sami izabrani, već njihovim izborom u sledeći utorak, 4. novembra, biće jasno ko je novi predsednik SAD.
Zastupnici se pronalaze među lojalnim sledbenicima partija, iako stranke, pa ni dve glavne (Demokratska i Republikanska), nemaju jasan program, nemaju hijerarhiju, ni unutrašnju disciplinu, pa ni moćnog lidera; između izbora gotovo da nemaju nikakvu političku aktivnost.
Političke organizacije u SAD, koje Ustav ne pominje, u stvari su koalicije interesnih grupa; demokrate na levom centru, a republikanci na desnom.
Ni demokrate, čiji šef Hauard Din tvrdi da ima 70 miliona članova, ni republikanci (Robert Dankan), kojih ima oko 55 miliona, nemaju stalni kadrovski aparat i uglavnom se sastoje od lokalnih odbora s velikom autonomijom. U predizbornim godinama nacionalni komiteti utvrde političku platformu i strategiju, skupljaju fondove i koordiniraju niže organe i volontere-aktiviste. Diskutuje se o aktuelnim problemima i rešenjima, ali posle glasanja stranke su opet „u refuzi”.
Ipak, partije formalno nominuju kandidate za šefa države, mada prethodno održe test-izbore ili rasprave u stranačkim krugovima (kokus), da provere šanse. U trci stvarno učestvuju tek dvoje – demokrata i republikanac, ali javljaju se i nezavisni kandidati, kao i predstavnici nekih drugih stranaka.
Kandidat samostalno pridobija sindikate, komore, udruženja, farmere, veterane, lekare i nastavnike i privlači neinformisane, pa je predsednik više obavezan donatorima „iz baze” nego stranci. Ni u Kongresu nema partijske discipline i šef države, da bi imao većinu, bori se za podršku „svojih” poslanika, kao i za poslanike rivalske partije.
Uz ovaj sistem koji favorizuje dvopartijski sistem i države s malo stanovnika, moguće je i da 20. januara na dužnost stupi pobednik sa manje „narodnih” glasova (iz samo 11 država), ali istovremeno s dovoljnim brojem elektora. Buš je 2000. godine ušao u Belu kuću s podrškom 271 delegata iz 30 država (50.460.110 glasova), a Al Gor je izgubio iako je imao čak 51.003.926 glasova, koji su mu, međutim, obezbedili samo 266 elektora.

Troškovi izbornih kampanja u dolarima
1976. – Džimi Karter i Džeral Ford 171 milion
1980. – Ronald Regan i Džimi Karter 162 miliona
1984. – Ronald Regan i Volter Mondejl 202 miliona
1988. – Džordž Buš (st.) i Majkl Dukakis 324 miliona
1992. – Bil Klinton i Džordž Buš (st.) 331 milion
1996. – Bil Klinton i Bob Dol 425 miliona
2000. – Džordž Buš i Al Gor 528 miliona
2004. – Džordž Buš i Džon Keri 880 miliona

Prvi crnac u Beloj kući?
U prošli utorak analitičari su ocenjivali da Barak Obama može da obezbedi čak 355 elektora, računajući brojne delegate iz Kalifornije (55), Njujorka (31), Floride (27), Ilinoisa i Pensilvanije (po 21) i Ohaja (20), dok Džonu Mekejnu sleduje samo 156 – između ostalog, iz Teksasa (34), Džordžije (15), Tenesija (11), Arizone (10) i Alabame i Luizijane (po 9).

Najskuplji izbori u istoriji – 5,3 milijarde dolara
Troškovi izborne trke ka Beloj kući koju glavni pretendenti (demokrata Obama i republikanac Mekejn) vode već 13 meseci, a nešto kraće nezavisni Ralf Nader, Bob Bar (Slobodnjačka stranka) i Sintija Mekini (Zelena partija) znatno će premašiti milijardu dolara. Obama je do prošlog utorka prikupio preko 600 miliona, a potrošio više od 500, dok je Mekejn dotad imao oko 350 miliona dolara. Mekejn je platio 100.000 reklama, ali je njegov suparnik platio čak 330.000. Ukupni troškovi mogu biti 2,4 milijarde, pa čak i 5,3 ako se uračuna u kampanja kojoj se, istovremeno s predsednikom, bira i 435 poslanika u Predstavničkom domu i trećina Senata.

Izvor: Blic

Бог те маз'о ова Обамина реклама почиње баш онако социјал-патриЈотски... жито у класју, насмејана деца, ветерани рата, мама са 10-оро деце...
Почетак ме много подсећа на нешто што ћете видети...
Онда је и крај предвидљив




Ова три видеа дају логичан развој догађаја. У току кампање, чак и пошто је изабран Буш је говорио како "није добра идеја да упаднемо негде, пуцамо и поставимо своје људе на власт"... После вероватно исценираног напада 11. септембра је променио плочу.
Сигурни сте да Обама не би тако?!
Није битно које је боје мачка већ да ли терорише мишеве. Сада можемо то и дословно схватити.
Једино што спасава свет од Америке је то што су и они сами у говнима до гуше

Probaj na imdb pod referencom - "Gladiator"